OCENE – PARTIZAN: Kuku, Aranđele! Ali i kuku, Antiću, Šćekiću... To što rade Severina i Menig se sramotom može nazvati

U timu koji nije liči ni na šta, makar je golman ličio na nešto. Na – golmana! Deluje čudno kad se pogleda konačnih 0:5, ali je istina da je stasiti Nišlija sprečio da bude 0:10. Bez preterivanja. Da je svaki igrač u polju odbradio posao makar upola kao novajlija iz kiparskog Apolona možda bi crno-beli bolje prošli. Olvako su pretrpeli debakl. To što napokon imaju dostojnog čuvara mreže slaba je uteha u ovom trenutku.

Momak iz Gane, Ibrahim Osman i novajlija iz TSC nisu na istom broju obrtaja. Naspram Partizanog defanzivca krilni napadač Nordsjelanda je izgledao kao da je seo na suzuki motor. Neuhvatljivo. Ako je bio dobar protiv Sabaha, Stojković je u Farumu naterao navijače da citiraju Risku iz serije Srećni ljudi, kad kudi muža: „Kuku, Aranđele“.

Marković je možda, ali samo možda, bio bolji deo štoperskog tandema. Jedino što ni to ne menja utisak da je bio izložen velikom pritisku i neprestano bio izložen napadima hitronogih napadača domaćeg tima. Povremeno je delovalo da bi mogao da se nosi sa Ingvartsenom, ali je i to bila optička varka.

Kažu da se mladi igrači rađaju na evropskim utakmicama, međutim, isto tako često na njima „pregore“. Izdanak Partizanove škole je odigrao očajan meč u Danskoj. Počeo ga je prodatom loptom posle čega je usledio protivudar za inicijalnu prednost, a dovršio autogolom. U međuvremenu je često kasnio prilikom reakcija, u pokušaju da pomogne Stojkoviću, a to je bila doslovce nemoguća misija.

Tragično su na drugom evropskom gostovanju delovali bekovi crno-belih. Nalik Stojkoviću, još jedan nekadašnji član Vojvodine je sve vreme „plivao“ i bio za korak, dva iza direktnog rivala, Nigrena. Čak je delimični krivac za prvi (loše ispucao loptu), a najveći za drugi gol (skrivljen penal) posle čega povratka nije bilo.

Nije pravio razliku ni u prvom mandatu, nije ni u drugom. Njegov povratak je potpuni promašaj. Ni kao alternativna opcija, umesto isključenog Belića. Toliko je spor bio u Danskoj da su se igrači Nordsjelanda pored njega doslovce šetali i lako ulazili u šanse. Koliko je malerozan po crno-bele videlo se u situaciji kad je skrivio jedanaesterac.

- Previše se zabaljao na terenu za tako odgovornu poziciju. Sve ono što bi mu prošlo u Mozzart Bet Superligi ili protiv Sabaha je došlo na naplatu. Izgubio je veliki broj lopti i izgledao kao slon u staklarskoj radnji. Bilo šta da pipne to bi se – raspalo.

U ovako skromnom timu makar je nešto pokušavao, jedini probao da odigrava napred, ali sa „saradnicima“ kakvi su Severina i Menig to je izgledalo kao da su mu Holanđani neprijatelji. Izraelca mora da bole i oči i glava i svaki deo tela kad vidi s kim deli teren. Užas!

Većeg egoistu publika privržena Partizanu odavno nije videla. Sebičan, neodgovoran, nedisciplinovan, posvećen ličnoj promiciji, a ne interesima ekipe. Nijednom nije pomogao kolegi Stojkoviću. Da su crno-beli klub, kao što su nekad bili, a odavno nisu, novajlija iz Den Haga bi koliko noćas bio ražalovan.

Sramotno je šta radi - ili ne radi - na terenu. Okrene se prema tuđem golu i to je to. Svoj ne posmatra. Tri godine su prošle otkako je došao u Humsku i još nije shvatio gde je došao. Ovo nije holandska liga gde se igra bez obaveza, ovo je klub koji bi morao da poštuje, makar nekome nekad doda loptu smisleno.

Njegov boravak na terenu može se posmatrati kroz tri faze. Prvih 45 minuta nije postojao. U početnih deset drugog poluvremena bio je jedina pretnja Hansenu, a pošto nije dao gol opet je ušao u minus fazu. Šta mislite, da li bi Rikardo dao gol u predgrađu Kopenhagena u jednoj od situacija u kojima se našao Brazilac.

(Od 59. minuta) Za malo više od pola sata pokazao je isto koliko i na prethodnim utakmicama. Ništa. Možda i najveće razočaranje ovog leta u Humskoj, imajući u vidu biografiju.

(Od 59. minuta) – Nešto slično kao u Azerbejdžanu, kad je izašao Kanute (doduše, tad u paru sa Belićem), Partizan je nestao sa terena. Sad je već bio na patosu, ali to ne amnestira mladog Baždara od nekoliko poteza bez ikakve svrhe.

(Od 78. minuta) – Jedva da je dodirnuo loptu.

(Od 86. minuta) – Njegovo uvođenje se može smatrati alibijem, golobradi momak je ušao kad je sve bilo gotovo.

Katastrofa. Nalik igračkim danima kad je kao prvotimac svedočio debaklima od bečkog Rapida i praške Slavije. Ekipa mu na terenu izgleda užasno. Svaki pojedinac svoju politiku vodi. Bez sinhronizacije, bez pomaganja, bez žrtve za kolegu. Sve ono što je Duljaja kao krasilo kao igrača njegovi izabranici nemaju. Počev od petlje. Opet je, kao pre dve sedmice, izostala reakcija na gol protivnika. Prvi, drugi... Da je bio i deseti isto bi izgledalo. Odbrana ubijena u pojam, vezni red ne postoji, napad odsečen. Oni što smatraju da je ekipa ogledalo trenera dobili su argumente da ga kritikuju, ali je i takvima jasno da Duljaj nije primarna meta, već oni što sede u kancelarijama. Milorad Vučelić i Miloš Vazura su glavni problem Partizana.