Govedarica: Smeju nam se kad pomenemo Evropu, ali smejali su se i za Superligu, transfer Lukovića...

Meteorski uspon, moglo bi se reći na svim poljima, beleži Fudbalski klub IMT poslednjih godina. Već treću sezonu su popularni Traktoristi članovi Mozzart Bet Superlige, prepoznatljivi po afirmaciji mladih igrača, ali sve češće i njihovim izlaznim transferima. Onaj kada su Miloša Lukovića prodali Strazburu za 5.000.000, najveći u poslednjih dvadesetak godina, a da nije reč o večitim rivalima, baš je odjeknuo.

Imali su zapažene uspehe u mlađim kategorijama – titulu prvaka Srbije i učešće u omladinskoj Ligi šampiona. Jedino još nemaju svoj stadion, pa igraju u Loznici kao nominalni domaćini, ali prema rečima Predraga Govedarice, i to bi moglo uskoro da se promeni.

Sportski direktor novobeogradskog kluba govorio je za sajt Mozzart Bet Superlige o svemu što je doveo IMT do trenutne tačke, ali i o vrlo ambiciznim planovima, u kojima dominira želja da IMT jednog dana predstavlja Srbiju i na međunarodnoj sceni...

“IMT je, kao i svi klubovi u Srbiji, sportsko udruženje. Suštinski, funkcionišemo kao privatni klub – de facto jesmo, iako po papiru i dalje imamo status udruženja građana. Iskreno, ne znam tačno detalje administracije – to vodi sekretar – ali, strukturalno, Skupština kluba broji oko 35 ljudi, dok je u Upravnom odboru njih devet. Međutim, ono što je ključno, to je naš svakodnevni, terenski rad koji je izuzetno zahtevan – praktično smo angažovani 24 sata dnevno, više nego kod svojih kuća. U klubu nas ima nekoliko koji sve držimo i vodimo računa o svakom detetu. Naš cilj je da budemo dobri menadžeri – da pronađemo i okupimo ljude koji znaju kako da rade sa decom, jer smo svesni da ne možemo da se takmičimo s velikim klubovima na način na koji oni funkcionišu” – rekao je na početku razgovora Govedarica i dodao:

“Nemamo nijedan dinar pomoći iz lokalne samouprave, što je slučaj sa većinom klubova u zemlji. Zato smo se strateški opredelili da razvijamo vrhunske mlađe kategorije i iz njih gradimo prvi tim. Na to smo najponosniji – jer smo za sedam, osam godina, otkako je klub preuzet, od ekipe koja je bila na ivici opstanka, uspeli da napravimo ozbiljan sistem. Trenutno ste nas zatekli u trenutku kada počinju radovi na izgradnji modernog terena i planiramo da pokušamo da uradimo stadion. Već smo izgradili balon salu, upravnu zgradu, teretanu, svlačionice – sve to isključivo iz privatnih sredstava i novca zarađenog takmičenjima i prodajom igrača. Naš opstanak zavisi od toga – mi moramo da prodajemo igrače kako bismo finansirali klub.”

Nanizao je IMT već tri milinske prodaje, a to nije nimalo slučajno...

“Samo u poslednjih godinu i po dana realizovali smo tri milionska transfera: Luković za pet miliona evra, Jović pre oko mesec dana u Leće za milion, i Vukić u Al Džaziru, takođe za milion. Uspeli smo da privučemo ozbiljne ljude i da postanemo prvaci Omladinske lige Srbije. Igrali smo Ligu šampiona za omladince. Da mi je neko rekao pre pet godina, kada sam došao u klub, da ćemo biti ispred Zvezde i Partizana u mlađim kategorijama, mislio bih da nije pri sebi. Imamo oko 550 dece u mlađim kategorijama, sve selekcije su formirane, i već sada imamo 14 igrača rođenih 2005. i mlađe koji su nastupili za prvi tim, što nijedan drugi superligaš trenutno nema. Statistički, svrstani smo među sedam-osam klubova na svetu koji najviše koriste mlade igrače. Možda je i dobro što nemamo finansijsku podršku, jer nas to tera da se borimo svakodnevno. Možda bismo se, da dobijamo sredstva, uljuljkali i izgubili tu energiju. Ovako, svake godine moramo da zaradimo kako bismo opstali.”

Miloš Luković (@MNSport)

Prodaja Lukovića u Strazbur otvorila je vrata za buduće transfere:

“Kada smo rekli da je cifra od pet miliona realna za Lukovića, mnogi su nam se smejali. Govorili su: „Gde ćete vi da napravite takav transfer, to su uspevali samo Zvezda i Partizan“. Mi smo ćutali i radili. Imali smo i veće ponude, od osam miliona iz Azije i od dva velika ruska kluba, ali kada je došla grupa koja drži Čelsi i Strazbur, nismo želeli da kočimo razvoj igrača. Gledali smo i marketinški, da jedan mali klub uspe tako nešto. Taj momenat kad je transfer završen, mi smo tu knjigu zatvorili. Odmah smo morali da tražimo novog Lukovića.”

Vasilija Novičića fudbalska javnost prepoznaje kao sledeći veliki projekat IMT-a, a tu je i kapiten Nikola Krstić...  

“Svima je poznato da su Krstić i Novičić na radaru brojnih velikih evropskih klubova. Tu je i Popović, momak rođen 2005. godine, koji već ima preko 50 utakmica u Super ligi. Ako pogledate statistiku u svetskim razmerama, veoma je malo igrača te starosne dobi koji imaju toliku minutažu u seniorskom fudbalu. Mi se ozbiljno bavimo statistikom, jer nam ona mnogo znači – kako za prodaju igrača, tako i za njihovo dovođenje. Na primer, kada pogledamo najveće talente engleskih premijerligaša, vidimo da mnogi sa 22–23 godine još uvek nisu igrali pravi seniorski fudbal. Igraju u tzv. Premijer ligi 2, protiv svojih vršnjaka, ali kada dođe vreme za prelazak u prvi tim, imaju ozbiljne probleme sa adaptacijom. Zato mi na to gledamo drugačije, svesni smo da možda nećemo uvek imati rezultate u mlađim kategorijama, ali procenjujemo koji igrači imaju potencijal da jednog dana igraju za reprezentaciju Srbije i njih guramo što ranije u seniorski tim. Svesno preuzimamo taj rizik, jer verujemo u dugoročni kvalitet i razvoj tih igrača.”

Dotakao se Govedarica i smanjenja Superlige i priznaje da IMT nije bio za to. A, evo i zašto:

“Fantastično pratimo mlađe selekcije. Nedeljkovića, Mijatovića, Vukića, Lukovića, decu iz Partizana, Aleksića koji je otišao za 3,7 miliona... Znali smo ih sve. A, oni su dobijali šansu upravo dok je liga brojala 16 klubova. Tada je bilo više prostora za razvoj. Čak smo u tom formatu postigli maksimum – imali smo pet timova u Evropi, od toga dva u Ligi šampiona. Ja lično i dalje smatram da je smanjenje lige loša odluka. Mi smo isključivo razvojna liga. I ako se svi fokusiraju na razvoj samo jednog ili dva igrača, a ne daju šansu većem broju dece, to po meni nema smisla. Jer, ako ne razvijamo zbog dece i njihove budućnosti, već samo da ispunimo neko pravilo, onda smo promašili suštinu. Realnost je da većina naših klubova nema velike sponzore, niti prihode od ulaznica, TV prava ili marketinga kao što ih imaju klubovi u inostranstvu. A, kod nas je 90 odsto klubova živi isključivo od prodaje igrača. Da budemo iskreni, ne možeš iz Srbije da prodaš igrača od 24–25 godina za ozbiljan novac. To se ne dešava. Igrače od 16, 17, 18, 19 godina – to je ta starosna grupa koja donosi prihode, koja se prati i koja sutra vraća novac nazad u sistem, u budžet, gde će se napraviti bolnica, gde će se napraviti put, gde će se kupiti magnetna rezonanca. Ja tako na to gledam, gde će dobiti i policajac, i vojnik, i i medicinski radnik, i profesor koji su u stvari stub ovog društva.”

Naveo je Govedarica brojne klubove u SDrbiji kao primere uspešnog poslovanja, ali ostali...

“Ostatak lige, klubovi koji razvijaju mlade, došli su u situaciju da se bore za preživljavanje, upravo jer je liga skraćena. Iskreno, ove godine i kvalitet fudbala je opao. Svi se plaše, već od petog, šestog kola igra se kao da je poslednje. Defanzivno, zatvoreno. Prošle godine smo gledali utakmice pune golova, akcije, otvorenog fudbala. Odluka je doneta i mi je moramo poštovati. Smatram da broj klubova – 12, 14 ili 16, nije presudan. Ključna stvar je da znamo ko smo. Mi smo razvojna liga. Zvezda i Partizan će i dalje biti premoćni, bez obzira na broj timova u ligi. Možda se u budućnosti, kroz privatizaciju, pojave ljudi koji mogu da ulože ogromna sredstva i naprave konkurenciju. Ali dok se to ne desi, svi mi ostali moramo da radimo kroz škole fudbala, da razvijamo igrače, i od njihove prodaje da živimo. To je realnost.”

Iako trenutno kao domaćini igraju u Loznici, san o stadionu na Novom Beogradu i dalje živi.

“IMT je klub lokalnog karaktera. U poslednjih pet utakmica koje smo igrali ovde, dok smo još bili u Prvoj ligi, ljudi su nas gledali iza žice, jer stadion jednostavno nije mogao da primi sve koji su želeli da prisustvuju. Nadamo se da ćemo uskoro uspeti da završimo stadion makar u skladu sa minimalnim uslovima i propozicijama koje propisuje Super liga Srbije, kapaciteta za 2.000 ili 3.000 gledalaca, sa pratećom infrastrukturom. To neće ostati ni meni, ni ljudima koji su sada ovde – to će ostati gradu Beogradu, zajednici, i generacijama koje dolaze. Mi smo ponosni na sve što smo uradili u proteklih osam godina – podigli smo klub praktično iz pepela i izgradili sve što danas postoji. I nastavljamo da gradimo, jer verujemo u ono što radimo.”