Morao je biti on

Jedna karta za Euro, a dve reprezentacije. Veče odluke, 12. novembar 2020. godine, čitav kvalifikacioni ciklus u jednoj utakmici. Ma u jednom udarcu. Svi izvođači odreda, jedan za drugim, njih devetorica, bili su sigurni iz penala. Ka beloj tački uputio se Aleksandar Mitrović. Teret čitavog sveta na ramenima. Biti ili ne biti za Srbiju.

I kao i obično – ne bi. Mitrov udarac savršeno se stopio sa hladnom novembarskom noći i poput kiše koja je padala te večeri potopio nade jednog dela nacije da će konačno svoju zemlju gledati na kontinentalnoj smotri. Onaj drugi deo čašćavao ga je epitetom “drugoligaškog napadača“, nadenuvši mu etiketu tragičara utakmice, glavnog krivca što Srbija neće igrati na EP.

Svega dvadesetak dana ranije promašio je penal za pobedu protiv Šefild Junajteda i uprkos tome što je postigao dva gola protiv Lidsa na početku sezone, daleko od toga da su Mitrove nišanske sprave bile podešene. Sve do sredine novembra – devet premijerligaških utakmica - srpski napadač je ostao na ta dva pogotka, a londonski tim je u tim trenucima bio na svega četiri osvojena boda… Mitrovićevo samopouzdanje dotaklo je dno. Sa takvim samopouzdanjem se Mitrović latio penala protiv Škotske. Drugačiji ishod valjda nije ni bio moguć.

Penal protiv Škotske (Foto: Reuters)

Delovalo je da u tom trenutku ne može gore po Mitrovića. A onda je Skot Parker shvatio da je vreme za radikalne promene svega dve nedelje nakon promašenog penala na Bramal Lejnu. Fulam je gostovao zahuktalom Lesteru i engleski stručnjak koji je na sve načine pokušavao da zaustavi sunovrat svog tima, odlučio se na promenu formacije na King Paueru. Londonski tim je prešao na sistem sa petoricom pozadi, Mitrov partner u napadu Dekordova Rid završio je na desnom boku, a znatno pokretniji i hitriji Ivan Kavaleiro našao se u samom špicu napada.

Upalilo je, Fulam je tukao Lester, a Kavaleiro – postigao gol – ostavio utisak kao da bi mogao da bude rešenje Parkerovih muka. Činilo se da je Englez pronašao sistem koji bi ga odveo do opstanka. Nažalost, u njemu nije bilo mesta za Mitrovića. Parker je smatrao da Kavaleirova brzina i sposobnost da neprestano vrši visoki presing donose njegovim zamislima i stilu igre više nego što bi Mitrović mogao. Ipak, uprkos tome što pomenute kvalitete Portugalac zaista poseduje, sposobnost da se lopta ugura u mrežu na bilo koji način je, podjednako, ako ne i više, važna za jednog napadača.

Dragane Stojkoviću, gde si dosad bio!?

Kako bilo, Parker je smatrao da je Mitroviću u tom trenutku bio potreban predah posle lošeg starta sezone. Bio je u pravu, samo pitanje je da li se “odstranjivanjem“ iz tima postiže takav efekat. Srbin je propustio sledeće dve utakmice, a od narednih 20 nakon one sa Lesterom počeo je samo tri. Pride, dešavanja na terenu pratila su ona iz privatnog života, Mitrović se posle kršenja britanskih kovid protokola – proslavio Novu godinu sa Lukom Milivojevićem – našao u fokusu tamošnje javnosti.

Bio je praktično optisan kod Skota Parkera. Međutim, reprezentacija i dolazak Dragana Stojkovića Piksija u nju vratili su ga u život. U martovskim kvalifikacijama je na tri utakmice postigao pet golova i sa zvanjem najboljeg strelca u istoriji reprezentacije primorao Parkera da mu pruži još jednu šansu. Vratio se protiv Aston Vile u ključnoj utakmici - kada se prvoligaški status njegove ekipe dobrano izlizao – i postigao tek treći prvenstveni gol u sezoni, ali je Fulam pretrpeo poraz kojim je ugasio sve nade da može do opstanka. Sa ispadanjem londonskog tima nestala je i Aleksandrova glad za golovima. Kao da se iskra u njemu naprasno ugasila, kao da je u 26. godini već premašio zenit...

Mitrović posle utakmice sa Aston Vilom (Foto: Reuters)

I tu dolazimo do leta, odnosno peripetije u priči. Povratak u Čempionšip značio je nove promene na Krejven Kotidžu. Mitrović i Parker nisu mogli jedan uz drugog, a kako je klupska uprava znala u šta se srpski napadač pretvara kada se spusti rang niže došlo je do smene na klupi. Parker je preuzeo Bornmut, a njegovo mesto zauzeo je Marko Silva - da, Portugalac - i time potpuno nesvesno svoju zemlju poslao u baraž za Svetsko prvenstvo. Mitroviću se povratkom na teren vratilo i samopouzdanje, "nabildovano" od Uprave potpisivanjem novog, dugoročnog ugovora sa klubom. Kao da su udarali kamenom o kamen, čelnici Fulama vratili su iskru srpskom napadaču. Tri gola u uvodne četiri utakmice potvrdila su da se vratio u život. Međutim, bio je to za Mitrove standarde u Čempionšipu nešto sporiji start. Ono pravo tek je sledilo.

U oktobru – plamen. Spasavaj se ko može! Na pet utakmica osam golova, pa još po jedan protiv Blekberna (i pride dve asistencije) i Piterbora, Mitrović je krupnim koracima grabio (i dalje grabi) ka rekordu Čempionšipa i idealno tempirao formu za ono što sledi.

Međutim, njegov rafal na engleskim terenima i dalje su pratili komentari dežurnih kritiačara poput - "Ali to je samo Čempionšip", zaboravljajući da je u katastrofalnoj Fulamovoj sezoni 2018/19 u eliti postigao 11 i namestio tri gola.

Heroj Mitar: Hoće čuka da mi stane!

Onda – 14. novembar 2021, pobednik nosi sve, kvalifikacioni meč na prepunom Lužu protiv doskorašnjeg prvaka Evrope predvođenog Kristijanom Ronaldom.

Dovoljno veliki izazov?

Kako nedavno reče generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić na gostovanju u jednom jutarnjem programu, "Aj sad se pomerite". Piksi ga je čuvao za drugo poluvreme, svestan da će se sve rešavati u poslednjim minutima. I kao u Stojkovićevom sinopsisu - devedeseti minut, lopta ubačena na drugu stativu, Mitrović sam kao duh. To je njegov zaštitni znak, to se ne uči, za to je potreban instinkt. Mitar to ne prašta. Morao je biti on, verovatno je zapisano negde još posle onog penala protiv Škotske, ako ga se sada iko uopšte i seća.

Foto: AFP