Matijašević: Ne možemo da se takmičimo sa budžetima večitih, ali bismo voleli da ih razdvojimo na tabeli

 (Od izveštača Mozzart Sporta iz Slovenije)

Puni elana i motiva za novim dokazivanjem fudbaleri Čukaričkog ulaze u završnu fazu tempiranja forme za novu sezonu i izazove na tri fronta. Kontinuitetom u radu, rezultatima i transferima Brđani su stekli komfor da na Bledu apsolutno sav fokus usmere na tempiranje forme, a tri pobede u isto toliko susreta potvrdile su da je klub na pravom putu.

Dodatni motiv za sve u redovima superligaša predstavlja izlazak na evropsku scenu, a iako su pred igračima još dve provere (Olimpija, danas i Ašod 7. juna) Vladimir Matijašević, direktor Čukaričkog, zadovoljan je celokupnim dosadašnjim utiskom.

"Prvi put sam na Bledu, stvarno Tito nije bio lud", nasmejao se Matijašević, a potom je u daleko ozbiljnijem tonu nastavio: "Momci imaju desetak minuta pešaka do mesta za trening, autobusom dva-tri minuta. Teren je dobar, imaju gde da prošetaju, da popiju piće, uslovi za pripreme su super, za svaku preporuku".

Poseban povod za zadovoljstvo iz perspektive funnkcionera Čukaričkog predstavlja dosadašnja slika Brđana - tri utakmice i isto toliko pobeda. Na trijumfe protiv Radomlja (1:0) i Jadrana (2:0) nadovezalo se slavlje u susretu sa Arsenalom iz Tule (3:1) najkvalitetnijim rivalom dosadašnjim proverama.

"Smatram da sa igračkim kadrom koji imamo, možemo dobro da odradimo ovu sezonu. Ne volim da pričam unapred, prve dve utakmice sa slovenačkim ekipama su bile uvodne, poslednja protiv Arsenala iz Tule je pokazala da imamo i takmičarski duh. Nije lepršavo koliko može da bude sa potencijalom naših igrača, ali pokazali smo karakter i mentalitet. Rusku ekipu nije lako pobediti ni u prijateljskom susretu".

Deset dana rada na Bledu bilo je dovoljno i da se formira slika o raspoloživim snagama među kojima je kvartet novajlija: levi bek Bojan Roganović, kao i ofanzivni vezisti Aleksa Janković, Nikola Čolić i Norman Kembel.

"Za sada su svi dobri, na očekivanom nivou. Roganović je došao iz Crne Gore, biće mu potrebno malo vremena da se prilagodi na naš sistem rada. Janković je prošao Partizanovu školu, bio je u Voždovcu, lakše mu je, Kembel je bio u Grafičaru, poseduje kvalitet, ali to treba da pokazuje u kontinuitetu. Mali Čolić takođe pokazuje da ima kvalitet, ali svima je potrebno vreme za nešto bolje. Za sada smo zadovoljni, iako vidimo da se se pišu čuda, ali novine su novine".

Kapitalci Čukaričkog: Sekstet spreman da nastavi niz prodaja, najmlađi vrebaju iz drugog plana

Poseban povod za zadovoljstvo Brđana predstavlja činjenica da je okosnica tima iz prethodne sezone ostala na okupu, te će i u narednoj sezoni mlade snage predvoditi prekaljeni fudbalski znalci poput Docića, Kajevića, Mijailovića...

"Zadržali smo i zadržaćemo ih. Sigurno ćemo produžiti ugovore sa Miladinom Stevanovićem, Docićem, Mijailovićem, sa Kajevićem pričamo na reč. Mlađi igrači su pod ugovorom, hoćemo da cementiramo tim. I da probamo da prođemo rivala iz Azerbejdžana, koji jeste nezgodan, ali se uzdam u kvalitet i karakter naših igrača. Ali, pre svega Voždovac u prvom kolu, dužnici su nam... Sigurno je da momci razmišljaju prvenstveno o Evropi, ali će lakše ući u formu kroz utakmice, lakše će im biti ako pobede Voždovac".

Iako timu sa Banovog brda predstoje izazovi na tri fronta, pogled refleksno pada na dvomeč sa Sumaitom i evropsku premijeru. Početak pete internacionalne avanture u osam sezona Brđane očekuje protiv tima iz Azerbejdžana, zemlje sa čijim su se klubovima srpski predstavnici neretko susretali. Konkretno, belo-crni imali su priliku da odmere snage sa Gabalom u sezoni 2015/16.

"Igrala je i naša reprezentacija protiv njih, pa je bilo teško, uvek je tako sa njima. Igrali smo sa Ordabašijem, prošli smo ih, sa Gabalom, od koje smo ispali, iako smo bili bolji... Šanse su pola-pola. Još nemam kompletan uvid u naš tim, ali ne mogu da pričam konkretnije dok ne počne sezona".

Pre izazova u novom UEFA takmičenju, Čukarički će otvoriti superligašku trku susretom sa Voždovcem, a rukovodstvo kluba imaće zadatak da za duel sa Zmajevima održi fokus igrača na domaćoj sceni, uprkos činjenici da se znatno glasnije govori o Azerima.

"Pomoći ćemo im da ne razmišljaju o tome. U saradnji sa predsednikom kluba Obradovićem, Grkinićem, Mirosavljevićem, naći ću način sigurno".

Skauting Sumgaita uveliko je u toku, a velika srpska kolonija fudbalskih radnika u bivšoj sovjetskoj republici olakšala je posao Čukaričkom pri upoznavanju sa vrlinama i manama rivala.

"Kontaktiramo sa pojedinim ljudima, nema tu tajni, kao što oni traže ovde podatke o nama. Dobra su ekipa, malo vole da se brane, imaju nekoliko igrača koji su brži, dva-tri stranca koji su uzeli njihovo državljanstvo. Treba da ih respektujemo, a videćemo kako će biti na terenu".

Tokom prethodnih godina Čukarički je postavio visoke standarde po pitanju prodaje fudbalera, te su za sedmocifrene iznose Banovo brdo napustili igrači poput Erhana Mašovića, Petra Mićina, Slobodana Tedića, Veljka Birmančevića i Dimitrija Kamenovića, a direktor kluba najavio je nove prilive već u danima koji slede.

"Sigurno ćemo i u ovom prelaznom roku napraviti dobre transfere. Nadam se i u narednih sedam dana, možda neki mlađi igrač. Nametnuli smo brend, ljudi nas zovu, kontakti su ostali isti. Čekamo da se završi Evropsko prvenstvo, ali će sigurno biti transfera do kraja avgusta".

Upravo transferi igrača koji s očekuju trebalo bi da obezbede deo godišnjeg budžeta, a čelnik Čukaričkog otkrio je koliko je novca potrebno po sezoni da bi klub funkcionisao.

"Budžet je oko 3.000.000 evra. Takav slučaj je bio u poslednje tri-četiri sezone. Porezi su nam od 800.000 do 1.000.000 evra, ostalo ide na plate, za Omladinsku školu je potrebno oko 400.000-500.000, i ostalo je vođenje prvog tima. Moramo da prodamo igrače za oko 2.000.000, da bismo pokrpili budžet, kad izađemo u Evropu".

Čvrsti temelji kluba sazidani na višegodišnjem radu Čukarički su svrstali među najpoželjnije sredine u Srbiji.

"Čukarički nije Crvena zvezda ili Partizan, ne može trenutno da proda igrača za deset miliona. Ali, izgradili smo zdravu priču, ljudi znaju da je u Čukaričkom sve kako treba. Mi ne nudimo pošto-poto. Nekad malo zakoči, kao u prethodnom periodu zbog situacije sa koronom. Ali, imamo petnaestoro dece iz naše škole, nije to lako. I nama ide u prilog što su skratili pravilo o dva bonusa na jednog. Razvojna smo liga i razvojni klub, iako trajemo deset-jedanaest godina u vlasništvu ovog čoveka. Nećemo imati problem da opet ode neki igrač u veliki klub, pogotovo to važi za mlađe momke".

Miladin Stevanović protiv Voždovca

Uspesi i kontinuitet u radu uticali su na status belo-crnih te danas nije iznenađenje kad se u klupskim prostorijama organizuje promocija jednog od bisera gradskog rivala (Aleksa Janković, Voždovac) ili perspektivnog stranca iz Zvezdine filijale (Norman Kembel, Grafičar).

"Napravili smo trend da igrači žele da dođu u Čukarički, veoma mi je drago zbog toga. Za petnaest minuta smo se na primer dogovorili sa Grafičarom, sa Voždovcem smo takođe lako dogovorili. To je tako zato što ispoštujemo sve što dogovorimo, to je ključ uspeha našeg kluba. Za sve vreme koliko sam u klubu to je tako, sve ispoštujemo, pa makar bude i na našu štetu".

Primer Čukaričkog mogao bi da bude putokaz brojnim klubovima koji se znatno teže bore sa preprekama koje fudbal nosi, a Matijašević ističe da Brđani ipak nisu jedini pozitivan primer.

"Lepo je što smo izgradili ovakav imidž kluba, treba da budemo primer. Momci nekad izgube, nekad pobede, ali nikad nije bilo problema, čak i ako se pojavi sasečemo ga u korenu. Eto, igrao sam u Vojvodini, vidim da imaju turbulentnih šest-sedam godina, žao mi je šta se tamo izdešavalo. Oni će sa njihovim kapacitetom terena i svega ostalog, napraviti dobar posao. Ima klubova gde se radi dobro, gde se prave tereni, Voždovac, Lučani, ima još primera... Što se Čukaričkog tiče, neće biti zime sa ovom školom i decom koju imamo u budućnosti".

Niz godina u gornjem domu Superlige i milionski transferi, uz činjenicu da tim pred nove izazove izgleda veoma kvalitetno i kompaktno nameće pitanje da li se u Čukaričkom makar potajno razmišlja o novom trofeju (prethodno osvojen Kup Srbije 2015. godine) ali i o zapaženijoj ulozi u Evropi. 

"Pričaćemo posle dva-tri kola u Superligi i mečeva sa Azerbejdžancima, da mogu da se ubedim u to da posle šest godina ponovo imamo sjajno izbalansiran tim sa mladima i iskusnim igračima. Želimo da napravimo nešto, da ostavimo trag. Ne možemo da se takmičimo sa budžetima i igračkim fondom Crvene zvezde i Partizana. Voleo bih naravno da opet dođe trofej u Kupu, da naiđe neki klub koji će razdvojiti večite. Ne pričam naravno o tome da će Čukarički osvojiti titulu, niti trenutno o tome razmišljam, iskreno ne vidim je u skorijoj budućnosti. Ali, zašto ne bismo pobeđivali Zvezdu i Partizan u narednom periodu".

Intervju – Dušan Đorđević: Prošao sam put od prašine pete lige do Evrope sa Čukaričkim

Paralela u odnosu na 2015. godinu mogla bi da se povuče kroz prizmu stručnog štaba s obzirom na to da je Čukarički tada, kao i danas, priliku pružio treneru bez iskustva na superligaškoj pozornici - tada Vladan Milojević, danas Dušan Đorđević.

"Dule dugo traje, ali prvi put je na superligaškom nivou. Znate kako, trener traje dok ima rezultate, da se ne lažemo. Isto to važi i za mene i za sve ostale. Pa, bio bih u Savezu pet godina da je bilo rezultata. U sportu treba da se prave rezultati. Eto, Murinjo je pre pet godina bio najbolji trener na svetu, a sad ga nema nigde. Zacrtali smo cilj, rezultati i mladi igrači, tako da trener koji preuzme Čukarički ima opterećenje i to je normalno. Bez tenzije mogu i ja da budem trener", rekao je Matijašević.

BITNIJE OD BROJA SUPERLIGAŠA JE KO IH VODI

Jedna od aktuelnih tema na domaćoj pozornici je broj klubova u Superligi. Usvojeno smanjenje broja učesnika na 12 brzo je dovedeno u pitanje i najavljen ostanak na 16 klubova i u budućim sezonama.

"Da li će biti dvanaest ili šesnaest klubova u Super ligi, sasvim je svejedno. Ali, samo u slučaju da te klubove vode pravi ljudi. Predsednik države je pitao za koga gradi stadione. Ne treba da dođemo u situaciju kao na primer u Užicu, gde stadion postoji, ali je pitanje ko će da ga vodi. Moramo mi iz sporta i privrednici da preuzmemo odgovornost. Ne znači nam ništa ako država napravi stadion, a nema ko da ga vodi. Svaka čast predsedniku koji voli sport, državi koja će da uloži, ali mi iz sporta i ljudi iz privrede moraju da pomognu da se fudbal podigne. Uvek sam pričao o ligi sa dvanaest klubova. Zašto? Zbog kvaliteta lige. Ali, ako će doći sposobni ljudi, može da bude i dvadeset timova. Da uvozimo igrače, da pravimo kvalitetne igrače... Ako napravimo dobar sistem, ništa nije problem. Voleo bih superligaški fudbal u Kragujevcu, Užicu, Čačku, Leskovcu, Loznici... Ne da ovo bude beogradska liga. To smo pričali i prethodnih deset godina".

IZAŠLI U SUSRET BELORUSIMA

Pored utakmice sa Sumgaitom, stadion Čukaričkog biće pozornica na kojoj će se odigrati još jedna utakmica pod okriljem UEFA narednih nedelja. Naime, Brđani su izašli u susret Šahtjoru iz Soligorska i ustupili stadion za susret u okviru prvog kola kvalifikacija za Ligu šampiona protiv Ludogoreca.

"Imamo dobar odnos sa Šahtjorom, tamo je otišao naš igrač Eze, napravili smo lep transfer. Pitali su nas da li bi mogli da igraju na našem stadionu, izašli smo im u susret. Značiće i ljudima u Srbiji da mogu da gledaju meč kvalifikacija za Ligu šampiona, da se ona ne igra samo na stadionima Crvene zvezde i Partizana. Nekad su i naše ekipe igrale van granica Srbije, treba biti čovek i izaći u susret. Uz to, Belorusi imaju nekoliko igrača koji su igrali u našoj ligi, biće im lepo da igraju na stadionu Čukaričkog", rekao je Matijašević.

NAJTEŽI MOMENAT OD DOLASKA

Direktor belo-crnih otkrio je i koji periodi u klubu su mu najdraži, a koji je najteži.

"Najlepši momenti su bili kad smo izašli u Evropu prvi put, kad smo uzeli Kup i pravili dobre transfere. Stvarno je to lepo... A najteže je sad! Iz više razloga, odlazio sam, bio u atinskom AEK-u, vratio se, sve je tu isto. Ali, korona je dosta toga poremetila. Nema publike, čekamo opet septembar da vidimo šta će biti. Klub funkcioniše isto kao prvog dana, sve je isto i dan-danas. Srećom, ostavili smo kostur ekipe, ali je najteže zbog ove situacije u poslednjih godinu dana. Samo zbog toga".

PROJEKAT STADIONA VEĆ SPREMAN

Čukarički je razvoj nastavio potpisivanjem saradnje sa BASK-om koji će biti klupska filijala i narednom preriodu.

"Potpisan je ugovor o saradnji sa BASK-om na godinu dana. Sarađivali smo sa IMT-om, Železničarom, mnogim drugim klubovima. Bio nam je potreban klub u trećoj ligi, nije lak prelazak iz omladinskog u seniorski fudbal. Nama već na Carevoj ćupriji igraju omladinci i kadeti, nastaviće tu. BASK će sa klupe predvoditi Saša Klajić, naš trener, tu je i Milan Lešnjak, koji je radio kod nas, vodiće brigu o toj saradnji. Daćemo, nadam se, šest-sedam naših igrača u BASK, verujem da će se oni lakše vratiti u Čukarički posle sezone u Srpskoj ligi".

Paralelno sa projektom filijale Brđani rešavaju i pitanje stadiona, odnosno spora sa Sportskim društvom Čukarički.

"Prvi put posle osam godina ima želje da se taj problem reši. Mi zaista ne tražimo ništa, samo da normalno funkcionišemo. Gospodin Kolarić ima želju da pomogne. Ne kažem da nekoga treba oterati, svima treba izaći u susret. Kancelarije stoje prazne... Videćemo i šta će biti sa terenom, krenućemo sigurno ubrzo sa rekonstrukcijom istočne tribine. Nadam se da ćemo napraviti i stadion. Imamo projekat, mnogo lepo izgleda. Šteta je i za grad i državu da nema takav stadion, na kojem bi mogla da igra i mlada reprezentacija, eto sada će se igrati i Liga šampiona... Bilo bi nešto slično TSC-u", izjavio je direktor superligaša sa Banovog brda.