Kasno Paun među Orlove stiže - ništa od čuda na Vembliju

Biće prvi Mundijal u tri države i prvi sa 48 reprezentacija, ali Srbije na njemu biti neće. Da bi se uopšte dogodila, u čuda treba verovati; ona su, istina, u sportu prisutnija nego u bilo kojoj drugoj oblasti života, ali ove večeri mu u Londonu nismo prisustvovali.

Fudbaleri Srbije poraženi su od Engleske na Vembliju (0:2), a kako je Albanija minimalnim rezultatom pobedila u Andori i pobegla nam na četiri boda razlike kolo pre kraja, drugo mesto u grupi K ostaje nesostižno za Orlove. U momentima dok ovo čitate, Srbija još nije i teoretski otpisana, ali one, u promilima izražene, šanse da se baraža domognemo preko Lige nacija toliko su male, nerealne, da će gotovo izvesno iščeznuti već nakon mečeva koji su na programu u petak uveče.

Utisak jeste bitno popravljen, ali niti se prase goji tri dana (doslovce) uoči Božića, niti je Vembli poljana za vađenje ranijih fleka. Poprilično nesrećno smo primili gol, iako je suštinski bila reč o majstoriji Bukaja Sake. U granicama mogućnosti protiv ovoliko dominantnijeg i kvalitetnijeg rivala, naša igra imala je i glavu i rep, imala je, pre svega, ideju. Bilo je dosta borbenosti i još više strpljenja, ali onda kada nam nije preostalo ništa drugo nego da potpuno rizikujemo - otvorio se prostor za kontru, pa je Eze u 90. minutu potvrdio trijumf Gordog albiona. Ono malo šansi, a nisu baš bile prvorazredne, nismo iskoristili, pa je Pikford ostao nesavladan u ovim kvalifikacijama.

Odlučio se Veljko Paunović za očekivanu formaciju - sa četvoricom u poslednjoj liniji, a donekle neočekivan možda samo sastav veznog reda, pojačanog, sa Gudeljom, Lukićem i Ivanom Ilićem, gde je se ovaj prvi spuštao po loptu kao treći štoper u retkim situcijama izgradnje napada, a ovaj potonji bio nešto istureniji, kada bismo se, u sistemu 4-2-3-1, postavljali u zonu u fazi odbrane. Nažalost, ostao je Ilić na terenu tek nešto duže od pola sata, pošto je zbog teže povrede morao da napusti igru.

Bilo je to, pa, dosta pismeno i smisleno, u granicama one stare sportske maksime “igraš koliko ti protivnik dozvoli”. Bez obzira na to što će neko, površno, samo prema razlici u rezultatu u odnosu na duel istih rivala od pre dva meseca, reći da Englezi nisu demonstrirali silu - mnogo su jaki! Ne znaš šta pre da im braniš, jer duplirali su po bokovima, posebno Rašford i O’Rajli po levoj strani, kao kada je as Barselone uputio prvi udarac u okvir gola. Rajsa je bilo svuda, a tek Kejna (ispravan klizeći start nad Terzićem pred sopstvenim, pa se za par sekundi stvroio pred protivničkim kaznenim prostorom početkom drugog poluvremena)!? Preuzimao je ulogu plejmejkera kada je služio za brzi prenos lopte sa jedne na drugu stranu i tako stvarao višak, kao kada je Rodžers centrirao, a Pavlović požrtvovano intervenisao ili kada je Saka imao otvorenu poziciju, ali neprecizno ciljao.  

Nismo imali ni sreće u tom 28. minutu, mada će se svi složiti da je Rajković mogao bolje, iako je verovatno zbog klizave lopte po velikom pljusku odlučio da je boksuje. Na našu nesreću - pravo na O’Rajlija, na još veću - lopta je posle njegovog udarca i Gudeljevog bloka bukvalno sela na nogu Bukaju Saki. Baš kao što nas je sreća pomazila posle kornera iz 42. minuta, kada je Rajs pogodio Kejna u trepavicu.

Korneri - to je jedini način na koji smo uspevali da zapretimo u prvom poluvremenu. Dva vezana izveli smo već u petom minutu, nakon duge lopte Milenkovića ka Vlahoviću, pa posle još tri (naspram ukupno dva Gordog albiona u tom periodu meča), poslednji nakon što smo rivalu “podvalili” foru iz slobodnog udarca - tek kao još jedan dokaz da se nešto i te kako radilo na treninzima, a Filip Kostić naterao da Pikforda da prestane da mu trne noga od nezaposlenosti u dosadašnjem toku kvalifikacija, kao sredinom poluvremena, kada je zatražio pomoć i omogućio dvojici selektora da obave improvizonani tajm-aut.

Ono što smo prilično strpljivo čekali punih sat vremena, dočekali smo u režiji dvojice fudbalera Juventusa. Vlahović je na centru glavom skinuo loptu ka Kostiću, ovaj sa njom u punom trku stigao do kaznenog prostora, ali je vcnatrašut bio upućen Aleksandru Stankoviću, koji bi je možda i sproveo u mrežu da na nju ispred njega nije krenuo Vlahović.

Samo par minuta kasnije, Tuhel će izvršiti četvorostruku izmenu, dok će Paunović odlučiti da potpuno rizikuje u poslednjih 15 minuta, kada su ušli i Jović i Radonjić, Kostić se povukao na beka. Počeli smo da ozbiljno da pretimo - Samardžić i Vlahović su šutirali bez uspeha (ovaj prvi, istina, izgleda posle ofsajda) - imalo je to i svoju cenu, pa je Eze na drugoj strani pogodio stativu posle dobre intervencije Rajkovića, a onda i mrežu u 90. minutu, nakon što su naši prethodno tražili prekršaj Belingema nad Strahinjom Pavlovićem.

Utakmica protiv Letonije u nedelju u Leskovcu neće imati takmičarski značaj.

ENGLESKA - SRBIJA 2:0 (1:0)
/Saka 28, Eze 90/

London
Stadion: Vembli
Gledalaca: 74.289
Sudija: Ivan Kružilak (Slovačka)

Žuti kartoni: Kostić, Paunović (Srbija)

ENGLESKA (4-2-3-1): Pikford – Džejms, Konsa, Stons, O‘Rajli – Anderson (od 85 Vorton), Rajs (od 63. Henderson) – Saka, Rodžers (od 63. Belingem), Rašford (od 63. Eze) – Kejn (od 63. Foden)

SRBIJA (4-3-3): Rajković – Mimović, Pavlović, Milenković, Terzić (od 76. Radonjić) – Gudelj (od 69. Samardžić), Lukić (od 76. Grujić), Ilić (od 39. Stanković) – Živković (od 76. Jović), Vlahović, Kostić.

KVALIFIKACIJE ZA SP 2026. (EVROPA)

GRUPA K:

Engleska - Srbija 2:0 (1:0)
/Saka 28, Eze 90/

Andora - Albanija 0:1 (0:0)
/Aslani 67/