Dok čekaš sabah sa šejtanom

Kad je Nemanja Stevanović, kao jedini preostali Mohikanac, ispod južne tribine sa ostatkom odavno rasutog tima slavio poslednju titulu Partizana Sabah nije bio ni osnovan. Istog leta Danilo Pantić je drugi put zadužio crno-beli dres, a klub iz Azerbejdžana pripremao papire za registraciju u tamošnjem Savez‚u, da bi 8. septembra 2017. zvanično počeo da postoji. Da bi se razumele razmere blamaže srpskog predstavnika u trećem kvalifikacionom kolu za Ligu šampiona dovoljno je znati da je nepunih šest godina kasnije debitant u evropskim takmičenjima izgledao kao svemirski brod naspram Parnog valjka, izgubljenog u vremenu i prostoru.

U međuvremenu je u svakoj sezoni beležio makar jedno proklizavanje nedostojno tradicije duge bezmalo 78 godina. Poslednje u blizini Bakua, podsetivši da se na međunarodnom koloseku nije mnogo pomerio. I da ako nešto pod hitno ne promeni lako može da se desi da bude zaustavljen na početnoj etapi. Kako je izgledao u većem delu revanša sa Šerifom takav je bi na evropskoj premijeri. Između tih utakmica prošlo je pet i po meseci i logično bi bilo da je napredovao, makar nešto naučio, a izgledao je kao tog 23. februara u Humskoj. Ukočen.

Ume Igor Duljaj da kaže da će navijači oprostiti i slab dan, neprecizan pas, promašenu šansu. Samo neće izostanak borbe. Tačno. Jedino što je Partizan na Alindža stadionu izgledao kao da mu se ne igra fudbal. I tu nikakva opravdanja ili izgovori ne važe. Niti onaj o vremenskim uslovima za kojim je posegao najbolji pojedinac ekipe, Aleksandar Jovanović, niti o sudijskom tretmanu iz usta Nikole Antića, bez obzira što je gruzijski arbitar u makar tri situacije oštetio goste (prestorgo pokazao žuti karton Kristijanu Beliću, nije Margariti kad je obrglio levog beka oko noge i sprečio ga da razvije kontru, a uz to je sivrao nepostojeći jedanaesterac, iz kog nije ni postignut gol). Da je Duljajeva ekipa pokazala zrno agresije, da joj je stalo, da je ogulila kolena i(li) zadnjicu onda bi imala legitimno pravo da se žali.

Bez Evrope krater u kasi i neizvesna budućnost

Ovako je dobila po ušima i u takvoj situaciji poniženja nijedan Grobar ne želi da čuje izgovore u situaciji kad je na prvoj utakmici u Evropi, gde je slovio za favorita, stvorio jednu i po šansu. Ni njih nije iskoristio. Da ne pominjemo ostale statističke podatke. Nije umesno, jer bi se tek onda ogolila istina koliko je Partizan zaribao. Pristalice najviše boli utisak da ni kad je Sabah pretio, a naročito davao golove, nije bilo nijedne reakcije. Totalna malodušnost. Ravna linija. Onog trenutka kad je lopta krenula sa centra, umesto da se rastrči, grize, kida, kompletna ekipa kao da se uglasila.

Ne prvi put. Nevezano za imena ili takmičenje. Tako nešto joj se redovno dešavalo u svakom od sedam izlazaka na UEFA teritoriju, posle osvajanja duple krune, ako bismo taj podvig uzeli kao graničnik. Na primer, u Plzenju je ispao bez ispaljenog metka i skoro bez šuta na gol Čeha; u Litvaniji odigrao užasnu utakmicu posle koje je smenjen Miroslav Đukić (spasao se poraza zahvaljući pogotku Nemanje Miletića), u Malatiji visio za prolaz, samo što je doneo kapital iz Beograda; u Moldaviji morao da igra produžetke sa Sfintulom; u Talinu pretrpeo jedan od najšokantijih poraza u novije doba; u svojoj kući dozvolio da ispadne od Šerifa uprkos pobedi u Kišinjevu i vođstvu u Humskoj.

(© FK Partizan)

Na svakoj od tih utakmica skoro da nije postojao na terenu. S tom razlikom da nije baš isto prikazati lošu partiju u grupnoj ili prolećnoj fazi takmičenja i na samom početku sezone, kad bi novajlije trebalo da pokažu zašto su dovedene. A osim golmana Jovanovića i veziste Franka Kanutea svi do jednog su razočarali. Pojedinci poput Ksandera Severine ostavili utisak da im je lična promocija bitnija od klupskog učinka. Neće moći tako. Ako je svlačionica slično zamerala Sejdubi Sumi onda je logično pretpostaviti da će ili Holanđanin i njemu slični morati da se menjaju ili da budu zamenjeni.

Došla struja, Partizan pod reflektorima čeka Sabah

Sve navedeno daje za pravo onima koji veruju u mitove i natprirodne pojave da je neki đavo ušao u Humsku. Čak i u situaciji kad se tim promenio, angažovalo devet pojačanja, neki veliki pomak u odnosu na Šerif nije uočen. Što bi rekao Nele Karajlić u hitu sa drugog, istoimeno naslovljenog, albuma Zabranjenog pušenja „Dok čekaš sabah sa šejtanom: „A ti si mu široko otvorio dušu i pustio u nju šejtana“.

Rekli bi mnogi da to može da se tumači na više nivoa. Mada, ako se držimo samo terena, ono što se desilo u blizini Bakua može, ako se valjano shvati, da bude opomena koja će zbližiti crno-bele, mobilisati ih, probuditi nešto u njima. Jer, nešto imaju, uočeno na gostovanjima TSC-u i Vojvodini. Još da to pokažu. U suprotnom, mogla bi sezona posle samo nekoliko utakmica da ode – dođavola.

OCENE – PARTIZAN: Jovanović je golman kakav se čekao! Samo da Kalulu ne bude kao Bajbek

Taj đavo (šejtan) – uznemirujućeg karaktera godinama – neće dati mirnog sna crno-belima narednih dana. Rukovodiocima, igračima, članovima stručnog štaba i navijačima. Igra reči i simbolika su jasne. Sabah na turskom označava svitanje. Samo je pitanje kakva će zora biti narednog petka iznad Topčiderdskog brda.

Ili, za one koji manje vole muzičko, a više filmsko stvaralaštvo, postoji li neko sposoban da istera đavola?