Nad Nastasićevom karijerom uvek će stajati upitnik, ali ne žali: Povrede su sastavni deo sporta

Sa svega 18 godina Matija Nastasić je 2011. otišao iz Partizana u Fjorentinu. Već u prvoj sezoni postao je standardan u odbrani Viole, a dobre igre donele su mu poziv Mančester Sitija. Oberučke ga je prihvatio i zaputio se u Englesku, gde je nastavio u istom ritmu. U novembru je proglašen za najboljeg igrača meseca u redovima Građana, a na kraju sezone dobio je priznanje za najboljeg mladog fudbalera Mančester Sitija.

Valjevac je istisnuo iz startne postave daleko iskusnijeg Džoleona Leskota i postao standardan prvotimac. U drugoj sezoni okitio se titulom prvaka Engleske, međutim, sakupio je samo 13 utakmica na putu do trofeja. Povrede se uticale da propusti drugi deo sezone, a potom i napusti klub sa Etihada.

Bio je to Nastasićev prvi ozbiljan susret sa najvećim strahom svakog sportiste – povredom. Nažalost, ne i poslednji.

Posete doktorima ispostaviće se kao sastavni deo njegove karijere. Ambulante će posećivati skoro pa jednako kao treninge. Ipak, mentalnom snagom i uz podršku najbližih uspeo je da prebrodi teške periode. Jesenas je potpisao za Majorku i dopunio igranje u najboljim svetskim ligama. Od čuvene “Petice” u svojoj biografiji ima Italiju, Englesku, Nemačku i Španiju.

Nedostaje još Francuska, a kako su mu 29 godina, neće biti iznenađenje ako u nekom trenutku stigne i poziv iz Lige 1.

S obzirom na to da kvalitet Matije Nastasića nikad nije bio sporan, verovatno će na pomen njegove karijere uvek slediti i pitanje “šta bi bilo kad bi bilo”. Šta bi bilo da su ga zaobišle bar neke od brojnih povreda koje je imao?

Verovatno bi bilo više trofeja, a jedno je sigurno, igrao bi dosad makar na jednom Svetskom prvenstvu. Da li 2018. u Rusiji ili minulom u Kataru, verovatno i oba.

Da je to bolna tema, pokazuje molba da se zaobiđe razgovor o reprezentaciji, za koju je, ne računajući mlađe kategorije, sakupio 34 nastupa. Čak i poneo kapitensku traku u kvalifikacijama za prošlogodišnji Mundijal protiv Azerbejdžana i prijateljskom meču sa Katarom.

Razumemo ga, te razgovor posvećujemo isključivo klupskoj karijeri. Tu su Fjorentina, Mančester Siti, Šalke, ponovo Viola i, trenutno aktuelna, Majorka.

“Mnogo toga na početku moje karijere brzo se dešavalo. U Italiji sam odmah postao standardan iako to nisam očekivao. Onda je došla ponuda Sitija i iskreno da vam kažem, nisam dugo razmišljao. Hteo sam da probam nešto novo, te sam odlazak u Englesku video kao pozitivnu stvar. Prva godina bila je sjajana, brzo sam postao standardan i igrao redovno do povrede, do decembra druge sezone. Ne mogu tačno da se setim koje su utakmice bile, ali prvo sam povredio list, pa onda koleno. Stradala je hrskavica i to me je udaljilo s terena za drugi deo sezone. Zbog toga sam i odlučio da odem iz Sitija, jer se u takvom klubu svaki prelazni rok dovode igrači za velike cifre i očekuje se da igraju. Kada padneš u drugi plan, posebno ako si mlad igrač, nije lako da se vratiš i ponovo dobiješ istu minutažu. Zato sam procenio da je bolje da odem negde gde ću redovno igrati”, objašnjava Nastastić u razgovoru za Mozzart Sport.

U Engleskoj je imao najviše uspeha, u Nemačkoj se najduže zadržao, a u Italiju dvaput dolazio.

“Gde god da sam bio bilo mi je lepo, totalno su različiti stilovi fudbala. Nisam nikad razmišljao o tome da igram u svih pet top liga. Jednostavno se namestilo tako da sam blizu tog svojevrsnog podviga, ali uopšte ne razmišljam o tome, niti mi je to cilj. Trenutno uživam u Španiji. Majorka je predivno ostrvo i, ako gledamo način života, mojoj porodici i meni je najlepše ovde u Španiji. Italija je bila odlična odskočna daska, u Engleskoj sam stekao veliko iskustvo i kao mlad osvojio trofej, a u Nemačkoj sam se najduže zadržao. Kada si dugo na jednom mestu ta zemlja, klub i liga ti najviše uđu pod kožu, pa me najviše uspomena i veže za Nemačku, bilo mi je stvarno lepo tamo".

Majorka nije klub u kom se igra pod velikim pritiskom javnosti i navijača, ali određena očekivanja postoje.

"Imamo veliku podršku naših navijača. Tribine su uvek lepo ispunjene, ali navijači ne žele više klackalicu između Primere i Segunde. Žele da se veže par sezona u najjačem rangu i postane stabilan prvoligaš. Kao i svaki drugi, tako i navijači Majorke hoće najbolje za svoj klub i ja sam dosad već navikao na tu vrstu pritiska".

Po dolasku u Majorku, Nastasić je debitovao u susretu sa Real Madridom. Zanimljivo je da mu to nije bio prvi put. Isto je bilo kada je postao član Mančester Sitija, dok je sa Šalkeom u Ligi šampiona igrao protiv Reala u svom petom nastupu za klub iz Gelzenkirhena.

U trci sa Realovim Rodrigom (©Reuters)

Iako su obeležili Primeru za sva vremena, u Španiji se neće sresti sa Kristijanom Ronaldom i Lionelom Mesijem.

"Protiv Reala i Kristijana Ronalda sam igrao nekoliko puta, ali protiv Barselone i Mesija nisam. Njih dvojica svojim veličinama daju posebnu draž prvenstvu u kom se takmiče. Primera sa i bez njih nije ista, ali i dalje ima veliki broj drugih vrhunskih igrača i zanimljivih utakmica", podvlači Nastastić.

Dosta pažnje prethodnih dana izaziva Ronaldova odluka da napusti evropski fudbal i uputi se u Saudijsku Arabiju.

"Ima raznih komentara, ali možda i nije toliko iznenađujuć potez da u godinama u kojim je ode tamo da promoviše fudbal. Sigurno će dosta uticati na popularnost takmičenja i tamošnjih klubova, ali je svakako Ronaldov odlazak veliki gubitak za evropski".

Trenutna situacija u Primeri najavljuje šampionsku trku udvoje, samo između Reala i Barselone.

"Izgleda da će biti tako. Barselona se digla posle teškog perioda, dok je Real dobijao na početku sezone sa lakoćom, delovalo je da igraju sa 60-70 odsto snage, ali gust raspored je učinio svoje. Bilo je i Svetsko prvenstvo i sigurno nas čeka još dosta iznenađenja u prvenstvu Španije".

Što se tiče Majroke, trenutno je na 11. mestu, sa solidnih sedam bodova daleko od zone ispadanja. Učinak na kraju sezone imaće i uticaj na budućnost srpskog fudbalera.

"Imam ugovor do leta, uz opciju produžetka saradnje na još godinu dana. Ne žurim nigde, prvo da izborimo opstanak, pa ćemo onda razgovarati o daljim planovima", najavljuje Nastasić.

SIN I ĆERKA PODRŠKA, ALI I KRITIČARI

Klub sa Baleara večeras (19.00) čeka meč šesnaestine finala Kupa kralja protiv trećeligaša Pontevedre u gostima. Koliko god nacionalni kupovi nosili draž zbog mogućnosti da neki niželigaš ostvari san i pobedi višestruko bogatijeg rivala, toliko i postoji opasnost od povreda, bar kada je reč o mečevima uvodnih rundi, jer je u Španiji pravilo da slabije rangiran tim bude domaćin. A, koliko juče, prilikom Realovog gostovanja četvrtoligašu Kaserenju, još jednom smo se uverili da njihovi tereni nisu baš negovani.

"Nije jednostavno igrati kup utakmice u gostima jer teren nije dobar, igrači domaćeg tima su maksimalno borbeni pošto većina njih igraju protiv prvoligaša možda jedini put u karijeri, ali trudimo se da držimo koncentraciju isključivo na ono što smo pričali sa našim trenerom. Ne obraćamo pažnju na kvalitet terena, već samo na igru. Nema laganih utakmica u kupu i zato je koncentracija izuzetno važna".

U duelu sa Kristijanom Ronaldom (©Reuters)

Iako su mu povrede dosta uticale na karijeru i verovatno sprečile da ona bude mnogo bogatija trofejima, Matija Nastasić kaže da nema za čim da žali kada se osvrne za sobom.

"Povrede su sastavni deo sporta i ne vredi žaliti zbog njih. Imao sam mnogo pehova, ali ni zbog čega ne žalim... Posle povrede koju sam imao u Mančester Sitiju, taman sam stigao u Šalke i pukla mi je Ahilova tetiva zbog čega sam propustio celu sezonu. Nije bilo jednostavno vratiti se, ali kažeš sebi da moraš da guraš dalje i trudiš se da se vratiš što je pre moguće. Ja sam zbog fudbala rano otišao od kuće i brzo sazreo, ali porodica i supruga su mi uvek bili najveća podrška, a sada su to i deca. Imam sina i ćerku, šest i četiri godine, pa su dovoljno veliki da možemo da pričamo o fudbalu. Oni su mi najveća podrška, ali i najveći kritičari ako su primetili da nešto nije bilo dobro", kroz osmeh kaže iskusni štoper.

NAJČEŠĆE IGRAO PROTIV ALABE I LEVANDOVSKOG

Susreo se Nastasić kroz karijeru sa velikim brojem vrhunskih fudbalera. Što saigrača, što rivala. Među onima protiv kojih je najčešće nastupao su nekadašnji fudbaleri Bajern Minjena, David Alaba (12 utakmica) i Robert Levandovski (11), koji su danas takođe u Španiji, samo kao članovi najvećih rivala Reala i Barselone.

"Dok sam bio u Šalkeu, nikada nam nije bilo lako da igramo protiv Bajerna. Levandovski je u top tri napadača na svetu poslednjih desetak godina i nijednom odbrambenom igraču nije lako da ga čuva. Nije me iznenadilo to što je otišao u Barsu, u Nemačkoj je postigao sve što je mogao i hteo je novi izazov", smatra srpski fudbaler.

A među igračima s kojima je najčešće branio iste boje je reprezentativac Sjedinjenih Američkih Država i, trenutno, vezista Juventusa Veston Mekeni, za kog se ove zime otima nekoliko premijerligaša.

"Video se veliki potencijal u njemu kada se pojavio u Šalkeu. Može nenormalno mnogo da trči, mogao bi da odigra dve utakmice zaredom, pravi je 'boks tu boks' igrač, zatvara u odbrani, a par sekundi kasnije ga vidiš u napadu. Videli smo na Svetskom prvenstvu da je igrao fenomenalno. Amerikanci imaju dosta mladih igrača i tek će da pokažu pravi kvalitet, možda već na Svetskom prvenstvu kod njih. Meni se Mekeni oduvek dopadao kao igrač, vidim da se pominje moguć transfer u Premijer ligu, idealno bi se tamo snašao".

Cilj Amerikanaca je da se kao jedan od tri domaćina Svetskog prvenstva 2026. pokažu u najboljem svetlu, a cilj Matije Nastasića sigurno će biti da ga zaobiđu povrede, pa ko zna, možda bude i "treća sreća" kada su u pitanju nastupi na Mundijalima. Sa 33 godine neće biti kasno.