Nikola Lazetić (©Nikola Mikić/Mozzart Sport)
Nikola Lazetić (©Nikola Mikić/Mozzart Sport)

INTERVJU – Nikola Lazetić: Najtalentovanija deca nam ne igraju zbog bonus pravila, čekamo Bajčetića

Vreme čitanja: 10min | pet. 16.12.22. | 08:58

“Moramo da ga ukinemo“, kaže o bonus pravilu direktor mlađih selekcija FSS koji traži i reformu kvalitetne Kadetske i Omladinske lige Srbije

Povod za razgovor je bio dobar žreb za kvalificione grupe u kojima će se U17 i U19 selekcije Srbije boriti za plasman na kontinentalne smotre. Ali priča se brzo raširila i na druge teme važne za razvoj mladih igrača u Srbiji. Od onih standardnih – gde su nam bekovi? – pa do najveće muke direktora mlađih kategorija FSS Nikole Lazetića: bonus pravila. Jer suprotno većinskom mišljenju upravo zbog njega, tvrdi Lazetić, najtalentovanija srpska deca ne igraju u klubovima.

No, krenimo redom, od tog povoda...

Izabrane vesti

Dobar žreb. U prošlosti smo uvek bili u grupi sa nekim velikim favoritom, uglavnom i domaćinom kvalifikacionog turnira, jer jako je teško da dobiješ domaćinstvo kada izvučeš Belgiju, Nemačku, Italiju.. Da bi dobio domaćinstvo moraš da imaš još dva saveznika od četiri u grupi da bi većina odlučila da se igra u Beogradu recimo. Zadovoljan sam. Kadeti će tako igrati u Srbiji, omladinci u Poljskoj. Istakao bih da smo prilikom žreba kadeta i omladinaca bili posle dugo vremena u prvom šeširu, uz to su svoje mesto u društvu najboljih imale i selekcije do 16 i 18 godina. To se nikada nije dogodilo u istoriji našeg fudbala i na taj način smo izbegli duele sa najjačim selekcijama. Sve smo to zaslužili rezultatima i radom na terenu poslednje dve godine", počinje Lazetić intervjuu za Mozzart Sport.

Nastupu omladinaca mnogi se nadaju, jer to je to 2004. godište, u kojem su recimo i Samed Baždar, Stefan Leković, Đorđe Gordić, Uroš Kabić, Marko Lazetić...

Pride, ovog puta smo doneli odluku da zaista to bude – klasa 2004. Jer ranije smo nekako stalno preskakakli stepenike. Čim je neko talentovan mi odmah: Hajde sad, u generaciju ispred. Onda generacija 2003, sa sedam ili osam igrača 2004. godište, ode na Evropsko prvenstvo, a niko sem nas nema igrača mlađeg od 2003. Ne, ovo jesu sve potencijalni U21 reprezentativci, ali želimo da probamo da sa njima napravimo nešto više“.

Doduše, omladincima će biti teže, jer će igrati protiv Poljske, Izraela i Letonije – u Poljskoj rekosmo – a samo prvi ide na turnir osam najboljih. Kod kadeta, dve najbolje ekipe idu na turnir sačinjen od 16 ekipa, a Srbija će biti domaćin Izreaelu, Bosni i Hercegovini i Belorusiji.

Prošle godine smo prvi put imali dve mlađe selekcije na evropskim prvenstvima. Sada se nadam da ćemo to ponoviti“.

ŽIVOTOM GARANTUJEM – BONUS PRAVILO DIREKTNO UTIČE NA NAŠA MLADE IGRAČE

Sve je to lepo, ali jedna druga stvar mnogo smeta Lazetiću, a to je bonus pravilo zbog kojeg već sada najavljuje: čim Skupština izabere novog predsedika podneće predlog da se ono ukine.

Životom garantujem da to direktno utiče na naše mlade igrače. Prvo što je bonus kod nas sada 2001. godište, a za mladu može da igra samo neko 2002. i mlađi. Nama kao zemlji dakle bonus ništa ne znači. Druga stvar je što je zbog toga pravila da jedan bonus mora da igra, Zvezda podigla u prvi tim Mijatovića, Nikolu Stankovića, Stefana Lekovića, Nemanju Motiku, do skora je bio tu Andrija Radulović, bio je Marko Lazetić... Oni moraju da podignu pet ili šest igrača, a igra samo jedan. I to je Eraković, koji je 2001. i opet nama ništa ne znači. A, sada imamo situaciju da naših pet najboljih igrača, koji su prošli sve mlađe selekcije, dođu do U21 ili su na pragu A reprezentacije, oni ne igraju zbog tog bonusa?!“, u dahu govori Lazetić.

Ovde pitanja ne treba postavljati...

Zvezda naravno ne može da pusti tog Stefana Lekovića u neki drugi klub da se kali, jer šta ako se Eraković povredi? Tako isto i Partizan, isto i Vojvodina, isto i Čukarički. Pričamo o četiri kluba koji nama daju 20 reprezentativaca. I kada dođe spisak mlade reprezentacije, kada ti kao selektor praviš taj spisak igrača koje želiš da zoveš, ti vidiš da ako zoveš najtalentovanije i najbolje igrače – niko ne igra. Jović ne igra u Partizanu, Motika ne igra u Zvezdi, Jovan Milošević ne igra u Vojvodini... I onda moraš ili da spustiš kriterijume ili da pozoveš igrače koji, uz dužno poštovanje svih klubova, nikada pre nisu bili u mlađim selekcijama, koji nisu top nivo talenata i budućnost našeg fudbala“.

Klubovi naravno sve gledaju iz svog ugla. Na mlađima najviše zarađuju i normalno je da će želeti da sve najtalentovanije da imaju kod sebe.

I svakom će da pričaju – ti ćeš biti bonus. A onda kad sezona krene – trče krugove na treningu. Vidiš kad je Evropa ili Kup da ih nema, jer znaju u klubovima da sa njima nema rezultata. I to je normalno. Mozzart Bet Superliga nije i ne može da bude razvojna liga. Prvak ove države sledeće sezone ide direktno u Ligu šampiona, to je zagarantovana zarada od 30.000.000 ili 40.000.000 evra, a ti ga teraš da mu igra mlad igrač. Nama razvojna liga treba da bude liga ispod“.

Ko je zaista vanserijski svakako talenat svakako će da igra, a klubovi koji žive od prodaje mladih igrača – svakako će da ih forsiraju. Ali svako nametanje, smatra Lazetić, šteti ponajviše tim mladim igračima.

Suludo mi je da neko ne vidi da za preživljavanje u modernom fudbalu ti moraš da pored rezultata svake sezone napraviš i jednog, dvojicu mladih igrača. Sve drugo je nesposobnost klubova u Srbiji, ako ne mogu da daju tog jednog ili dvojicu. A, mislim čak da će svi praviti više mladih igrača bez bonus pravila, jer će svi ovi igrači koji su sada vezani za Zvezdu, Partizan, Vojvodinu, Čukarički, baš zbog bonusa, da se rašire po celoj zemlji. Jedan će u Voždovac, drugi u Lučane, treći u Napredak... I liga će da nam bude jača tada, jer će najbolja deca da nam igraju“.

MANJA OMLADINSKA LIGA, MAKSIMALAN BROJ REGISTROVANIH IGRAČA...

Nije samo Mozzart Bet Superliga zrela za neke promene po Lazetićevom mišljenju. Još više se on bavi državnim takmičenjima na omladinskom i kadetskom nivou. Baš zbog priča o ranijim malverzacijama Savez u poslednje dve godine snima sve utakmice i kvalitetne Omladinske i kvalitetne Kadetske lige. Svi klubovi su oslobođen i plaćanja troškova službenih lica, a na tome su ranije štedeli pa recimo nisu vodili doktora, neki fiziozerapeuta. Štedelo se i na sudijama, pa je komesar zbog troškova Radničkom delegirao arbitre iz Niša, Vojvodini iz Novog Sada, Napretku iz Kruševca i tako redom. To je sada ukinuto, sudije mogu da putuju i po 200 kilometara, a sve troškove snosi FSS.

Međutim, Lazetić želi još jednu veliku promenu.

Hoćemo da ukinemo ono što je u Omladinskoj ligi trenutno dozvoljeno – da tri starija igrača iz prvog tima mogu da se vrate da igraju za omladince. Totalni paradoks. To nam je trn u oku. Dolazimo u situaciju da večiti, Čukarički, Vojvodina, klubovi koji hoće da forsiraju mlade igrače, dignu decu, recimo 2007. godište da igraju za 2005, a onda neki klubovi spuste tri starija igrača iz prvog tima. I onda u Omladinskoj ligi imaš četiri godine razlike između igrača?! Stvori se lažna slika. A ovi se kao raduju, kao, dobro smo parirali“.

Novi predlog je...

Naša ideja je da u omladince možeš da spustiš samo jednog igrača iz prvog tima i to ako je bio povređen duže od mesec dana, pa da se vrati u ritam“.

Dalje...

Želimo i da smanjimo i omladinsku i kadetsku ligu. Ona je ranije povećana, da bi se nekim regionima činilo. Suština je da sada imamo toliko veliku ligu da smo morali da ukinemo Kup. Jedina smo država u Evropi koja nema Kup takmičenje za omladince i kadete. Igrao sam fudbal, znam koliko je važno kad se boriš za trofeje“.

Tek sledeći Lazetićev predlog bi izazvao tektonske poremećaje u srpskom fudbalu kada govorimo o mlađim selekcijama.

Želimo da ograničimo broj registrovanih igrača. Pričamo samo o republičkim ligama, ne po regionima. Sada svaki klub može da bukvalno kupi 100 igrača. A igra 11 i pet ili šest izmena. I kvalitet nam je očajan, jer Zvezda, Partizan, Čukarički, Vojvodina kupuju sve što postoji. Kupe i što vredi i što ne vredi i oslabe sve druge ekipe. Mi hoćemo da imaš maksimalno 25 igrača. Ako hoćeš da dovedeš nekog drugog, moraš prvo da oslobodiš jedno mesto. Meni se mnogo trenera žalilo što na treninzima ima više od 40 igrača. Šta on da radi sa svima njima? Neki trče krugove, neki gube vreme, neko ne radi ništa, mnogo je nezadovoljnih...

Za kraj, pripremljen je i pravilnik koji bi propisivao određene kriterijume za igranje Omladinske i Kadetske lige Srbije.

Da moraš da imaš određeni broj licenciranih profi trenera, određeni broj A trenera, fizioterapueta, doktora, da imaš iole prikladnu infrastrukturu: dužinu, širinu terena, svlačionice. A ne da osnuješ sad školu fudbala, spakuješ neku ekipicu, pobediš koju utakmicu i takmičiš se u najvišem rangu. To je malo duži postupak naravno. Kada i bude doneto daće se rok klubovima da se prilagode“.

BEK DANAS JE OZBILJNO KRILO KOME TREBA DA NAMETNEŠ DEFANZIVNE ZADATKE


Sve ove promene bi prema Lazetićevom mišljenju trebalo da pospeše razvoj mladih fudbalera u Srbiji, pa da možda konačno dobijemo i – nekog beka?

Prvo, mnogi koji se sada oglašavaju o tome imaju preko 70 godina. Taj fudbal koji se nekad igrao nema veze sa ovim danas. Jedan bek danas nije bek, to je ozbiljno ofanzivno krilo kome treba da nametneš defanzivne zadatke. To je direktno povezano sa radom u školama fudbala i klubovima. Mi time ne možemo da se bavimo nažalost. Mi igrača dobijemo danas, sutra trenira, prekosutra igra. I ma koliko se mi trudili da ih rasteretimo obaveze rezultata, u klubovima uvek traže – da se bude prvi. Ako nisi prvi ne valja trener, menjaj i to njih tera da igraju zatvorenije, na rezultat, a ne da pravi igrača, da mu da slobodu, da možda ofanzivnog igrača vrati na beka“.

Saglasan je dakle Lazetić – zaista jeste tema kako klubovi ne uspevaju da izbace modernog beka.

Ne znam koja je njihova filozofija i kako prave igrače, ali je evidentno da pet godina nismo izbacili beka. Ne samo za A reprezentaciju, to je problem i u mlađim selekcijama. Levog beka nemamo. Klubovi treba da promene strategiju, da urade nešto. Tog beka o kome mi pričamo ti ne praviš za sledeću sezonu. Ti mu sa 13 ili 14 godina inputiraš te neke ideje i navike da bi sa 17 godina on to mogao i da radi“.

LIVERPULOV BAJČETIĆ I BAJERNOV PAVLOVIĆ

 Stefan Bajčetić (©Reuters) Stefan Bajčetić (©Reuters)

Nezaobilazna tema kada su mlađe selekcije u pitanju jesu i mladi igrači srpskih korena koji nisu odrasli u Srbiji, pa su nam tako ranije pobegli asovi poput Marka Marina, Aleksandra Dragovića, Marka Arnautovića, u skorije vreme Dejana Kerkeza i da ne nabrajamo dalje. Poslednjih godina se, istina, situacija menja na bolje.

Uspeli smo da privučemo Andreja Subotića, koji je igrao za BiH, Stefana i Viktora Džodića, koji imaju francuske papire. Tu je Ivan Vasiljević, Atletiko Madrid, može da igra za Špance. Dalje Nemanja Motika, velike je probleme imao u Bajernu zbog toga. Pa Sava Aranđel Čestić, Dejan Kuzmanović iz Monaka, Dejan Tetek iz Redinga, zahvaljujući Veljku Paunoviću i Marko Mitroviću, Goran Babić, Sautempton, sve je dogovoreno s njim, nije dolazio zbog kovida, ali se na njega najozbiljnije računa. Luka Izderić, momak iz bečke Austrije, bio je kod nas na školi fudbala, mi gledali, zaljubili se u njega. Damjan Pavlović, Standard Lijež, nenormalna želja da igra za Srbiju. Zatim Milanov Jan Karlo Simić, biće sada na pripremama sa prvim timom Rosonera, Mateja Milovanović, ranije kapiten Ajaksa u mlađim selekcijama, sad je bio najbolji na turniru u Makedoniji“.

Na kraju ipak sve zavisi od igrača, a imamo i drugačije primere.

Stefan Despotovski, Novevski, Andrija Radulović... Šta mi tu možemo? Igrali su za sve selekcije, Despotovski je bio kapiten svih selekcija. Onda ga ne pozoveš na jedno takmičenje zbog konkretnih i opravdanih razloga, a on sutradan ode za Makedonce. Mi tu ne možemo ništa“.

Sada su, kad govorimo o mlađim selekcijama, dva imena najaktuelnija. Aleksandar Pavlović, vezista Bajerna, još više Stefan Bajčetić, fudbaler sredine terena Liverpula.

Razgovarali smo, više puta. Sa Pavlovićem smo smo blizu, mislim. Zvaćemo ga na sledeće okupljanje i mislim da je on budući reprezentativac Srbije. Za Bajčetića – što je do nas uradili smo. Mnogo smo pričali, izrazili nenormalnu želju da dođe da zaigra za nas. Sada je na njemu da odluči“.

O SVETSKOM PRVENSTVU I PIKSIJU

Posle ispadanja u meču sa Švajcarskom (©Reuters)Posle ispadanja u meču sa Švajcarskom (©Reuters)

Nije baš Lazetićevo polje delovanje, ali nismo mogli da ga ne pitamo za utisak o igrama Srbije na Mundijalu u Kataru.

Uvek kažem: ne može jedna utakmica da ti definiše sve što si radio dve godine. Piksi je prvo reformisao reprezentaciju, napravio rez, novi tim sa gro mladih igrača, uglavnom fudbalera koji su bili svetski U20 prvaci. Dve godine nisam mogao do kola da odem ovde na parkingu koliko su ljudi bili zadovoljni, mogu da zamislim kako je bilo igračima i selektoru. OK, evidentno je da rezultarski nismo zadovoljni, svi smo hteli u nokaut fazu, bilo je mnogo problema sa povredama i to ključnih igrača. Ali, mi imamo nenormalan potencijal da nešto veliko napravimo na Evropskom prvenstvu. Prvi put ćemo i u diviziju A Lige nciju. Polako, sada imamo iskustvo više, da se bolje spremimo za to što predstoji".

ŽARKO JE SVE OVO ZASLUŽIO

Na kraju, malo i porodične teme. I mada o Markovoj borbi da se izbori za slavu u Milanu ne želi mnogo, da se ne bi tumačilo svakojako, sa oduševljenjem Nikola priča o rezultatima Žarka Lazetića na klupi TSC-a.

Vidi, ide mu odlično. Prezadovoljan sam, ali veruj mi: sve što mu se dešava je zaslužio. Bukvalno je čekao samo Metalac, jer je znao da je to jedan od retkih ozbiljnih klubova, bez obzira na manji budžet i limite u smislu dovođenja igrača, u kome ti se niko ne meša u posao. Samo je to želeo. Tada je u ugovor stavio klauzulu da može da ide u TSC, Čuku i Partizan. Dakle, još tada je imao plan kako želi da radi, da kreira sam svoju sudbinu. Sad je u TSC-u, gura gore, Idem da gledam svaku utakmicu, na onom stadionu se osećam kao u inostranstvu, prezadovoljan sam“.


tagovi

Nikola LazetićFSS

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara