Zvezdin poslednji čin lude sezone! I to na godišnjicu najluđeg meča u istoriji kluba

Još se lome koplja navijača Crvene zvezde i javnosti okrenutoj ka klubu sa Marakane kada je reč o konačnoj oceni sezone učenika Baraka Bahara i sada Vladana Milojevića. Primarni cilj, odbrana šampionske titule, je praktično ostvaren, što je uzimajući u obzir ulaganja – normalnost. Ali i uspeh. Tu je i poslednje mesto u grupi Lige šampiona i rane iz duela sa Jang Bojsom kao ožiljak na srcu. I to je neuspeh. Nije katastrofa, ali je neuspeh.

Tu su i brojne vratolomije od mečeva, počev od onog pripremnog s Fjorentinom do vođstva na Etihadu, zatim užasnog poluvremena u Beogradu protiv Lajpciga i promašenog zicera Pitera Olajinke. Tu je i noć u Bernu, kada je Crvena zvezda u bikiniju, kao i u dva prethodna večita derbija, pokazala da broj stvorenih šansi i statistički podaci nemaju suštinsku fudbalsku vrednost.

Iza Crvene zvezde je pokušaj da igra na drugačiji način – i to vrlo neuspešan. Potom i povratak korenima i komfor koji je došao dolaskom Vladana Milojevića na klupu. Suviše sadržaja u devetomesečnoj predstavi, koju će kritičari u dobroj meri oceniti po utisku gledajuči poslednji čin. Ovaj večerašnji u okviru polufinala Kupa sa Partizanom (19 časova, TV Arena Premijum 1).

Teoretski nije, ali ovo će praktično biti poslednji izuzetno važan meč za Crvenu zvezdu u ovoj takmičarskoj godini. Potencijalno finale s Radničkim ili Vojvodinom neće biti toliko važno jer pehar namenjen pobedniku masovnijeg takmičenja ne donosi ozbiljne benefite igračima srpskog šampiona. Mada, dobro postoji nešto što se zove istorija i četvrta dupla kruna u nizu predstavljala bi ozbilju letvicu i daljoj budućnosti za nove trenere i nove rukovodioce.

Dobila je Crvena zvezda stabilnost s Vladanom Milojevićem, ali je karakter jednog tima i generacije oslilkan u prolećnim mečevima protiv Partizana. Bilo je tu i dominacije, šansi, nečeg što liči na ozbiljan evropski fudbal i klasu iz Lige šampiona. Najviše kod In Bom Hvana. Ali je bilo i slabosti koje bi trebalo da usmere razmišljanja odgovornih kada je reč o planovima za letnji prelazni rok.

Igraće se u vrlo specifičnoj atmosferi, pod jednakim pritiskom kao u martovskom okršaju, jer oba tima će želeti nešto da dokažu. Zvezda da je njena dominacija čista kao suza, Partizan da pokaže da su u pitanju nijanse i detalji....

Imaće ova generacija Crvene zvezde i dodatnu obavezu. Večerašnji meč polufinala Kupa igraće se na godišnjicu možda i najlužeg meča u istoriji kluba. Govorimo o polufinalu Kupa šampiona sa Bajernom na Marakani, odlučenim autogolom Augentalera na asistenciju Siniše Mihajlovića.

Odlučio se Vladan Milojević da se i drugom meču s Partizanom osloni na proverene snage. Nije želeo da u obzir uzima psihološki, emotivni i fizičkii umor, jer se na najvećem srpskom stadionu u subotu igralo 120 minuta. I to u vrlo tenzičnom ritmu.

To dovoljno govori da želi da osvoji Kup trofej. I da kao vlasnik tri titule (ona iz 22020. godine se prepisuje Dejanu Stankoviću) usmeri ka Miljanu Miljaniću. Najbolji trener u istoriji Crvene zvezde je četiri puta podizao pehar namenjen državnom šampionu. Deluje da je to za Vladana Milojevića dostižno.