Najveća euforija u Kragujevcu u ovom veku

Drugi put u poslednjih mesec dana Kragujevac drma fudbalska groznica. Opet zaslugom Feđe Dudića i njegovih učenika, koji su u prilici da ispišu jednu od najsvetlijih stranica u vekovnoj istoriji kluba sa „Čika Dače“.

Današnji duel Radničkog 1923 i Vojvodine u polufinalu Kupa Srbije (16 časova, Arena Premium 1) po mnogo čemu je istorijski za klub iz Šumadije. Prvi put Radnički igra polufinale masovnijeg takmičenja, a osim toga Kragujevčani nikada nisu bili tako blizu osvajanja trofeja. Eventualnim ulaskom u finale ova generacija bi se svrstala u red besmrtnih, zajedno sa onom iz 1969. godine koja je klub prvi put uvela u savezni rang takmičenja ili onom iz 1998, koja ga je posle dvodecenijske pauze vratila u odabrano društvo.

Sve do ove sezone plasman u četvrtfinale bio je maksimalan domet, a i do njega su retko stizali, svega četiri puta u istoriji. Ako ćemo iskreno, Radnički nikada nije pridavao značaj ovom takmičenju. Prednost je uglavnom davana prvenstvu, dok je kup mahom služio za razigravanje igrača sa manjom minutažom. Ovakva praksa posebno je bila izražena tokom poslednje decenije i dovela je do toga da je Radnički nadmetanje u kupu uglavnom završavao već u uvodnoj fazi, eventualno u osmini finala. Bilo je i slučajeva da Kragujevčani nisu uspevali da prođu ni pretkolo, čak ih jedne sezone nije ni bilo na listi učesnika, a d ne pominjemo ispadanja od niželigaša, poput Novog Sada, Bežanije ili IMT-a.

Čini se da su ove sezone Šumadinci ozbiljnije shvatili nadmetanje u kupu, mada se mora priznati i da su im kuglice na žrebu bile naklonjene do sada. Od moguća četiri, Kragujevčani su izvukli tri domaćinstva, a jedino gostovanje imali su u uvodnom kolu i to protiv beogradskog srpskoligaša BASK TEK-a.

Upravo su na ovoj utakmici Crveni shvatili opasnosti koje vrebaju u kup takmičenju, gde se, s obzirom da je u opticaju samo jedna utakmica, često gubi granica između izrazitog favorita i autsajdera. Gubili su tada Šumadinci na isteku pola sata, da bi tek ulaskom u igru standardnih prvotimaca uspeli da preokrenu rezultat u i izbore plasman u narednu rundu, gde ih je čekao okršaj sa ljutim rivalom Smederevom. Ovoga puta Dudić nije želeo da bilo šta prepušta slučaju, poslao je na teren najjače adute, koji su izrešetali nemoćne Oklopnike. Konačnih 5:0 možda najbolje svedoče o odnosu snaga.

(Star sport)

Tako su se Crveni posle više od dve decenije ponovo našli među osam najuspešnijih ekipa u nacionalnom kupu, gde ih je žreb spojio sa još jednim starim rivalom, Novim Pazarom. Ova utakmica se u gradu na Lepenici iščekivala mesecima, a kada je konačno došla na red, menadžment kluba se u sadejstvu sa navijačima potrudio da napravi euforiju kakva nije viđena u prestonici Šumadije još od čuvenog baraža za popunu Superlige sa Inđijom pre nekoliko sezona. I sam trener Dudić je dodatno podgrejao atmosferu tako što je „bocnuo“ publiku zbog nedolaska na stadion, uprkos uspešnim rezultatima koje tim beleži tokom proleća. Dudićeva dobronamerna kritika, ali i pojačana marketinška aktivnost kluba, koji je veče pred utakmicu organizovao druženje igrača i navijača na glavnom gradskom trgu, urodili su plodom, pa je više od polovine kapaciteta stadiona „Čika Dača“ bilo ispunjeno navijačima.  

Luka Milivojević: Ako ovo nije pravi recept kako da vratimo navijače, onda ne znam šta je...

Dok su se tribine crvenele od pristalica Radničkog u majicama sa obeležjima kluba, na terenu su Bevis, Vidosavljević, Gluščević, Aleksić i drugovi ponovo izvodili uobičajeni prolećni ples. Golman Novog Pazara Nikola Mirković činio je čuda ne bi li svoj tim održao u životu. Uzalud. Kragujevčani su u još jednoj nadahnutoj partiji nadigrali Pazarce i sa merakom im se revanširali za dva poraza u prvenstvu.

I evo sada Šumadinaca na pragu istorijskog uspeha i plasmana u finale Kupa Srbije. Na putu ka ostvarenju tog cilja stoji im jedan od glavnih konkurenata u borbi za Evropu ove sezone, Vojvodina. Za razliku od Kragujevčana, Novosađani su već imali priliku da osete čari igranja finala kupa. Ne samo to, već su dva puta i osvajali takmičenje, poslednji put 2020. godine kada su u penal lutriji bili uspešniji od Partizana.

(Star sport)

Baš kao pred utakmicu sa Novim Pazarom, i sada je atmosfera u Šumadiji dovedena do tačke usijanja. Najvatrenije pristalice Crvenih već uveliko uvežbavaju svoj navijački repertoar, spremna je i prigodna koreografija, dok su ulaznice za utakmicu prodaju kao alva, tako da će po svemu sudeći brojka od 9.000 gledalaca na utakmici sa Novim Pazarom biti premašena. Posebno ako se ima u vidu da su dolazak u najavili i navijači Vojvodine, što će upotpuniti ambijent na stadionu „Čika Dača“.

Svi preduslovi za feštu su ispunjeni. Šanse za pobedu su, čini se, podjednake i odlučiće, kako je i sam Feđa Dudić istakao, veći voljni momenat. Kakav god bio konačan ishod utakmice, definitivno neće umanjiti značaj svega što su trener i njegovi izabranici postigli tokom sezone. A uradili su mnogo toga. Doveli su Radnički u situaciju da se šest kola pre kraja prvenstva nalazi na mestu koje vodi u evropske kvalifikacije, napravili istorijski rezultat u Kupu Srbije i – najvažnije – vratili su publiku na stadion.

Ostaje nada da nestvarna sezona neće predstavljati „incident“, kao što je to bio slučaj sa takmičarskom 2011/12, u kojoj su se Kragujevčani, baš kao i sada, aktivno borili za izlazak u Evropu, da bi već u narednoj strepeli od ispadanja iz lige.

Mada, čemu uopšte sva ova razmišljanja u jednom istorijskom trenutku za fudbal u Kragujevcu? Potrebno je prepustiti se opštoj euforiji i uživati u ovome što Feđa Dudić i njegovi izabranici demonstriraju na terenu.