PRELAZZI: Veganski fudbal

A razne smo zaista videli te gazde, novokomponovane posebno, vlasnike fudbalskih klubova na koje se uglavnom s pravom ljute svi oni što zapomažu o starom fudbalu i starim vremenima i svemu onome što je nekada bilo.

Razne, baš, i multimilijardere koji nemaju pojma o fudbalu, i one koji, avaj, misle da imaju mnogo pojma o fudbalu, i od moći, vijagre, jahti i seksa pijane starkelje sa buđelarima natopljenim naftom, i nasmejane Arape i Ruse vodnjikavih očiju i kulturološki šokirane i šokantne Tajlanđane i od emocija operisane Amerikance, i one koji bi menjali trenere češće nego štucne posle treninga na blatnjavom pomoćnom terenu, i one pustinjake koji se ne bi pojavljivali na stadionu, i lajave i ćutljive, i svađalice i pomirljive, i medijske magnate i porno mogule...

Ali nikad niste, verujte, videli gazdu kao što je Dejl Vins.

Niti klub kao što je njegov Forest Grin.

Reći da je Dejl Vins nekonvencionalan je isto što i reći da medved, kad mu prigusti, vrši nuždu u šumi, a da je papa tek običan katolik – Dejl Vins je najluđi štih od svih, čudak, weirdo, rekli bi Englezi, osobenjak. Ništa kod njega nema obično i normalno.

A Forest Grin Rovers je jednako neobičan, jedinstveni klub, na koji treba da obratite posebnu pažnju sledeći put kada vam pogled padne na odeljak "Engleska 4".

I to ne samo, u stvari ne uopšte zato što je klub iz najmanjeg grada koji duži predstavnika u jednoj od četiri engleske lige, pošto ceo Nejlsvort ima svega 5.800 stanovnika po poslednjem popisu, a stadion "The New Lawn" na kojem igraju ljubimci grada prima 5.100 duša.

Niti zato što postoji 128 punih godina, a tek od ovog leta je, po prvi put u svojoj istoriji, uspeo da se plasira među "velike momke", okej, makar malo veće momke, pobedom nad renomirani(ji)m Tranmerom u finalu plej-ofa na Vembliju.

To je, sigurni budite, najmanja pikanterija kod kluba koji je pre tri kola uspeo da slavi na gostovanju u Koventriju. Znamo, odavno nije iznenađenje da posrnuli svetloplavi premijerligaš iz grada-pobratima našeg Beograda gubi od klubova za koje mnogi nisu ni čuli, ali duel na Riko Areni ipak je imao aromu tektonske promene...

Sve zbog Dejla Vinsa.

Za njega kruži mnogo priča, i sve su istinite. Pre nego što se obogatio zahvaljujući vetro-turbinama i ulaganju u zelenu energiju onda kada to još nije bilo toliko "in", Dejl je živeo kao skitnica, moderni vagabund u kombiju nalik onom legendarnom "mercedesovom", sa svojom suprugom je krstario Britanijom, završavao tu i tamo neke posliće, bez stalnog prebivališta, ubeđen da Novo doba podrazumeva i Novog čoveka, onog koji neće pristati da robuje surovom kapitalizmu, niti da zagađuje ovu jedinu planetu koju imamo.

Hipik koji nije voleo previše da se tušira, tako se mogao opisati nekada, tako izgleda i danas.

Vegan po ubeđenju, Vins će se zakačiti na prvobitnu pomamu oko "zelenila" tamo početkom devedesetih, i njegova firma Ecotricity počeće dobro da zarađuje na "čistoći". Do 2010, kada je ušao u fudbal privučen posrtanjem kluba koji iz njegovog rodnog Glosteršira, procenjivalo se da je "teži" od stotinu miliona funti.

Forest Grin Rovers uklapali su se u njegovu viziju i zbog imena – u prvom delu naziva je zelena šuma, a Dejl Vins ništa nije cenio kao zelene šume, dok je "rover", iako je to značenje makar u fudbalu potisnuto, oduvek bio lutalica, čovek kojeg ne drži mesto; a Dejl Vins je tako živeo veći deo od svojih 56 godina – ali i zbog duge istorije koja je bila mahom ispunjena razočaranjima, ne računajući trijumf u kupu po imenu FA Vase, a koji je otoič, u "starom" fudbalu, bio na ceni ako ni zbog čega drugog, a ono zbog šanse da se nižerazredni klub pojavi na Vembliju, i pred uključenim kamerama.

A onda je luckasti, dugokosi Vins odlučio da agresivno nametne svoj životni stil i svom fudbalskom klubu, koji je pazario pre sedam sezona, tada za siću.

Njegov prvi potez bio je da izbaci meso iz upotrebe u klupskoj kantini, ali i na čitavom kompleksu. Igrači mogu da jedu biljke, testetinu, i to je otprilike to. Zdrav život, proteini dobijeni od stvorenja koja ne pate, što je Vinsu bilo jako važno, robot koji šiša travu na stadionu, klupske prostorije koje se greju na solarnu energiju i plan da se podigne novi, veći stadion, koji će u potpunosti biti napravljen od drveta.

MOZZART KVOTE
(2,20) Krauli (3,15) Forest Grin (3,25)

Ekološka održivost i potpuno ukidanje emisije ugljen-dioksida, to su, uz krstaški rat protiv mesišta, uključujući i svaku vrstu avijacije – dozvoljena je riba, ali samo ona iz ribnjaka koji je podignut u blizini stadiona; takođe, niko ne tera igrače da budu vegani i mimo treninga i utakmica: u svojim domovima (barem zasad) oni mogu da rade šta hoće i da jedu šta hoće – njegovi prvi potezi, važniji čak i od rezultata, govorio je.

Bila je to ubila se priča za svetske medije, ali u Konferenciji, u kojoj je tada igrala četa koju će voditi bivši vezni igrač upravo Forest Grina (i još tuce manjih klubova, koji su prihvatili fudbalera što nije bio dovoljno dobar za Birmingem i Fulam) Mark Kuper, služili su samo za sprdnju.

(Na svakom engleskom stadionu prodaju se čuvene pite. Na stadionu Forest Grina prodaju se pite sa sojom, majčinom dušicom i prazilukom, zbog čega gostujući navijači negoduju, i u sred meča znaju da poviču "Meso! Meso! Meso!")

Dejl Vins je znao da strast ponekad mora da se plati, pa je doveo više igrača nego ikada ranije, i dao im veće plate – uprkos tome, mnogi su odbijali da dođu u Nejlsvort, smatrajući sve previše bizarnim čak i za moderni fudbal – i rezultati su počeli da se događaju, uprkos svima koji su im proricali spontanu kombustiju.

Šteta je, kažu, što je sastav morao ostati u drugom planu. A sastav uglavnom čine bivši juniorski reprezentativci Engleske, koji nikada nisu dobili šansu u svojim matičnim klubovima, i prekaljeni "roveri" iz Lige jedan, Dva i Konferencije, koji umeju dobro da se potuku, za slučaj da Kuperov prvobitni plan igre – on ne voli "glavomet" i smatra da to ne priliči jednom toliko progresivnom klubu kao što je Forest Grin – ne upali.

Forest Grin je na Vembliju u maju izborio nastup u Ligi 2, ali prvih desetak prvenstvenih kola činilo se da je to preveliki zalogaj za momke koji su navikli da krkaju samo pasulj, pastu, kelj i raštan.

Ekipa je tavorila pri dnu, sa samo jednom pobedom od prvih 13 mečeva, pojavili su se čak i bojažljivi povici nezadovoljnika da neke stvari treba menjati i da se u ozbiljnijoj konkurenciji ne možete igrati sa srcima navijača, ali onda se, u poslednja tri prvenstvena kola, valjda kako je zazimilo, počelo događati čudo. Forest Grin je tukao Koventri i Stivenidž u gostima, pa overio to s lakih 2:0 protiv Morkamba kući (dve i po hiljade ljudi, pola sela dakle, prisustvovalo je tek drugom trijumfu na New Lawnu), a prošlog vikenda ekipa je slavila i u FA kupu, nad Mekslfildom.

Gol-razlika je i dalje katastrofalna, 16:32, ali stvari izgledaju nešto bolje po jedini veganski klub na svetu.

Danas će Forest Grin probati da slavi protiv Krolija u gostima: još jedna pobeda još više bi ih odvojila od opasne zone koja s proleća zna da se proširi u pravu crnu rupu, takve su te engleske lige, zato ih toliko volimo i na tiketu i u ovim pričama.

Bio bi to još jedan argument u prilog ludom planu jedinog hipika među vlasnicima klubova u Engleskoj, Dejla Vinsa, prevejane lude skitnice koja je spremna da podnese sve vaše podsmehe, samo da istera svoje.

Engleska 4, 17. kolo:

Petak:

Njuport - Port Vejl 1:1 (0:0)

Subota:

16.00: (2,55) Barnet (3,20) Kolčester (2,65)
16.00: (2,70) Kembridž (2,95) Akrington (2,70)
16.00: (1,85) Karlajl (3,45) Jeovil (4,00)
16.00: (3,10) Čeltenam (3,30) Luton (2,20)
16.00: (2,20) Koventri (3,05) Mansfild (3,35)
16.00: (2,20) Krauli (3,15) Forest Grin (3,25)
16.00: (3,25) Kru (3,15) Linkoln Siti (2,20)
16.00: (2,00) Egziter (3,35) Grimzbi (3,50)
16.00: (3,50) Morekamb (3,35) Vikomb (2,00)
16.00: (2,70) Stivenidž (3,20) Nots Kaunti (2,50)
16.00: (1,80) Svindon (3,45) Česterfild (4,30)

Piše: Marko Prelević, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta.
Foto: Action Images.