Pare nisu problem, para ima... Mnogo! Pa šta je onda problem Gazpromovog mezimčeta?

Rusijom je danas prostrujala vest: Zenit želi Maurisija Poketina i nudi mu ugovor težak 6.500.000 evra godišnje. Neto.

Bila bi to bomba. Poketino je letos odbio Barselonu i još neke klubove jer i dalje prima platu iz Totenhema vrednu oko 10.000.000 evra godišnje. Jedan je od najcenjenijih trenera u Evropi koji se pored Barselone dovodio i u vezu sa Real Madridom, Mančester Junajtedom, Bajernom, Juventusom, Interom... Novac koji mu navodno Zenit nudi jeste veliki, ali ne baš toliko veliki da bi se preselio u Rusiju koja nije u centru evropske fudbalske mape. Naravno, mogao bi sa Totenhemom da dogovori definitivan raskid uz isplatu određenog obeštećenja i da potom prima pomenutu platu u Zenitu

Zenitov direktor Medvedev je danas odmah demantovao interes za Poketina. Ali neki ugledni ruski novinari javljaju da im je pomenuta informacija danas poturena iz kluba u intervalu od pet minuta.

Zašto? Zenit svakako ima trenera sa važećim ugovorom.

Pre samo četiri meseca, Zenit je produžio ugovor aktuelnom treneru Sergeju Semaku na „dve plus jednu“ godinu i povećao mu platu sa 1.200.000 na 1.800.000 evra po sezoni uz bonuse od 200.000. Semak je to zaslužio. Kao prilično neiskusan trener, nekadašnji kapiten Zenita i miljenik navijača je nasledio uništen tim od strane Roberta Manćinija koji je sezonu u Rusiji završio na petom mestu. Semak je za dve sezone osvojio dve titule. Prošetao se kroz Premijer ligu. Plus trofej u Kupu Rusije i trofej u Superkupu. Prethodne sezone je to bila tripla kruna.

Klub mu je za tri godine na dovođenje pojačanja izdvojio nešto preko 135.000.000 evra. Primera radi, Manćini je za jednu godinu potrošio skoro 100.000.000 evra i ukanalio Zenit. Reklo bi se da je Semak sve ispravno uradio. Čak je u klupskoj istoriji najuspešniji trener po proseku osvojenih bodova u ligi – 2,19 po utakmici. Iza je Andre Viljaš Boaš sa 2,14 bodova po meču.

Čak je Semak i ovu sezonu počeo solidno. Na samo tri boda zaostatka je od lidera Spartaka i mnogi će ruku u vatru dati da će Zenit da odbrani tron. Ništa alarmantno...

Uostalom, to bi trebalo i da je normalno.

Zenitov budžet za ovu sezonu iznosi između 160.000.000 i 170.000.000 evra. I to posle štete nastale zbog korona virusa. Da nije bilo pandemije, Zenitov budžet bi iznosio 220.000.000 evra. Primera radi, Spartakov budžet je oko 95.000.000 evra, Lokomotivin oko 88.000.000 evra, budžet CSKA je nešto iznad 55.000.000 evra, a Krasnodarov oko 45.000.000 evra. Složićete se da se titule Zenita podrazumevaju u takvoj konkurenciji...

Ali titule u Rusiji sve manje vrede u Sankt Peterburgu. Zenit je van konkurencije na domaćem frontu i želi iskorak u Evropi.

Nedavni poraz od belgijskog Briža na svom terenu, golom u nadoknadi vremena je uzburkao duhove u energetskoj prestonici Evrope. Zenit je opet nakrivo zakoračio u Ligi šampiona. A ona je najbitnija Gazpromovom mezimčetu i ljudima koji vode klub. S obzirom da je taj meč trebalo da bude zicer u grupi za tri boda jer su pored Briža tu još Lacio i Borusija Dortmund, mnogi su mišljenja da je sezona već sada propala?!

A fitilj strpljenja u kancelarijama u Sankt Peterburgu je sve kraći. Gazprom želi moćan Zenit u Evropi i ne može da gleda kako svake godine ostaje bez rezultata.

Zenit je u istoriji osam puta igrao grupnu fazu Lige šampiona. I prošao je u osminu finala samo tri puta. Tu ga je dva puta zaustavljala Benfika i jednom Borusija Dortmund. Dakle, nije baš da su Rusi nailazili na nepremostive prepreke. I nije im više jasno šta da rade i koliko da plate da bi napokon ostvarili neki veliki evropski rezultat. Vredan dosadašnjih ulaganja. 

Još veća frustracija za ljude koje vode klub je što Zenit po običaju završi u najlakšoj grupi Lige šampiona. I uglavnom je ne prođe.

Prošle sezone su bili u grupi sa Lionom, Benfikom i Lajpcigom. Naizgled laka grupa koja može da se prođe. Ispostavilo se kasnije da je dala dvoje polufinalista Lige šampiona. Prethodni put kada su igrali u grupi, rivali su im bili Valensija, Gent i Lion. Prošli su. Pre toga Benfika, Monako i Leverkuzen. Ispali su. Pre toga Ateltiko, Porto i Austrija Beč. Prošli su. Pre toga Porto, APOEL i Šahtjor. Prošli su. Pre toga Milan, Malaga i Anderleht. Ispali su. Jasno je da Zenit ne može da se žali na sreću prilikom UEFA žrebova. Ima tu i do okolnosti da su kao šampion Rusije često među osam nosilaca. Ali nikada nisu upali u neku grupu smrti.

Zato je u klubu sve veće neraspoloženje. Poraz od Briža je izgleda etiketirao Semaka kao stručnjaka za lokalne uslove koji nije trener za Evropu. Iako je i u Ligi šampiona beležio bolje rezultate od naprimer Manćinija i Spaletija.

Zenit preoksutra gostuje u Dortmundu. Svakako neće biti favorit, ali nije ni ta Borusija onaj najeltiniji rang evropskog fudbala kao Bajern, Liverpul, Siti, Real, Barsa, Juve... Dešava se u Ligi šampiona da tim Zenitovog ranga iznenadi tim Borusijonog kvaliteta.

Samo je problem što se to skoro nikad ne dešava Zenitu koji je poslednju gostujuću pobedu u Ligi šampiona ostvario pre pet godina. Ko kog da igra, ko god da sedi na klupi, koliko god para da se potroši, Zenit u Ligi šampiona često ima neki kukakvički mentalitet. Posebno u gostima. Ljudi u klubu žele da se to promeni i da se napravi iskorak. Da Zenit napokon jednom ode i oduva nekog favorita od fudbala. Dostaje bilo „lekcija“, „izvlačenja pouka“, „nesrećnih poraza“, „dominacije u šutevima na gol i posedu lopte“... Treba im igra i rezultat. Odmah! Već prekosutra na Vestfalenu.

Možda će to biti i poslednja šansa za Sergeja Semaka da pokaže da zaslužuje klupu Zenita.

Vest o ponudi za Poketina se zato može protumačiti kao pritisak ili dodatni motiv za Semaka. Od njega zavisi kako će je primiti i kako će ona uticati na njega. Svestan je da mu ugovor nije nikakva garancija od smene. Zenit neće imati nikakav problem da ga smeni i isplati mu nekoliko miliona evra. Pare nisu problem, para ima.

Međutim, Zenit je preveliki za veliku Rusiju, ali mali za Evropu.

Maurisio Poketino je od onog nesrećnog Totenhema napravio klub koji je iskoračio i postao ozbiljan faktor u Engleskoj i Evropi. Zenitu treba neki sličan iskorak. Neko ko će podiči klub na viši nivo kao što je to uradio Argentinac na Vajt Hart Lejnu.