INTERVJU - Marko NikoIić: Rekonstrukcija Lokomotive i napad na titulu!

Emotivni rolerkoster kakav samo fudbal može da priredi. Sezona započeta šokantnom eliminacijom u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope okončana je premijernim plasmanom u Ligu šampiona. Put od najtežeg poraza do najvećeg uspeha u karijeri van granica Srbije prošao je Marko Nikolić za bezmalo godinu dana. Prošlog leta ispao je od Vaduca, što je predstavljalo jedan od okidača kasnijeg razlaza sa Videotnom, da bi se ovog za komandama Lokomotive dopisao na kratku listu domaćih trenera koji su se domogli najcenjenijeg kontinentalnog takmičenja.

Kao što nije drhtao posle eliminacije od predstavnika Lihtenštajna, tako glas ambicioznog stručnjaka ne emituje euforiju, iako bi bila opravdana, s obzirom na to da je ispunio prvu misiju na novoj adresi. Ravna linija, svedočanstvo spokoja i(li) vere u sopstvene mogućnosti, istovremeno odnosa sa bivšim poslodavcima.

„Prijateljske veze sa ljudima iz Mađarske i danas su aktuelne. Čak učvršćene, od vlasnika, direktora, igrača i pristalica Videotona dobijam iskrene čestitke za učinak u Rusiji“, otvara Nikolić intervju za MOZZART Sport.

I potencira vanredne okolnosti u kojima je unapredio sebe tokom minulih 12 meseci.

„Takmičarska godina za nama je po mnogo čemu specifična. Rastao sam se sa prethodnim klubom na polovini treće sezone, usledila je zimska pauza, pa virus koji je paralisao planetu, poziv Lokomotive, pregovori, potpis, dve sedmice izolacije u hotelu, kovid fudbal, utakmice na svaka tri dana i kad se sve završilo plasman na drugo mesto na tabeli. Takvim epilogom moram da budem zadovoljan“.

Kako i ne bi… Iscrpljujuću borbu za direktan plasman u Ligu šampiona započeo je bodovno poravnat s Krasnodarom, a okončao sa prednošću ne samo u odnosu na glavnog, već i preostala dva takmaca, Rostov i CSKA. U završnih osam rundi razlika Lokomotive u odnosu na trećeplasiranog je pet, tim sa Dona devet, dok je jedino gradski rival ostao tamo gde je bio, pet koraka iza. Ozbljan kontraargument dušebrižnicima kako neće uspeti u Rusiji tim pre što je angažovan umesto klupske legende Jurija Sjomina i što nije selektirao ovaj tim.

„Volim kad se barata činjenicama, a fakat je bilo tako. U ovom poslu moraš da prihvatiš izazove, nijedan trener ne dolazi na gotovo, već zatečeno stanje kad je selekcija ekipe u pitanju. Poenta je da imamo dobru osnovu u ruskim igračima reprezentativnog kalibra, jednim delom u strancima, a da nam je potrebna dodatna selekcija od dva-tri mlada ovdašnja igrača i tri, maksimalno četiri nova stranca kako bismo napravili snažniji sastav“.

Nikolićeve reči valja tumačiti kao nameru da formira kadar koji će i kvalitetom i kvantitetom moći da se uhvati u koštac sa izazovima na tri fronta.

„Od krucijalnog značaja je da dupliramo pozicije. Ideja je da na svakom mestu imamo dva identična ili kvalitetom približna igrača, kako bismo rotacijama odgovorili ritmu utakmica na svaka tri dana do kraja 2020.“.

Otud je jasno da vremena za likovanje nema i da mora da se radi brzo i efikasno. Na svim nivoima. Razlog:

„Rusija je zemlja sa najkraćom pauzom između dve sezone od najjačih liga sveta. Primera radi, u normalnim uslovima Srbija i Mađarska imaju sedam sedmica između prethodnog i novog prvenstva, Španci, Englezi i Italijani možda duže, dok smo mi poslednju takmičarsku utakmicu prethodnog ciklusa igrali 22. jula, a na teren ćemo već 7. avgusta u borbi za Superkup sa Zenitom. Suštinski, pripreme ne postoje“.

Postoji izražena ambicija Marka Nikolića da se dokaže na najvišem nivou fudbala. Pogotovo što je ušao u odabrano društvo, postao tek sedmi naš stručnjak u Ligi šampona. Imena Radomira Antića, Dušana Bajevića, Ivana Jovanovića, Aleksandra Stanojevića, Slaviše Jokanovića i Vladana Milojevića inspirišu i obavezuju da i sam napravi iskorak. Tim pre što mu je ovo prvi put, a prvi put se – pamti.

„Taj podatak čini me srećnim. Zbog Lige šampiona sam i došao u Moskvu, ubeđen da ćemo ostvariti cilj. Projektovani smo za treći šešir prilikom žreba grupne faze, ali ne želim da se zadovoljim time da budemo puki učesnici. Hoću da napravimo ekipu koja će napasti titulu u Rusiji, istovremeno ostvariti dobre rezultate u Ligi šampiona, da se ravnopravno takmiči sa ostalima. Pre početka elitnog kupa odigraćemo 11 utakmica u Rusiji, deset prvenstvenih i meč Superkupa sa Zenitom, što je praktično trećina lige. Imam 41 godinu, mlad sam u trenerskom svetu, a posle pedestak utakmica u kvalifikacijama, plej-ofu i grupi Lige Evrope, došlo je vreme i za Ligu šampiona. Logičan sled”.

PROMENJENO PRAVILO O STRANCIMA

Pred Lokosima je izazovan period. Kuju taktiku za narednu sezonu, istovremeno jure pojačanja, jer je opšti utisak da je sadašnji sastav izraubovan, istrošen, zahteva impuls sa strane.

„Tačno je da smo ostvarili cilj plasmanom u grupe Lige šampiona, međutim, u sportu ne postoji juče, samo danas i sutra. Od krucijalne važnosti je da radimo brzo i efikasno. Potrebna nam je rekonstrukcija ekipe, u svetlu člnjenice da su nekim momcima istekli ugovori, nekima pozajmice, a da nam je u svakom slučaju neophodna sveža krv“.

Uz bitnu fusnotu: ovog leta u Rusiji promenjeno pravilo u ograničenju broju stranaca. Dosad je svaki klub mogao da ih ima neograničeno u kadru, a najviše šestoricu na terenu, dok nova šema podrazumeva najviše osmoricu licenciranih legionara s tim da svi mogu istovremeno da igraju.

„Bolje je ovako. Pravilo će primorati klubove da se potrude da pogode sa strancima, predstavljaće zaokret u odnosu na period kad su mogli da imaju petnaestak iz uvoza, a primera radi, samo šestorica donose prevagu“.

Portugalac Žoao Mario se već vratio u Italiju po isteku pozajmice iz Intera, čuvenom Peruancu Džefersonu Farfanu i Poljaku Maceju Ribusu okončani su ugovori, mediji svakodnevno licitiraju nekim baš zvučnim imenima.

„Očekujem brzu reakciju kluba, jer prvu utakmicu u novoj sezoni igramo za 11 dana. Verujem da ćemo u predstojeća tri-četiri dana dovesti trojicu stranaca. Pritom, vratio nam se Fedor Smolov iz Selte, blizu smo potpisa dvojice igrača sa ruskim pasošem. Ako se najave obistine, imaćemo osnovu da se brzo uklapamo kako ne bismo imali zastoj u susret novoj sezoni. U suprotnom neće biti nimalo jednostavno“.

Nikolić je u finišu šampionata serijom bez poraza (po četiri pobede i remija) uradio šta se od njega tražilo i plasmanom u Ligu šampiona podigao akcije u Rusiji. Obično se klubovi koji promene trenera usred sezone muče na početku, ali u narednoj zablistaju.

„Voleo bih da tako bude s Lokomotivom. Plan smo predstavili, sad čekamo realizaciju, svesni da nam vreme nije saveznik. Hoću da pokušam da se borim za najviše ciljeve, da nametnem mentalitet pobednika“.

PRIMILI SMO NAJMANJE GOLOVA OTKAKO SAM U RUSIJI

Lokosi su završili prvenstvo iza Zenita, ispred gradskih rivala CSKA i Spartaka, ali daleko od toga da su blistali.

„Ni ja nisam do kraja zadovoljan kako smo igrali, to mora da se kaže. Očekujem od ove ekipe daleko više, ali... Ako smo takvom igrom ostvarili prednost u odnosu na tri rivala u direktnoj borbi za Ligu šampiona očekujem samo da napredujemo. Premijer liga Rusije je teška, nije floskula da svako svakog može da pobedi, igrali smo kovid fudbal, samo protiv Orenburga i CSKA mogao sam da računam na maksimalan kapacitet kadra, na ostalim susretima su nedostajala najmanje tri do četiri kvalitetna igrača, što uspeh čini većim. U svakom slučaju očekujem dopunsku selekciju“.

I da neko osim braće Mirančuk počne da daje golove. Do poslednjeg gola jedino je Aleksej bivao precizan za vreme Nikolićevog mandata, da bi se na gostovanju Uralu u strelce upisao i Anton.

„Objašnjenje je u tvrdoj, fizički zahtevnoj ligi, svi se dobro brane. U takvim okolnostima mi se dopada podatak da smo ekipa sa najmanje primljenih golova otkako sam u Rusiji. Želim da to tako ostane, da budemo stabilni, a polako dižemo nivo napadačke igre, za šta su nam potrebni ofanzivni igrači“.

U jednom od retkih obraćanja članova Uprave provukla se ideja o podmlađivanju tima. S druge strane, Lokomotiva će treću godinu uzastopno igrati u Ligi šampiona, logično je zapitati se da li je to dvoje spojivo.

„Mora da bude. Najpre da oformimo takmičarski tim, vodeći računa o broju stranaca, da sva osmorica budu kvalitetni, nosioci ekipe. Zatim da se oslonimo na ruske igrače u naponu snage, čija osnova je postavljena i vrlo je kvalitetna, a čine je braća Mirnačuk, Žemaljedinov, Barinov i ostali. Treća kategorija su talentovani momci iz omladinske škole, a četvrtu predstavljaju ruski igrači mlađeg doba koje možemo da kupimo. Ako tu kombinaciju napravimo, a imamo dobre resurse, apsolutno je moguće i da se takmičimo i da lansiramo talente. U suprotnom, ako želimo samo da razvijamo mlade onda borba za titulu i ambicije u Ligi šampiona nemaju realno uporište”.

Nikolić je u Moskvi zatekao Luku Đorđevića, 26-godišnjeg crnogorskog napadača, maleroznog utoliko što je maltene celu sezonu proveo u ambulanti zbog oštećenja ligamenata.

“Nažalost, ni on ni Farfan dugo nisu igrali i povratak u tim biće baš težak. Valja sve uklopiti, a vreme curi. Moramo pažljivo da razmislimo o svakoj poziciji, više nemamo luksuz da držimo od 12 do 14 stranaca, a da nisu u prvom planu. Očekujemo Đorđevićev povratak, spremili smo varijante A i B, sve zavisi kako se bude oporavljao. Inače, Luka je divan, porodičan momak, večito nasmejan i – partizanovac”.

DOBAR PRIJEM U MOSKVI, MEDIJSKA SLIKA PRENAPUMPANA

Kad se spremao put Moskve delovalo je da Nikolić kreće u zverinjak. Članovi bivše Lokomotivine uprave, nekadašnji igrači, čak i menadžeri, vodili su otvorenu kampanju protiv srpskog stručnjaka. Svakodnevno i znani i neznani komentarisali njegov angažman, međutim, Marko uverava da je na licu mesta slika suprotna onoj u medijima.

„Činjenica je da sam sa saradnicima, Radojem Smiljanićem i Goranom Basarićem, naišao na dobar prijem kako igrača, ostalih članova stručnog štaba, zaposlenih u trening centru, pa i navijača. Odnos prema nama je blagonaklon, potpuno drugačiji od onog kako je predstavljeno u delu medija. Rekao bih da to što se pisalo i pričalo bilo prenapumpano. Publika nas je prihvatila neutralno. Razumljivo je da i dalje oseća ljubav i poštovanjem prema Juriju Sjominu, čiji je pečat snažno utisnut u izgradnju moderne Lokomotive, sve što su mogli da osvoje osvojili su za vreme njegova tri trenerska mandata, međutim, zadovoljan sam što još nijedan loš gest sa tribina nismo doživeli. Štaviše, postojala je i naklonost za neke poteze“.

Ko se udubio u problematiku Lokomotive, jasno mu je da iza svega stoji obračun bivših i sadašnjih čelnika. Bog sveti ne može da raščivija ko je tu u pravu i ko kome drži stranu od ovih što se javljaju za mišljenje.

„Snalazim se vrlo lako, ne pridajem značaj toj temi. Fokusiran san na posao, mesec i po živeli smo u trening centru, po ceo dan bili posvećeni analizi, skautingu protivnika, prebrojavanju zdravih igrača, koncentraciji na naporan ritam utakmica na svaka tri dana... Nisam imao vremena, a ni želje da se udubljujem u ono na šta ne mogu da utičem“.

Na kraju krajeva, Nikolić se saživeo s pritiskom.

„Radio sam u najvećim klubovima Srbije, Slovenije i Mađarske, svestan uloge medija i navijačkog i svakog drugog pritiska. Apsolutno razumem ulogu novinara, njihov posao je da pišu i tragaju za ekskluzivama, ali neću u tome da učestvujem. Ne mogu da utičem šta će neko reći ili napisati, ali mogu da rezultatima kreiram mišljenje javnosti. E, time se bavim“, samouvereno će trener Lokomotive, čiju spremnost da se nadograđuje pokazuje podatak da je uz usavršeni engleski i italijanski brzopotezno savladao osnove ruskog jezika, pa na konferencijama za medije funkcioniše bez prevodioca.

PARTIZANOVA DOBRA BAZA

Kakav je to razgovor sa Markom Nikolićem bez pominjanja – Partizana?

„Imaju crno-beli dobru ekipu. Moraju da pronađu rešenje za Strahinju Pavlovića, njegov odlazak će se osetiti jer je zajedno s Bojanom Ostojićem držao odbranu i igrao fantastično. Tim je maltene ostao na okupu, a i trener. Praktično, Savo Milošević ulazi u treću sezonu, drugu celu, a predstojeća će biti specifična i biće mu potrebno malo sreće da se usled promenjenog sistema kvalifikacija domogne Lige Evrope. Gledamo sve utakmice, koliko smo se radovali zbog trijumfa nad Crvenom zvezdom, toliko smo se nervirali posle gubitka kupa, ali to je normalno i što pre prihvatimo činjenicu da je fudbal satkan od pobeda i poraza, brže ćemo napredovati. Partizan je oformio kvalitetnu bazu, sad mora da se pripremi za napad na titulu, njen vlasnik u narednoj biće u daleko boljoj poziciji u odnosu na prethodne godine, jer omogućava lakši proboj ka evropskom fudbalu“.

Ne zaboravlja vlasnik duple krune iz 2017. ostale srpske predstavnike u UEFA takmičenjima.

„Sreća će biti bitan faktor, želim je i Crvenoj zvezdi i Vojvodini i TSC-u, kako bi svako na svoj način doprineo jačanju UEFA koeficijenta“.

AMBIJENT JE PROBLEM SRPSKOG FUDBALA, IGRAČI I TRENERI NISU

Pre nekoliko sedmica Aleksandar Vuković, ovenčan peharom šampiona Poljske, reče kako je srpski gen predoređen za trenerski posao.

„Stasala je za velika dela generacija trenera mlađe generacije. U pitanju su Slaviša Jokanović, Aleksandar Stanojević, Vladan Milojević, Vladimir Ivić, Aleksandar Vuković, Milan Rastavac, Predrag Rogan, Nebojša Vignjević... Ne navodim ih zato što su mi drugari, mnogi i prijatelji, već što su radom van Srbije, u ozbiljnim klubovima i(li) zahtevnim ligama pokazali znanje. Ivić i Vuković osvojili titulu, Vignjević pokazao nestvaran gest kolegijalnosti kad je odlazeći iz Ujpešta predložio Rogana za naslednika, što se u našem esnafu retko dešava i zaslužuje poseban tretman. Srećan sam zbog njih i zbog srpske struke, oduvek sam govorio kako problem našeg fudbala nisu ni igrači, ni treneri. Ako bi se malo korigovao ambijent i poradilo na infrastrukturi kompletna slika bila bi vedrija“.