Buongiorno Italia: Insinje, Dibala, Brozović - tri različite priče samo na prvi pogled

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Lorenca Insinjea, Paula Dibalu i Marcela Brozovića vezuje činjenica da svoj trojici ističe ugovor sledećeg juna, da žele da ostanu u klubovima gde trenutno igraju, ali i da iz jednog ili drugog razloga još uvek nisu potpisali nove ugovore sa Napolijem, Juventusom i Interom.

Još jedna stvar koja spaja stubove igre Azura, Bjankonera i Nerazura je izostanak ozbiljnog intesresovanja za njih od strane velikih italijanskih i evropskih klubova. Ni tokom prošlog, a ni u predvečerje predstojećeg prelaznog roka, ne cirkulišu priče, glasine, neproverene vesti o planovima vodećih ekipa na Starom kontinentu da ih angažuju.

U vremenima kada neproverene vesti o prelascima igrača i interesovanju klubova kruže u industrijskim količinama na internetu, na Insinjea, Dibalu i Brozovića, i pored toga što bi u junu mogli da pređu bez obeštećenja u novi klub, slabo ko obraća pažnju. Uglanvom se piše ili izveštava o pregovorima za produžetak ugovora, koji su počeli da liče na južnoameričke sapunice.

Lorenco Insinje je prvak Evrope sa Italijom, kapiten Napolija, rođeni Napoletanac, pa opet Aureliju de Laurentisu, gazdi Napolija, ne pada na pamet da prihvati zahtev za povećanjem plate kao uslovom za produženje ugovora. Podstimo, Insinje traži 6.000.000 evra, De Laurentis nudi 3.500.000.

Jedina ozbiljna ponuda za Insinjea je stigla iz Toronta! Kanađani mu nude faraonski ugovor: preko 10 miliona evra po sezoni, plus pet-šest preko bonusa i dostignutih ciljeva, ličnih i klupskih. Da se ne igra Mundijal sledeće godine u Kataru, Insinje bi verovatno već kupovao avionsku kartu za Toronto.

Insinje je u poziciji „Buridanovog magraca“: na jednoj strani ogromna količina novca i pozlaćeni tihi odlazak u zaborav, na drugoj trijumfalni završetak karijere sa napadima na skudeto sa Napolijem i na titulu prvaka sveta sa Italijom. Ne treba zaboraviti da je Insinje rođen 1991. godine i u teoriji bi mogao da odradi još jedan ciklus u nacionalnom dresu.

Odsustvo realnih ponuda ili pokušaja velikih klubova da angažuju Insinjea čak i pod povoljnim uslovima otvara pitanje da li smo možda precenili kapitena Napolija, da li je De Laurentis u pravu kada u nudi 25 odsto manju platu od aktuelne za produžetak ugovora?

Slično pitanje se postavlja i za Dibalu. Poslednji klub koji je želeo da uzme Argentinca bio je Mančester Junajted i to samo u razmeni sa Lukakuom koji je na Old Trafordu bio bleda senka izdanja u dresu Intera. Juventus nije dobio nijednu konkretnu ponudu za Dibalu u poslednje dve i po godine. Čak je i Čolo Simeone preferirao da potroši novac na dovođenje Rodriga de Paula iz Udinezea i pozajmicu Antoana Grizmana nego na svog zemljaka Dibalu.

U Torinu već mesecima govore da je sve spremno za potpisivanje novog ugovora. Poslednje odlaganje je opravdano s pričom da menadžer Dibale, Horhe Antun, želi da, pre potpisivanja ugovora, završi iter za dobijanje licence FIFA i FS Italije. Zatim je na površinu isplivala ideja da Juventus ne želi da garantuje petogodišnji već samo trogodišnji ugovor Dibali, da bi poslednja verzija predviđala smanjivanje osnovne, garantovane plate, i povećanje dela koji je vezan za broj odigranih utakmica i rezultate Juventusa.

Oklevanje Juventusa i mirnoća rukovodilaca oko produžetka ugovora sa Dibalom svedoči da Stara dama smatra da ne preti opasnost da bi neki drugi klub mogao da „ukrade“ Hoju, ali i da u Kontinasi još uvek nisu načisto kako treba tretirati Dibalu.

Nema nikakve sumnje da je Dibala jedan od najboljih igrača kada je zdrav i kada ja u formi. Začkoljica je što je Dibala sve češće povređen ili bolestan i sve ređe ulazi u vrhunsku formu. Vreme više ne radi za nekadašnjeg igrača Palerma budući da je napunio 28 godina i na kraju sledećeg ugovora sa Juveom, ako ga potpiše, imaće 33 godine. Drugim rečima, Stara dama ne sme sebi da dozvoli još jedan promašaj: da plaća pet godina blizu 20 miliona evra (bruto plata) igrača koji polovinu sezone, iz ovih ili onih razloga nije na raspolaganju treneru, a kada igra ne donosi uvek kvalitativnu prednost na terenu.

Pregovori Juvnetusa i Dibale oko produžetka pregovora liče na partiju u pokera u kojoj obe strane kriju karte do kraja i pored toga što javno manifestuju privrženost i spremnost da nastave „brak“.

Marcelo Brozović kaže da voli Inter i da je veoma vezan za familiju Nerazura, ali želi i da naplati svoju vernost klubu koja traje već šest godina. Hrvatski fudbeler je, kad je došao u Inter, imao platu 1.200.000 evra. Danas njegova primanja iznose malo manje od četiri miliona evra i želeo bi da duplira svoju platu, odnosno da ga njegov poslednji veliki ugovor u karijeri, Brozović ima 29 godina, kruniše kao najplaćenijeg igrača u Interu.

U prošlosti je Inter nekoliko puta pokušao da proda Brozovića ali nije u tome uspeo jer nije bilo kupaca koji su bili spremni da plate cenu koju je tražio Inter. Već posle prve godine u Apijano Đenileu, Nerazri su nudili za 15.000.000 evra Brozovića ali nisu našli kupce.

Kako je vreme prolazilo, Brozović je puštao sve više i sve dublje svoje korene. Štaviše, svaki put kada bi završio na transfer listi, reprezentativac Vatrenih je poboljšavao svoju igru i postajao tačka oslonca Intera. Tako je bilo sa Robertom Mančinijem, Lučanom Spaletijem i na kraju sa Antonijom Konteom.

Jedini trener koji je na prvu loptu dao poverenje Brozoviću je Simone Inzagi: rezultat je najbolja četiri meseca odigrana u karijeri bivšeg igrača Dinama. Marcelo je uspeo čak i da drastično limitira broj izgubljenih lopti na sredini terena koje u Italiji u žargonu zovu, „krvave“ jer protivničkoj ekipi omogućavaju brzu tranziciju i stvaranje šanse za gol.

Za razliku od Dibale koji je odsutvovao preko 400 dana u Juventusu zbog zdravstvenih problema, Brozović je među najsigurnijim i najpouzdanijim starterima u Interu. Takođe, Marcelo je bio i ključni šraf reprezentacije Hrvatske koja je postala vicešampion sveta, pa opet Inter može sebi da dozvoli luksuz da pregovara o produžetku ugovora na samo šest meseci od isteka važaćeg.

Klubovi koji mogu da daju godišnju platu od 8.000.000 evra Brozoviću imaju druge planove i žele druge igrače, oni kojima bi Marcelo odgovarao ne mogu da podnesu troškove njegovih primanja. Čak su utihnule i priče o Totenhemu koji je navodno bio zainteresovan za režisera igre Intera, ali te glasine treba pripisati više koincidenciji da je Antonio Konte preuzeo Spurse pa svaki igrač iz Intera postaje potencijalno pojačanje londonskog kluba.

Bepe Marota se već pokrenuo. Davide Fratezi je veoma blizu Intera i reč je o igraču koji ne nosi samo broj 16 svog idola Danielea De Rosija već ima i potencijal da postane jedan od najboljih veznjaka-režisera u Seriji A. Naravno, u Interu bi želeli da zadrže Brozovića, ali ne za novac i pod uslovima koje traži Hrvat. Inter neće staviti na sto više od šest miliona sve sa uključenim bonusima. S druge strane Brozović mora da bude oprezan da ne zateže previše uže jer bi moglo da pukne a on da ostane sa kraćim krajem, tim pre što ga iza ugla ne čekaju veliki evropski klubovi.

Piše: Željko Pantelić