PRELAZZI: Lov na veštice

Neće biti da je Marko Baroni potrošio svu sreću onog toplog, više vrelog nego vrućeg, aprilskog popodneva pre 27 punih godina. Zna to svako dete u Napulju, Kampanji, na čitavom jugu Italije; možda bi se pomislilo da je bilo manje emocija nego kada je Napoli osvajao prvu titulu, ali čik to kažite ustreptalom San Paolu u 7. minutu meča poslednjeg kola protiv Lacija.

Za one kojima krv nije svetloplava i koji ove godine mogu da razmišljaju o bilo čemu drugom sem o tome da li je došlo vreme za treći “skudeto”, evo sižea: Dijego Armando Maradona izveo je slobodan udarac sa oko četrdeset metara, na njegovu vazduh-vazduh parabolu na penaltiku naleteo je pouzdani Baroni, Napoli je poveo s 1:0 (taj rezultat ostaće do kraja) i overena je druga kruna za Jug, za siromašne, za ponižene i uvređene...

Neće biti, kažemo, da je Marko Baroni, sadašnji “alenatore” Beneventa, pridošlice u Seriju A, tog dana ispucao baš čitav šaržer u Fortunu i ostao sa ćorcima.

Neće biti ni da veštice u Beneventu više ne umeju da izrecituju svoje vradžbine.

Ovde su mračne sile oduvek umele da umešaju svoje grbave prste sa predugačkim noktima: drevni gradić na stotinjak kilometara od Napulja u prošlosti se, do mračnog srednjeg veka, zvao Malevento, doslovno “Mesto na kojem se dešavaju ružne stvari”.

I dešavale su se: mnogo je nedužnih žena ubijeno pod odredbama traktata Malleus Maleficarum, “Veštičjeg čekića”, koji je dozvolio i ohrabrivao lov na okultno, baš na trgovima Beneventa, gde su se nekada, po predanju, linčovale žene, koje bi pevale:

Unguento, unguento
Portami al noce di Benevento
Sopra l'acqua e sopra il vento
E sopra ogni altro maltempo

(Pomado, pomado
Nosi me do hrasta u Beneventu
Iznad vode i iznad vetra
I iznad svakog drugog nevremena.)

Neće biti, dakle, da je posustala ona veštica na crveno-žutoj podlozi Beneventa, pa je tim koji je prošlog leta prvi put u istoriji ušao u Seriju A, svega nekoliko godina nakon što su bili u četvrtom, pa trećem rangu takmičenja, prošle nedelje, kako je prenela “Gazeta delo Sport”, poneo “crnu majicu” u izboru španske “Marke”, kao, makar trenutno, najgori tim u Evropi. Naravno, govorimo o jačim ligama...

Novinari Marke sučelili su nejaki Benevento sa mnogo izvikanijim klubovima, kao što su Malaga, Kristal Palas i Keln, a koji su svi u prvim kolima svojih liga osvojili debeli “krompir”. Pa ipak, prema španskom listu, Benevento je najgori od sve loše dece, jer je u prvih pet kola postigao jedan i primio čak 14 golova. (Palas je pokazao da im ni šok-terapija u vidu Roja Hodžsona nije uslišila molitve, pa su dobrano pretekli Benevento, debaklom na Etihadu od 0:5.)

MOZZART KVOTE
(1,85) Krotone (3,45) Benevento (4,50)

Nema ni tri meseca kako su trener Marko Baroni i njegovi puleni – nema ih previše poznatih, sem možda najboljeg strelca Georga Puškaša (nije Mađar već Rumun, da ne bude zabune) i dvojice Albanaca Đimsitija i Memušaja koje pamtimo sa Evropskog prvenstva, i bivšeg Rominog dragulja Amata Ćićiretija, znate onog što je tetovirao logo Tvitera! – u plej-ofu na stadionu “Ćiro Vigorito” pobedili Karpi i bučno, neki u suzama, neki samo s kosama ofarbanim u boju Beneventa, proslavili ono što se činilo nemogućim.

Serija A je stigla u grad veštica...

Bila je to još jedna bajka, nalik na one koje fudbal ume da izmisli, samo što su o ovom one crne žene sa čudnim kapuljačama bile dobri likovi.

Pre svega dvanaest godina, stari klub Sporting Benevento otišao je u bankrot i prestao da postoji, a na njegovom mestu, kao kakvom vradžbinom, nikao je novi, pod vođstvom vlasnika braće Ćira i Orestea Vigorita, i polako napredovao kroz mukotrpnu piramidu italijanskog fudbala, koja retko dozvoljava improvizacije.

I retko, za razliku od drugih “drugih liga”, predstavlja široki autoput: nijedan klub u istoriji nije za dve sezone preskočio iz Lega Pro u Seriju A. Nijedan to nije uradio sa pojedinim igračima koji su bili na polu-profesionalnim ugovorima, i koji su sakupljeni, za sitne novce, u ekipama iz trećeg ili čak nižih rangova.

Nijedan, sem Beneventa.

I ne, samo da razjasnimo, nije Ćiro Vigorito nazvao stadion po sebi. Stari ljubitelj fudbala preminuo je 2010. godine, u 71. sezoni života, u svom domu u Avelinu, i njegov brat je, na inicijativu navijača, promenio ime igrališta Santa Kolomba, na čijim se tribinama okupi barem trećina grada kad god “Stragone” igraju.

Možda ne igraju uvek lepo, ali ko u Seriji B još igra lepo? Pa opet, ima u toj ligi i dalje nečeg od onog starog fudbala, ne samo zbog stadiona; taktika je sve, odbrana na prvom mestu, nije to fudbal na kojem se pare oči, ali jeste fudbal u kojem naučite da cenite hrabrost, odlučnost, pa napose i golove.

Ali Serija A je nešto sasvim drugo, i Benevento se opet može nazvati Maleventom...

Prvi – i dosad jedini – gol u najjačem domaćem takmičenju postigao je upravo Amato Ćićireti u kojeg se, uprkos svim gafovima, i dalje kunu u Kampanji, i to u prvom poluvremenu prvog kola, protiv Sampdorije, u Đenovi.

Benevento je izgubio taj meč, 1:2, na debiju kući minimalno ih je savladala Bolonja, u trećem kolu u devedeset i nekom minutu Adem Ljajić je namestio Jagu Falkeu gol za pobedu Torina, a onda su primili šest na stadionu gde je njihov trener doživeo zvezdane trenutke, i još četiri laka komada od Rome.

Šta se dogodilo? Nisu vradžbine, sigurno, niti nedostatak sreće, doveli do toga da je Benevento toliko slabiji od drugih timova i da ih čak i “Marka”, sa druge obale Mediterana, proziva... I da Vigoritova olako obećana Evropa sada izgleda kao masan vic.

Objašnjenje je nimalo bajkovito. Između Serije A i Serije B proteže se kvalitativni i finansijskih ambis, Marijanski rov u kojem se umesto korala presijavaju različiti “kolači” od televizijskih prava, i samim tim zjapeća rupa u budžetima.

Razlika između prva dva ranga takmičenja neuporedivo je veća nego između drugog i trećeg, pa se čak i Verona, koja je delovala dominantno prošle sezone u “lošijem društvu”, sada batrga pri dnu; samo se SPAL tu i tamo brecne, ali pitanje je koliko to može da traje.

Mnogi su proteklih dana na Apeninima počeli da upiru prstom baš u Benevento, kako bi od njih napravili primer: Serija A mora da se smanji, kažu takvi, jer se među dvadeset timova svake sezone provuku po dva-tri kojima tu, jednostavno, nije mesto (setimo se samo Peskare lane).

Oni čijim rezonom dominira rezon ne haju previše za to što Benevento i društvo donose neuhvatljivi šarm takmičenju; za njih su “Veštice” samo smetala, squadra materasso, timovi-madraci, za pod i ni za šta drugo. To je isti način razmišljanja koji je želeo – i postepeno uspeo – da napravi “razrede” i u nacionalnim takmičenjima.

Lov na moderne veštice. Fudbalski Malleus Maleficarum.

No koliko god timova da bude, neće biti bolje dok ne bude makar simbolične “uravnilovke” u raspodeli novca od televizijskih prava. Teško će se dogoditi i novi Sasuolo (koji i nije toliko za poređenje, makar zbog Di Frančeska i asova kao što su Berardi, Zaza, Paolo Kanavaro, o kojima Benevento može samo da sanja), a kamoli Kjevo.

Šta Benevento i Marko Baroni mogu da urade? Ništa, baš, sem da igraju. Onako, za svoju dušu, za sve nepoželjne fudbalske liliputance, za sve veštice, za sve autsajdere.

Prva naredna prilika je i ponajbolja, danas od 15 časova protiv Krotonea. Ako neko zna kako se preživljava, i to uprkos predrasudama, znaju to u Kalabriji (i ne govorimo samo o njihovom klubu); Krotone je odbranio Seriju A proletos u poslednjem kolu, ali sada ponovo štucaju, i da je Marka pravila “drugu ligu najgorih”, oni bi, sa svojim jednim bodom i gol-razlikom 1:11, sigurno našli na njoj.

Gostima neće biti lako, biće i bez povređenog Ćićiretija, ali bi bod bio veliki i značajan početak.

A možda da se sete one stare pesme, pa da se uzdignu, iznad vode, i iznad vetra, i iznad svakog drugog nevremena.

Piše: Marko Prelević, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta