“Naopaki čovek” je jedini špic u zemlji izumrlih bombera

Najbolji strani špicevi su zaobilazili Seriju A, a domaći su izumirali. Nije ni čudo što je Italija propustila poslednja dva Mundijala. Nekada su se za dva mesta u startnih 11 “klali” Vijeri, Inzagi, Toti, Del Pjero, Montela, Kjeza, Delvekio… Na poslednjem spisku selekcije Azura su u rubrici ‘napadači’ stajala imena: Đakomo Raspadori, Roberto pikoli, Frančesko pio Espozito i Mateo Retegi. Prvi je rezerva u Atletiku i ne liči na špica. Drugi igra šestu prvoligašku sezonu, promenio je sedam klubova i kao kapitalno pojačanje Fjorentine u ovoj sezoni nije dao nijedan gol. Treći je rezerva u Interu gde sa 20 godina igra prvu prvoligašku sezonu i dao je jedan gol. Četvrti je “uvezen” iz Argentine u reprezentaciju i trenutno brani boje saudijske Al Kadisije.

Jedini italijanski italijanski špic ili sveukupno špic u vrhu listu strelaca Serije A je pomenuti Bonacoli iz novajlije Kremonezea. Dečko koji je prošao put od čuda od deteta do propalog talenta od kojeg su mnogi digli ruke.

Prezime Bonacoli se na italijanskoj fudbalskoj mapi pojavilo još krajem prošlog veka kada je u Parmi stasavao zanimljivi centarfor Emilijano Bonacoli i nagovestio potencijal, ali nije daleko odmakao. Promenio je gomilu klubova, potucao se kasnije po Mađarskoj i Americi i završio u niželigaškoj Ćitadeli. Dok se njegova fudbalska zvezda gasila, mladi prezimenjak Federiko je počeo da skreće pažnju. Pročulo se po Italiji da u Lombardiji stasava zanimljivo dete i Inter ga je kaparisao sa 15 godina. U mlađim selekcijama Nerazura je cepao mreže i Valter Macari mu je u onom nesrećnom Interu dao šansu za debi u prvom timu sa 16 godina. Samo je legendarni Bepe Bergomi u poslednjih 70 godina bio mlađi kada je obukao dres Intera. Ali, rezultati u Interu su tada bili užasni, treneri su se smenjivali kao na traci i nije to bio zdrav ambijent za odrastanje talentovanog tinejdžera. Prodat je Sampdoriji uz povratnu klauzulu jer Inter nije hteo da definitivno digne ruke od njega.

I u Sampdoriji su nakon šest meseci procenili da još nije za seniorski fudbal, pa se kalio u drugoligašima SPAL-u i Padovi gde je makazicama postigao jedini gol u plej-ofu protiv Palerma. Taj gol mu je verovatno kupio kartu za drugu šansu u Doriji sa 22 godine. Tamo je na dvadesetak mečeva dao šest golova, a jedan od njih je bio makazicama protiv Udinezea. Ipak, ubrzo je otišao u Torino na poziv bišeg trenera Marka Đampaola. Loši rezultati su koštali Đampaola smene sredinom sezone i Bonacoliju su se prvi put ukrstili putevi sa Davideom Nikolom koji je došao da spasava sezoni. Večiti vatrogasac Serije A je još jednom odradio posao i na kraju sezone sz obojica napustili Toro. Nikola je otišao na apuzu, Federiko u Salerno.

Bonacoli više nije bio baš mladić, stekao je neko iskustvo i odigrao sezonu karijere u onoj ludoj Salernitani koja je na spektakularan način izborila opstanak. Nakon što ju je na sredini sezone oživeo čudotvorac Nikola. Na njegovom debiju, Salerintana je u fenruaru kod kuće odigrala 2:2 protiv Milana, a Bonacolijeve makazice su bile najlepši momenat utakmice. Taj gol je probudio nadu da u otpisanom timu čuči možda nešto više.

Bonacoli je kod Nikole u Salernu prvi put zabeležio dvocifren broj golova u sezoni i sa 25 godina konačno dočekao da se na njega gleda kao na prvoligaškog napadača umesto kao na neostvarenog talenta. Gol makazicama za 1:1 u pretposlednjem kolu na gostovanju Empoliju je doneo opstantak Granatama u Seriji A. I najavio još jedan fenomen u italijanskog fudbalu…

Vratio se fudbaler koji “visi naopačke”. Pre nekih desetak godina smo pisali o još jednom “naopakom” napadaču. Ako se sećate Maurisija Pinilje iz Atalante… Čileanac je bio poznat kao špic koji ne postiže mnogo golova, ali kada ih postiže – onda je to spektakl. Makazice su mu bile kao nekom drugom igraču izvesti slobodnjak.

Kada su ispali iz lige i klub krenuo da se raspada, Bonacoli je otišao u Veronu, ali tamo se nije proslavio. Nije imao atraktivnih poziva i spustio se nakon nekoliko godina u Seriju B. Zaigrao je za Kremoneze i pomogao Griđorosima da se vrate u Seriju A. Onda je stigla još lepša vest. Letos je na klupu Kremonezea stigao stari znanac Davide Nikola. I Bonacolijev život je postao još lakši. Znali su šta mogu da očekuju jedan od drugog.

Nikola je po običaju preuzeo tim koji je među favoritima za ispadanje. Kada niko nije hteo u Kremoneze, on jeste. Još su sveža sećanja na šta je Kremoneze ličio pretprošle sezone u Seriji A kada je ušao posle višedecenijskog čekanja i ispao naglavačke kao najgori tim u ligi. Letos su doveli pravog čoveka za opstanak, a onda i pojačanja poput mitskog Džejmija Vardija, najjačeg čoveka Serije A Federika Baskirota, nekih zvučnih pojačanja poput Bonda i Teraćana iz Milana… I Nikolinog drugog fudbalskog Tonija Sanabrije.

Start je bio spektakularan! Fantastičnim makazicama Bonacolija, Kremoneze je u prvom kolu šokirao Milan na San Siru i naneo mu do sada jedini poraz u sezoni. Treći put za dve i po godine, Bonacoli je najatraktivniji fudbalski način pogodio mrežu u Seriji A. Sinoć i četvrti! Gostovanje Đenovi na Marasiju je otvorio još jednim makazicama, a zatvorio “normalnim” golom za konačnih 2:0.

Kremoneze je hit Serije A sa samo jednim porazom i ima tek bod manje od Juventusa, a Bonacoli najefikasniji italijanski špic u ligi. Obzirom kakvi sve igrači su prethodnih godina prolazili kroz reprezentaciju i još prolaze, neće biti greh ako mu Gatuzo pošalje poziv u tabor Azura.
“Makazice su stvar instinkta. Kada mi ide visoka lopta, ja uvek razmišljam pre o makazicama nego o skoku i udarcu glavbom”, rekao je sinoć Bonacoli.

Za njega sada već i prirodna stvar. Jednom može da bude slučajno, pa i dvaput, ali baš tri, četiri, pet, šest… Makazice imaju posbno mesto u fudbalu i smatraju se za najatraktivnijim udarcem, ali i jednim od najtežih. Zbog toga su tako retke i izazivaju toliko pažnje. Retki u istoriji fudbala su ostali upaćeni po ovom akrobatskom potezu. Od Marka van Bastena preko Zlatana Ibrahimovića, Kristijana Ronalda, Vejna Runija, do nešto manje pozantih Rikarda Zampanje, Hermana Denisa, pomenutog Pinilje i sada Bonacolija.

Na kraju je našao način da ostavi trag u fubalu i bude zapamćen.
“Možda su ljudi nekad mislili da ću odirgati 500 utakmica za Inter i dati 250 golova, ali ovo je očigledno bio moj fudbalski put”.

Naopak put?