Goran Ivanišević (Reuters)
Goran Ivanišević (Reuters)

Ivanišević: Novak voleo da se dere sa 20, 30 metara, gledao sam koga će prvog da 'ubije'

Vreme čitanja: 3min | sre. 03.04.24. | 18:41

"Njegovo vikanje mi nikada nije smetalo, veliki su to tereni, pola toga nisam ni čuo..."

Godinama unazad, ogromnu pažnju srpske javnosti, običnog čoveka ne propušta ili povremeno gleda mečeve Novaka Đokovića, kopkali su izlivi besa srpskog tenisera često usmereni ka loži gde se nalazi njegov stručni tim.

Izabrane vesti

"Zašto Ivanišević to trpi", bio je jedan od najčešćih komentara koji su se mogli čuti u svakodnevnom ćaskanju, ili pročitati na društvenim mrežama. Laička preispitivanja situacije uticala su i na svetske medije koji su rastanak delimično umeli da povežu i sa temperamentim nastupima Đokovića i kreiralu sliku turbulentnog odnosa, ali je Ivanišević s osmehom na licu objašnjavao te situacije secirajući ih na primerima kako bi što slikovitije javnost mogla da shvati šta se dešavalo ispod površine.

“Ljudi pričaju da smo mi imali turbulentan odnos. Svako ko je pratio Novaka dok je sarađivao sa Bekerom i sa Marjanom (Vajdom) zna da on tako funkcioniše. Njegova komunikacija na terenu, kada je meč, meni to ništa nije smetalo, to njegovo vikanje, jer ga pola toga nisam ni čuo, to su veliki tereni. On nikada nije voleo da dođe do nas da pita, uvek je voleo da se dere sa 20-30 metara, naravno da ga ne čujemo”, rekao je Ivanišević za Sport klub, a potom opisao jednu od karakterističnih situacija komunikacije Novaka sa svojim timom: “Primera radi, izgubio je težak servis gem u kojem servirao odlično, ali promašio je dva-tri forhenda... Rival dobro riternirao. Sad on viče – šta mi je sa servisom?! Ja njemu ne mogu u pet sekundi da kažem: ‘Nije ti ništa sa servisom, već sa forhendom’. Dok ja razmišljam kako ću to da mu kažem, a on me ne čuje, on već pita – šta mi je s riternom?! Nismo rešili ni forhend, a ni servis, za koji misli da mu ne valja, a valja. Ja uvek imam najtanji glas, pa ja kažem Miljanu, koji ima najprodorniji glas. Ma, glavno je bilo da on dobije meč… Mora da se reaguje u tri sekundi, i mi smo pod stresom”.

Isplivala je i interesantna anegdota iz januara 2023. godine kada je Novak osvojio turnir u Adelejdu koji je predstavljao uvertiru za Australijan Open. Rival mu je bio Amerikanac Sebastijan Korda.

“Ludilo, senke, vruće, on gubi set, Korda bolji u tom trentuku, sve je ludilo, a na metar je od nas. Pita on ‘šta ne valja’, pita mene, pita Čarlija, a bio mu je tu i brat Marko, pa u jednom trenutku pita: ‘Mare, šta ne valja?’ Mare ga gleda tri sekunde i kaže mu: ‘Pronađi unutrašnji mir’ u sebi. Ovaj se okrene… Mi na pod, mislio sam koga će prvog od nas da ubije… Prođe pet minuta, on totalno promeni tok meča i pobedi. Mi smo se posle i smejali, to mu je pomoglo”.

Ne bi petogodišnja saradnja Đokovića sa Ivaniševićem donela toliko uspeha i trofeja da Hrvat nije osećao šta je potrebo najvećem svih vremena... Iako je objektivno tokom igračkih dana Ivanišević razmišljao drugačije od Novaka.

“Neka se dere, to nema veze s mozgom, mora negde da izbaci to ludilo i zato to meni nikada nije smetalo, jer sam i ja bio igrač, znam kako je, normalno je. Ja sam možda bio malo drugačijeg mišljenja kao igrač – kada uđeš na teren, onda sâm pobeđuješ i gubiš, taktika se stvara pre meča… Na neke stvari se malo može ukazati, to njemu prija, da klikne u tom njegovom genijalnom mozgu. Nije valjalo ni kada ne viče – onda kažu: Aha, sad ne viče, neka je svađa… Nikada nije valjalo kod ljudi”, zaključio je Ivanišević.


tagovi

Novak ĐokovićGoran Ivanišević

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara