INTERVJU - Stefan Mitrović: Probijam se kroz B tim, a tamo Lindelef, Semedo, Bernardo Silva, Kanselo...

Iako je u dva međusobna okršaja dva puta spakovao Erlinga Halanda u džep, iako je Portugalcima i Kristijanu Ronaldu dva puta u 93. minutu skidao loptu sa gol-linije i sprečio poraz Orlova, ipak će ga navijači na ovim prostorima najviše pamtiti kao dasu koju je skinuo onu zastavu protiv Albanije i odbranio nebo i čast Srbije.

Stefan Mitrović je i te kako umeo da bude heroj reprezentacije Srbije.

Često smo se u prošlosti znali požaliti kako imamo fudbalere koji blistaju u jakim klubovima i ligama dok u reprezentaciji ne igraju na tom nivou. Stefan Mitrović je fudbaler kojeg reprezentacija “radi” više nego bilo kakav klub. To se vidi iz svake njegove reči, svakog gesta, svakog poteza na terenu. Jednostavno, obožava da igra za Srbiju. Voli sve što ima veze sa reprezentacijom. Malo je navijača tako zagriženih za Orlove kao što je stasiti Beograđanin.

Možda zato što je naučio da bolje od drugih ceni i poštuje kada nešto zaradi i zasluži. Shvatio je svu lepotu i težinu reprezentativnog dresa, igranja za Srbiju i navijače. Nema tog zadatka na koji ne bi pristao u interesu nacionalnog tima, nema te uloge koju ne bi odigrao. Samo da Srbija uspe.

Zarađuje on pošteno i fudbalski hleb u klubovima. Uostalom, biografija najbolje govori odakle je krenuo i dokle je došao. Bez i najmanjeg kredita ili gurke sa strane. Bez sponzora i zvučnog imena.

INTERVJU – Nemanja Maksimović: Najteže je bilo što narod nije verovao u nas, Piksi nam je skinuo pritisak i tenziju

Pre četiri godine ga je povreda izbacila sa spiska putnika za Mundijal.

“Prošao sam cele kvalifikacije, onda se izdašavalo šta se izdešavalo… Imao sam i operaciju zgloba pa sam tada propustio šansu da ispunim mundijalski san. Sada je ostalo još tri nedelje do tog spiska i bitno je da ostanem u što boljoj formi da zaslužim taj poziv. Ne prođe nijedno jutro ili veče a da ne pomislim na Mundijal. U velikom sam iščekivanju da dočekam taj spisak i ostanem zdrav. To mi je jedina želja. Da svi ostanemo zdravi i da budemo u što boljoj formi“, kaže nam Stefan Mitrović na početku intervjua koji smo obavili na terenu Hetafeovog stadiona.

Dok čekaš da stigne poziv i da ti se ispuni san, kojeg teškog trenutka u karijeri se setiš?

„Tri puta sam u karijeri ostajao po šest meseci bez kluba i uvek se setim tih momenata. Kada sam trenirao individualno i tražio inspiraciju. Po meni, šampion se ne postaje pod svetlima već tamo negde u pozadini i mraku gde te niko ne vidi. Ja sam se izdigao u tih 18 meseci bez kluba. Držala me je tada ludačka želja za uspehom. Nikada je nisam gubio. Kao mali sam dao to obećanje svima koji su me poznavali. Pogotovo roditeljima. Zarekao sam se da nikada neću odustati i da ću uspeti u fudbalu. Svaki težak momenat koji sam prolazio me je držala ta opsesija da dođem na nivo fudbala na kojem sam danas“.

Jedini je član Srbije koji nikada nije prošao kroz mlađe reprezentativne selekcije i morao je do dresa Orlova težim i dužim putem.

„Jesam dete „večitih“, ali nisam imao taj standardni put. Nisam uspeo da zaigram za prvi tim Zvezde, nisam dobio šansu i imao sam obilazan put. Drago mi je što je bilo tako jer sam izgradio karakter kroz sve te tegobe i teške stvari koje sam prošao. Sada poštujem mnogo više sve što mi se dešava danas“.

Da li je bilo trenutaka kada si se zapitao da li sva ta upornost vredi?

„Naravno da je bilo. Sa suprugom sam dugo, zajedno smo već 15 godina i ona mi je bila najveća podrška. Ali bilo je momenata kada je i ona pitala kako ćemo da živimo i šta ćemo da radimo. Međutim, nikada nisam želeo da odustanem od snova i uvek sam gurao napred. Naravno, roditelji i brat su uvek bili tu. Jako mlad sam izgubio majku i taj momenat mi je dao još više snage i motivacije da mogu da dođem gde sam danas“.  

Koji je bio prelomni momenat u karijeri posle kojeg si uzleteo?

„Definitivno trenutak kada sam otišao u Kortrajk. Moram da se zahvalim Kortrajkovom skautu Ivici Jarakoviću koji me je snimio u Metalcu, ekipi koja je isadala iz lige. Prepoznao je da imam kvalitet za Belgiju. Bio sam njegova opklada. Otišao sam mlad, bez mnogo iskustva, bio sam tamo peti štoper i oni zaista nisu očekivali mnogo od mene. Nisu čak hteli ni da plate obeštećenje Metalcu. Došao sam tamo pun elana i posle mesec dana priprema sam se dokazao i počeo da igram. Izborio sam se sa konkurencijom i tada se desio taj skok u Benfiku. Iznenađenje za sve, pa i za mene“.

Kako izgleda kada te pozove velika Benfika, a pre godinu dana si ispao sa Metalcem iz lige?

„Pa osećaj je neverovatan. Bila je reprezentativna pauza u martu i sa suprugom sam otputovao u Lisabon. Niko nije znao. Prošao sam sve preglede i onda potpisao ugovor. U tom momnetu se setiš svega i svašta ti prođe kroz glavu. Shvatiš da vrede sav trud i rad koji si uložio. Sav taj znoj nije bio za džabe“.

Nisi debitovao za prvi tim Benfike, ali si igrao za B tim. Kakva je tamo konkurencija?

„To je bila velika škola jer sam tamo shvatio da mogu. Šest meseci sam trenirao sa prvim, a igrao za drugi tim. U tom momentu za B ekipu igraju: Varela na golu, štoperi Lindelef iz Junajteda i Fabio Kardozo iz Porta, desni bek Semedo iz Vulvsa, Bernardo Silva i Kanselo iz Sitija, Ivan Kavalijero, Elder Košta... Da ne zaboravim nekoga. Ma strašna ekipa! Svaki vikend sam se sa ogromnom motivacijom spuštao u B tim da pokažem da zaslužujem šansu u prvom timu. Tih šest meseci treninga sa Žoržom Žezusom u Benfiki su mi mnogo pomogli. Svi me pitaju da li sam razočaran što nisam igrao za A tim. Ja kažem da nisam i gledam pozitivno na sve. Tu sam shvatio da mogu da budem na tom nivou. Tu sam shvatio šta su profesionalizam, rad i odricanje. Mnogo sam naučio i mnogo mi je to sve pomoglo u nastavku karijere“.

A kada u CV upišeš Benfika, odmah te svi gledaju drugim očima...

„Odlazim na pozajmicu u Valjadolid koji je španski prvoligaš. Sigurno ne bi potpisao igrača bez minuta u sezoni da iza mojeg imena nije pisalo Benfika. To je realnost. Benfika ima svoje ime i težinu. Valjadolid me je doveo samo zato što sam bio fudbaler Benfike i ispostavilo se kao pun pogodak. Klub je bio oduševljen kako sam igrao i ponašao se tih šest meseci. Čak smo bili dogovorili i novi ugovor, ali smo nažalost ispali iz lige“.

Tu si se susreo sa Ronaldom, Mesijem... I dobio najdraži poziv.

„Pobedili smo Barsu 1:0, odigrali 1:1 protiv Reala, 2:2 sa Seviljom... Neverovatne rezultate smo imali tu drugu polusezonu. Tada je došao i poziv u rerprezentaciju od Ljubinka Drulovića, tadašnjeg v.d. selektora. Turneju u Americi i Brazilu i debi protiv Paname nikad neću zaboraviti. Iako nisam igrao u Sao Paulu protiv Brazila, ostaće mi zauvek u pamćenju. Tada mi se ispunio jedan od snova koje sam imao kada sam počinjao da treniram fudbal. Još jedan od snova je bio da zaigram za Crvenu zvezdu, ali mi se nije ispunio. Međutim, dosta mi ih se ispunilo. Ostalo je još nekoliko i to mi daje dalju motivaciju“.

Posle Valjadolida je usledio transfer u Frajburg. Opet „liga petice“...

„U Nemačkoj sam proveo godinu dana. I tu je bilo neverovatnih rezultata. Pobedili smo veliki Bajern, pobedili Leverkuzen, sa Borusijom igrali nerešeno... Aktuelni trener Štrajh je bio tamo. Legenda kluba. Osvojio je titulu sa omladincima, potom napravio veliki uspeh sa B timom i posle toga je dobio šansu u prvom timu. Podigao je klub na neverovatan nivo, što vidimo sada. Napravili su novi stadion, novi kompleks i jedan su od ozbiljnijih klubova u Nemačkoj. To pokazuju i rezultati, jer su poslednjih godina redovno među prvih šest u Nemačkoj. Neverovatan uspeh“.

Potom si se iz „lige petice“ vratio u Belgiju. Neki su protumačili kao korak unazad, ali se ispostavilo kao dva koraka napred. Gent je bio pun pogodak.

„Sa „malim“ Genkom sam prošao grupu u Ligi šampiona sa Lionom, Zenitom i Valensijom. Ogroman uspeh. Prošli smo u osminu gde nas je eliminisao Volfzburg. Kod kuće smo izgubili nesrećno 2:3, tamo igrali 1:1 i malo je falilo da prođemo... Imali smo sjajnu ekipu. Sledeće godine smo igrali četvrtfinale Lige Evrope, izbacili Totenhem koji je sa praktično istim timom dve godine kasnije igrao finale Lige šampiona. Igrali smo pred 90.000 ljudi na Vembliju što je i dan danas rekordna poseta takmičenja. Odigrali smo 2:2 i izbacili ih. Prelepe uspomene“.  

Posle Genta je usledila Francuska gde si bio kapiten u Strazburu. Koliko je velika stvar da kao stranac budeš kapiten u nekom od klubova iz „lige petice“? Šta te to izdvaja od drugih?

„Bio sam kapiten i poslednju godinu u Gentu. A šta me izdvaja? Pa karakter definitivno. Liderstvo, pozitivna energija... Sve ono što sam ispričao na početku intervjua. Taj izgrađeni karakter da nikad ne odustajem. Da budem najbolji u najtežim trenucima. Volim taj pritisak i sada još više cenim sve što sam postigao. Zato što sam prošao jako težak put. Iako sam ušao u 33. godinu, uživam u svakom treningu i izlazim na njega sa puno motiva i elana. Sa željom da budem još bolji. Možda se zato i trener Strazbura odlučio da mi da kapaitensku traku posle mesec dana“.

I onda opet Španija...

„Posle Valjadolida sam imao veliku želju da se vratim u Španiju. Bilo je par puta nekih poziva, bio sam i godinu ranije blizu potpisa za Hetafe, zvao me i Valjadolid da se vratim... Ali kockice su se sklopile pre godinu i po dana. Pričao sam sa Maksom (Nemanja Maksimović op.a.), on mi je rekao sve najlepše o klubu i mnogo mi pomogao da se brzo uklopim. U mojim godinama i posle svega što sam prošao, nije moglo da ispadne bolje. Porodičan sam čovek i bitno mi je da mi porodica uživa u Madridu. Žena i ćerkice su se super pilagodile. A što se tiče fudbala, španska liga po uspesima klubova najbolja je na svetu. Znamo svi kakva je Premijer liga, ali njeni klubovi po uspesima ne mogu da se mere sa španskim. Evo, bila je i ta Zlatna lopta i videli smo koji su igrači osvojili nagrade. Ja sam još 2014, kada sam bio u Frajburgu, pričao za Levandovskog da je najkompletniji napadač. O Benzemi neću da trošim reči“.

Ali nisu samo Barsa i Real, skoro svaki tim u Primeri ima opasne napadače.

„To mi je ostalo još u sećanju. Nebitno koja je ekipa u pitanju, svi imaju dva paklena špica i dva paklena krila. I dalje ima neverovatnih napadača iako se malo promenio stil lige. Sada je taj fizički aspekt na dosta većem nivou. Ne možeš nigde da računaš na bodove jer je svaka utakmica teška. Ako ne daš 100 odsto i ako nisi maksimalno koncentrisan, stvarno te surovo kažnjavaju. Nama je Bilbao dva puta šutnuo na gol i kaznio nas je. Bukvalno svaka greška, loša postavka ili slab pas se skupo plaća. Ova liga traži da budeš maksimalno fokusiran. Tehnički su dominantni. Zahtevaju koncentarciju u svih 100 minuta utakmice“.

Ti si nekako uvek najbolje igrao protiv najboljih. Dva puta u dve utakmice si sačuvao Erlinga Halanda.

„Priča se o tome i drago mi je. Ja sam uvek pričao da mi je protiv velikih ekipa i najboljih igrača najlakše da igram. Zato što najbolji igrači traže od tebe da si maksimalno koncentrisan. A ja znam da mogu da igram protiv svakoga kada mi je koncentracija na maksimumu. Nekako je najteže i najlakše igrati protiv tih velikih igrača, zahtevaju da razmišljaš o njima non-stop i u tim situacijama se osećaš najbolje“.

Kako to izgleda protiv Halanda? Šta ga izdvaja od ostalih?

„Definitivno te njegove atletske sposobnosti. To je neverovatno. Čovek od 196 sa onakvom brzinom, završnicom sa obe noge i onakvim osećajem za prostor... Napada te uvek iza leđa što je za defanzice najteže. Ima 22 godine i već je na tom nivou, postigao toliko golova... Ako nastavi ovako, može da se nada Zlatnoj lopti“.

Mundijal se primiče. Koliko ti se život razlikuje sada i u normalnim okolnostima?

„Ufff.... Pokušavam da uvek dajem 100 odsto i kada nisu te vanredne situacije. Vodim računa o telu, o treningu, o svemu... Ali definitivno kako se Mundijal bliži, to traži od tebe da podigneš svaku moguću stavku na još viši nivo. Mundijal je vrh karijere. Predstavljati svoju zemlju je san svakog fudbalera. Ovih mesec dana iziskuje da budeš na iglama, da budeš što bolji. Kako se bliži, sve više čekaš taj spisak, sve više razmišljaš o tome i tenzija je sve veća. Ja, iskreno, ne mogu da dočekam. Ostale su još tri utakmice do tog spiska i voleo bih da mogu da premotam vreme na početak Mundijala“.

U međuvremenu u klubu se treba čuvati od povrede, a kalendar nikad naporniji. Kako to izbalansirati?

„Treba ostati fokusiran i u klubovima, jer su utakmice pre mundijalske pauze vrlo bitne kako bi se napravila bodovna zaliha. Na kraju krajeva, ti ugovori u klubovima ti daju hleb i treba biti pošten. Nema švercovanja. Ja mislim da mi se sve vraća jer sam uvek bio pošten prema sebi i klubu. Nikad nisam varao i štedeo se. Ja živim fudbal, ne shvatam ga kao posao. Što budeš bolje igrao u klubu, bićeš u boljoj formi za reprezentaciju“.

Jeste li svesni koliko vam se promenio imidž u javnost i kako vas navijači sada gledaju?

„Osećamo to. Imam dosta prijatelja u okruženju koji prate fudbal. Posle dugo vremena se oseća ta pozitivna atmosfera oko reprezentacije. Ja to osećam i po sebi. Taj naboj i želja kada izađemo na teren i kada pevamo himnu nikada nisu bili veći. Verujte da atmosfera u reprezentaciji i svlačionici nikad nije bila bolja. To nam donosi dobru igru i uživanje na terenu. Jedino što obećavamo pred svaku utakmicu je da ćemo dati 100 odsto i uživati na terenu. Da poginemo i da damo sve za grb. Onakva igra može da dođe samo iz tog uživanja, talenta, inteligencije... Imamo neverovatno talentovanu i pre svega inteligentnu ekipu. To pravi razliku na terenu“.

I sve se promenilo dolaskom Piksija. Šta vam je to uradio?

„Svi su očekivali kada je došao da će biti čelična disciplina i rigorozni rezovi sa njegove strane, kad ono... On je čovek koji je imao ogromnu karijeru, živeo je to što mi živimo sada, bio je reprezentativac i kapiten dugo godina. Tačno zna da oseti šta nam je potrebno kad smo tamo u Pazovi. Doneo je veru u nas, sportski bezobrazluk. Usadio nam je pobednički mentalitet i od prvog momenta pokazao koliko veruje u nas i koliko veruje da Srbija može da igra lep fudbal“.

Nije fraza, ali deluje da sada zaista više razmišljate o sebi i načinu igre nego o tome ko je preko puta?

„Izlazimo na teren ne gledajući protivnika. Ne kažem da nas ne zanima sa kim igramo, ali zaista svaku pripremnu fazu poklanjamo sebi i našem načinu igre. Ne obraćam toliko pažnju na rivala. Izađemo na utakmicu da se mi pitamo, dominiramo i da imamo loptu. To nam ide odlično u poslednje vreme i samo treba da nastavimo. Naravno, bez euforije i čvrsto sa nogama na zemlji“.

Mogu li mediji i društvene mreže da vam naprave pritisak i poremete vas?

„Mogu. Živimo u takvom vremenu. Mediji i društvene mreže su baš dosta zastupljeni. Mogu da te poremete. Videli smo i primer košarkaša na Evropskom prvenstvu. U medijima je od početka priprema jedino očekivanje bilo zlato i sve ostalo se karakterisalo kao neuspeh. Tako da mediji mogu da poremete dosta toga, međutim ova ekipa je jaka u glavi. To smo pokazali u utakmicama u Portugaliji i Norveškoj. Odigrali smo dve najbolje utakmice pod najvećim pritiskom“.

To ranije nije bio slučaj...

„Mi kao narod smo takvi da najbolje reagujemo kad je najteže. Imamo taj mentalitet. Baš smo Maksa i ja pričali da nije „to to“ kada je opušteno i lagano. Tek kad je zategnuta situacija i kad je tenzija, onda smo najbolji. Nas dvojica smo imali tešku sezonu prošle godine i pričali smo da baš tada, u teškim momentima, treba da stanemo ispred ekipe, jer imamo taj mentalitet. Znamo da igramo pod pritiskom i ispalo je neverovatno kako smo izvukli tu sezonu. Prva smo ekipa koja je ostala u ligi a da je posle 10 kola imala samo dva boda. Tada se video taj mentalitet“

Tim rečima nam ulivate optimizam pred Mundijal i pogotovo tu treću utakmicu protiv Švajcarske, koja vrlo verovatno može biti odlučujuća. Ili da možda bez pritiska iznenadite protiv Brazila?

„Glupo je pričati o motivu. Igraš na Mundijalu i otvaraš ga protiv Brazila koji je najveća reprezentacija u istoriji fudbala. Gde ćeš veći motiv od toga? Definitivno možemo da igramo protiv njih, jer smo dokazali da se nikoga ne plašimo. Imamo sportsko poštovanje prema njima, znamo kakvi su igrači i u kakvim klubovima igraju. Skup neverovatnih individualaca. Pokazali smo da zajedništvom možemo protiv svih. Ta utakmica će biti nešto posebno. Ali svaku utakmicu treba da gledati podjednako. Sve tri su važne“.

Da li se slažeš da naša reprezentacija ima kvalitet da prođe grupu? Ne tražimo da to obećate, ali da li je nokaut faza naš realan cilj?

„Obećavamo da ćemo predstavljati državu na najbolji način i da ćemo dati 100 odsto. To svaki igrač može da obeća. Takva je atmosfera. Ko god igra, ko god je na klupi, bodrimo se maksimalno. Uradićemo sve da dođemo do dobrog rezultata. Ali treba ići od utakmice do utakmice i ne obećavati nikakve konkretne plasmane. Ova ekipa može mnogo. Uspeh donosi atmosferu u svlačionici. Mnogo puta smo videli da su neke ekipe imale neverovatne individualce, ali nisu kliknuli između sebe. Čak i kod nas je bilo takvih situacija. Kao ekipa nismo funkcionisali. Nama se sada svakim gestom igrača vidi kakva je atmosfera. To je najveća snaga ovog tima“.

Realnost je i da imamo ofanzivce kakve dugo nismo imali i koji spadaju u red najboljih u Evropi.

„Zveri. Mogu reći samo da mi je drago što igram u njihovoj eri. O Mitru neću da trošim reči. Čovek koji je uvek bio tu za Srbiju i koji je dao 50 golova za nju. Od 2018. je postigao 30 i nešto golova?! Znate li vi kakva je to cifra? I u klubu igra neverovatno. Mnogo nam je bitan jer znamo da uvek možemo da se oslonimo na njega. Vlahović je napravio neverovatan transfer, igra sa uspehom u jednom od najvećih klubova na svetu. Šta više reći? Luka Jović takođe. Samo posebni igrači mogu da se pohvale da su igrali u Real Madridu. Sada u Fjorentini igra dobro i dobio je pravu šansu. Svako će imati svojih pet minuta da doprinese uspehu reprezentacije u Kataru“.

A vi pozadi? Očekujemo i od vas mnogo...

„Bleki je izgradio ime u evropskom fudbalu, Strahinja je igrama u Salacburgu postao meta velikih klubova, ima samo 21 godinu a već toliko iskustvo. Veljković već godinama igra Bundelsigu i stub je Verdera. Zvezda u nadolasku“.

Piksi je zacementirao formaciju sa trojicom štopera. Koliko to tebi odgovara?

„Prija mi sa trojicom pozadi. Igrač kao što sam ja, sa dosta iskustva, odlično se uklapa sa tim mladim snagama, ko god da igra od njih. Super mi je“, sa osmehom optimizma završava Stefan Mitrović intervju za Mozzart Sport.