Ako nekome nije jasno kakav je uspeh napravio Dušan Lajović...

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Banjaluke)

"Nekako u životu se neke stvari dese kada se dese. Ne možeš da ih uradiš ni pre, ni kasnije, nego baš onda kada budeš spreman za njih..."

Izgovorio je Dušan Lajović nakon prvog trijumfa u Banjaluci. Nepunih nedelju dana kasnije, ove reči imaju poptuno novu perspektivu i težinu. Poruka je sve vreme bila negde između redova, a opet tako direktna - spreman sam da u 33. godini života pokažem teniskom svetu koliko mogu.

Pehar Srpska Opena, drugi u njegovoj, preko 15 godina dugoj profesionalnoj karijeri nije mogao doći na spektakularniji način. Da je osvojio bilo koji drugi ATP 250 turnir, u bilo kojoj, iole slabijoj konkurenciji, možda bi neko i smeo da se drzne i prozbori "Eh, pa to je samo 250-ica".

Ali Banjaluka je bila posebna priča. Prema plejadi okupljenih asova, sve samo ne turnir serije 250, a Lajovićev put do trofeja izuzetno zahtevan i za ATP 500 turnire, više nalik stazi kojom se osvajaju mastersi.

Ako ne verujete, bacite pogled na prepreke koje je Karlos Alkaras, istovremeno dok je Duci pokoravao Banjaluku, rušio do odbrane titule u Barseloni - Nuno Boržes (79), Roberto Bautista Agut (25), Alehandro Davidovič Fokina (38), Danijel Evans (26), te Stefanos Cicipas (5). Pritom je Alkaras u srcu Katalonije igrao kao prvi favorit da ponovi prošlogodišnji uspeh.

Za to vreme, Lajović je morao da prenebregne najboljeg tenisera planete, dvojicu top 10 igrača, odnosNo tri duela sa sunarodnicima i prijateljima koje godinama poznaje, što ume da bude poprilično opterećujuće i u okršaje unese novu dozu pritiska.

Favorit i to neznatni, bio je jedino na startu turnira protiv Filipa Krajinovića (74). Nakon toga počistio je Francuza Gregorija Barera (57) za 65 minuta u meču u kojem je osvojio poslednja 24 poena zaredom! Zatim je u četvrtfinalu igrao protiv Novaka (1) praktično i 6.000 domaćih navijača, pa u polufinalu nadoknadio set zaostatka protiv Miomira Kecmanovića (33), da bi u finalu srušio Andreja Rubljova (6), šampiona Monte Karla i momka koji je od starta sezone na šljaci najviše pokazao. Nije zgoreg ponoviti i da u trećem setu protiv Rusa nije izgledao ništa manje energično iako je proveo četiri i po sata više od rivala na terenu uoči finalnog meča.

“Kada pogledate žreb pre turnira, bilo je jasno da može da se desei tako nešto. Tek na kraju nedelje vidite celu sliku. Zahtevno, mnogo sati na terenu, ne znam gde sam pronašao ovoliku enregiju", rekao je 33-godišnjak koji uoči turnira nije bio ni među prvih 10 favorita za trofej.

Osvojio je Lajović 250 titulu i 2019. godine u Umagu, ali kakav je iskorak napravio skoro četiri godine kasnije govori i lista rivala koje je pobeđivao u Hrvatskoj. Tada je Fabio Fonjini kao 9. teniser sveta bio prvi nosilac, a Lajović je kao četvrti favorit za titulu pobeđivao tada 76. Andreja Rubljova, zatim Aljaža Bedenea (tada 87. na svetu), Salvatorea Karuza (u tom trenutku 125.), a u finalu kvalifikanta Atilu Balaša tada 207. na ATP listi. Ne da nije imao rivala iz top 10, već se nije suočio ni sa teniserom iz najboljih 70.

Čisto ako nekome još nije jasno kakav je uspeh u Banjaluci napravio Dušan Lajović.

Do Srpska Opena, Lajović je imao šest pobeda nad top 10 teniserima iz 31. meča, a nedelju dana kasnije ima osam takvih skalpova na kontu. Pritom, Dušan je dobijao svoje poslednje okršaje protiv Novaka Đokovića, Danila Medvedeva, Andreja Rubljova, Endija Marija, Dominika Tima, Huana Martina Del Potra i Kaspera Ruda. Podatak koji bi možda začudio mnoge koji nisu naročito upoznati sa Lajovićevim teniskim kvalitetima. Ali onima koji su iz prvog lica, tokom dužeg perioda shvatili kakav tenis ima u rukama, taj podatak mogao bi da deluje vrlo razumno.

“Taktički je sve savršeno radio. Ako ste gledali meč videli ste kako je igrao. Mi dosta treniramo zajedno i znamo šta ovaj drugi može. Kada igra najbolje, jako ga je teško pobediti. Pobedio je Novaka i druge momke. On odlično ume da koristi svoje prednosti", rekao je Rubljov nakon izgubljenog finala.

Sudeći po viđenom u Banjaluci, trenutno je najveća Lajovićeva prednost, osim kvalitetnih udaraca kako forhendom, tako i bekhendom, ono što mu je često nedostajalo ranijih godina. Psihološka snaga koja bi ga izvlačila iz situacija kada bi ga pritisak poslao u ćorsokak. Čelični živci koji bi ga čupali u neizvesnim završnicama. A sve je to imao i kada je Novak sa tri set lopte u taj-brejku (6:3) bio nadomak izjednačenja u setovima i kada je Kecmanović u drugom setu servirao za meč i kada je Rubljov vratio jedan brejk, te spasao dve meč lopte.

Ako u narednim nedeljama bude zadržao sva oružja kojima se dokopao kraljevskog trona u Banjaluci, mogao bi daleko da dogura na mastersima u Madridu ili Rimu. Ipak on najviše uživa na šljaci, a mogao bi da se podseti kako je to igrati finale mastersa, kao 2019. u Monte Karlu. Jer prošlonedeljna teniska poezija sluti na to da je spreman, a i protivnicima posle Banjaluke neće biti svejedno kada ga vide sa druge strane mreže. Znaće da ih čeka bespoštedna borba.