Svuda na svetu vam zvižde kada lomite reket, jedino u Banjaluci aplaudiraju

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Banjaluke)

„Mislim da nema ničeg lošeg u lomljenju reketa. Nikada nisam razumeo zašto ljudi zameraju teniserima na tome. Kada polomiš reket svi ti zvižde. Ali šta koga briga? Kao prvo, to je moj reket. Drugo, ako želim da ga polomim, polomiću ga i uzeću novi iz torbe. Ti ljudi što zvižde su verovatno nezadovoljni sobom, misle da je tenis dosadan i verovatno se žale na sve živo. Verovatno zvižde i kada ne lomite rekete...“, govorio je svojevremeno Goran Ivanišević, godinama unazad trener Novaka Đokovića, jedan od najautentičnijih ubica reketa u istoriji tenisa i verovatno jedini čovek belog sporta što je izgubio meč jer je polomio sve rekete, pa nije imao sa čime da igra.

I zaista, retko koji teniser se provuče bez osude sa tribina kada odluči da nezadovoljstvo iskali na oruđu za igru. Maltene na svakom kraju plante će vam zviždati kada polomite reket... Osim u Banjaluci.

Igrali su tokom jučerašnjeg dana na centralnom terenu teniskog kompleksa Srpska Open golobradi mladić iz Francuske Luka van Aš i Stan Vavrinka. Igrali su meč za plasman u drugo kolo i zakazivanje okršaja sa Novakom Đokovićem.

I jesu neke spektakularne defanzivne reakcije 18-godišnjeg Francuza mamile aplauze sa tribina, ali nikako onako gromoglasne kao kada bi Vavrinka odapeo, možda i najatraktivniji jednoručni bekhend u novijoj istoriji belog sporta. Ukusi jesu različiti, ali teško da i ko može da porekne da je Stenov jednoručni bekhend čista poezija u pokretu. Dominacija svakako nije ista kao sredinom protekle decenije, čak se švajcarski as poprilično muči i ispada u ranim fazama turnira, ali kada savršeno odigra taj udarac, kada počasti publiku svojim zaštitnim znakom, ljudi prosto zaborave da gazi 39. godinu života.

Nije mali broj onih što su, nakon jučerašnjeg meča i poraza od 87. tenisera planete počeli da teraju Švajcarca u penziju, da pričaju kako treba momentalno da se povuče iz profesionalnog tenisa. Jer kako je, jelte, smeo da ispusti tri brejk šanse i 0:40 pri vođstvu od 1:0 u setovima, a na 5:5 u drugom periodu igre. I kako je dozvolio najmlađem TOP 100 teniseru da u taj-brejku drugog seta povede sa 6:2, a onda, bez ikakve grubosti i udaranja, presavio i prepolovio reket o koleno. Ali oni što bi da okače Vavrinkin reket o klin su isti oni što bi vam zviždali kada polomite reket.

Međutim, Banjaluka nije takva. Ona je Vavrinku častila aplauzima. Jer Banjaluka je želela spektakl u drugom kolu. Osećala je kada se ritam ubrazava, kada teniseri dižu nivo igre i tada podizala decibele udaranjem dlanovima. Želela je 27. podglavlje rivaliteta Đoković - Vavrinka i pokazala je to nebrojeno puta tokom meča uzvicima "C'mon Stan", ili na srpskom "napred Stan."

"Dobar je mali", otelo se jednom gospodinu na tribinama koji se hvalio da je gledao Novaka i protiv Danila Medvedeva u Dubaiju ove godine, "Ali spektal bi bio za turnir da igraju Novak i Vavrinka", dodao je.

Banjaluka razume tenis i uživa u njemu što su pokazale i dobrano popunjene tribine na pomenutom okršaju Vavrinke i Van Aša. Kapacitet centralnog terena od oko 6.000 nije bio ispunjen, ali ni povremeno rominjanje sitne kiše, ni hladnoća koja bi počela da se uvlači u kosti nakon petnaestak minuta sedenja na tribinama, nije sprečila hiljade Banjalučana da već prvog takmičarskog dana pokažu koliko im znači teniska elita u njihovom gradu.

A Vavrinka i te kako jeste teniska elita. Najveći igrač u poslednjih 15 godina posle Novaka Đokovića, Rafaela Nadala, Rodžera Federera i Endija Marija. I dokle god publika, gde god igrao, bude priželjkivala njega u duelu protiv Novaka Đokovića, a ne tinejdžera i anonimuse, uz dužno poštovanje prema momku koji se sjajnom igrom postarao da planeta čuje njegovo ime, Vavrinkino zbogom tenisu treba da sačeka.