Dragane Stojkoviću, gde si dosad bio!?

Pre tačno godinu dana: pokislih krila, pognutih glava, potučeni od Škota nasred Marakane. A, danas? Ptice visokoletači, skovani od najfinijeg materijala, kadri da tim koji je „do juče“ bio prvak Evrope potuku nasred njegovog bunjišta i da mu iz ruku otmu vizu za Mundijal (2:1).

Pobedili su Orlovi tim koji nismo dobili 30 i kusur godina, a nikad pod imenom Srbija. Pobedili su tim iz prvog šešira, što nismo uspeli u kvalifikacijama 30 i kusur godina. I gotovo u dlaku, u ime isti ovi momci koji ništa nisu mogli Škotskoj, koji nisu našli mesto među 24 najbolje selekcije Starog kontinenta, u brišućem letu su pravo sa Da Luža (2:1) otišli u Katar. Kako je to moguće?

Kapa dole i Tadiću i Mitroviću i Sergeju i Vlahoviću i Milenkoviću i svima njima do poslednjeg. Ali, čovek koji pravi razliku zove se Dragan Stojković. Jedan od najboljih fudbalera kojeg je ova zemlja ikada dala, preti da postane i jedan od najboljih selektora novijeg doba, jer je za samo šest meseci na funkciji napravio istinsko čudo. To potvrđuje i statistika, jer je aktuelni selektor dobio 66 odsto utakmica otkako je preuzeo kormilo reprezentacije, nadmašio je čak i fenomenalnog Radomira Antića, koji je takođe briljirao u mundijalskim kvalifikacijama za Južnu Afriku i bio poslednji strateg državnog tima koji je podigao euforiju oko Orlova.

Uspeo je Piksi da uradi ono u šta verovatno ama baš niko osim njega nije verovao. Čim je stupio na dužnost rekao je da će odvesti Srbiju u Katar i u tom momentu to je delovalo samo kao hrabra sentenca čoveka koji se latio preteške dužnosti, pa samom sebi od starta podiže samopouzdanje. Ništa više od toga. Ali, Stojković nije odustajao, uporno je to ponavljao, govoreći da i ta Portugalija može da se obori usred Lisabona i sve se polako pretvaralo u mantru koja je ušla u glavu pre svega igračima i potpuno se primila.

Već na prve dve utakmice, protiv Irske i Portugalije u Beogradu, gde je Srbija prva primila golove pa se vraćala iz ambisa, videlo se da se tu nešto zaista novo i pozitivno dešava. Neki drugi Orlovi, kod nekih drugih selektora, posle 0:2 na poluvremenu protiv Žote, Ronalda i ostatka tadašnjih prvaka Evrope završili bi sa „petardom“ na kraju utakmice. Ali, neko se čudo desilo te večeri na stadionu Zvezde. Kao da je pukao u igri Srbije neki čir koji se dugo skupljao, bubrio, samo što nije nalazio izlaz.

Od tog momenta, Stojkovićev tim je zaigrao sjajan fudbal. Nije klonuo duhom ni kada je igrački razglavio Irsku usred Dablina, ali to pobedom nije naplatio (1:1), niti kada je bio tanji u Luksemburgu, a opet bio dovoljno psihički jak da iznese pobedu (1:0). Ofanziva i samo ofanziva, svuda i po svaku cenu.

Dragan Stojković Piksi je za šest meseci potpuno promenio DNK reprezentacije Srbije. Čist genetski inžinjering na delu. I to samo autoritetom znanja. I harizmom. A, kada je tako, onda igrači lako poveruju svom učitelju i počnu da slušaju. Još kada im stigne i dokaz na terenu - samo je nebo granica.

SRBIJA – OCENE: Tadić je gazda balkanskog fudbala, Narednik je Piksijev legionar, Mitar istorijska ličnost

PRELAZZI: Da su išta znali o nama...

Da vas pitam pošteno: Da li ste, bre, normalni? Šta radite ovo, bre (VIDEO)

Onda Orlovi mogu da igraju rame uz rame sa najjačim timovima Evrope i da se protiv njih vrate iz 0:2 u Beogradu, pa iz 0:1 u Lisabonu i da ih pobede. Da ih napadaju 90 minuta, da ih drže za gušu, da im ne daju da pređu preko pola. Da izađu u toliko ofanzivnoj postavi da mnogi ne bi smeli ni protiv Farskih Ostrva.

Toliko toga se taložilo prethodnih godina, toliko neuspeha, toliko katastrofalnih eksperimenata, toliko se nakupilo nezadovoljstva da ni Piksijeve momke na put u Lisabon nije ispratilo više od 3.000 ljudi. Ali i ta će se poslednja pazla uklopiti, jer je ovaj tim pokazao da poverenje i te kako zaslužuje.

Za samo godinu dana potpuno druga slika, potpuno drugi ambijent, potpuno drugo lice reprezentacije Srbije. Ostaje samo pitanje: Dragane Stojkoviću, gde si dosad bio!?