SAD - Projekat "Amerika 2026" na velikoj maturi

Iako su kvalifikacije završili na trećoj poziciji i tek na osnovu bolje gol-razlike od Kostarike obezbedili direktan plasman u Katar, Jenkiji su se naciji na kraju iskupili za brodolom u prethodnom kvalifikacionom ciklusu. Amerikanci tada nisu uspeli da se plasiraju na Svetsko prvenstvo u Rusiji po prvi put još od 1986. godine i sedam uzastopnih Mundijalima na kojima su igrali makar grupnu fazu, ali se ovog novembra vraćaju na veliku scenu sa velikim brojem mladih zvezda koje igraju u najboljim evropskim ligama. A, kako će za četiri godine biti jedan od domaćina planetarne smotre, prvenstvo u Kataru idealan je poligon za testiranje trenutnih dometa tima.

Praktično otkako su 2017. godine doživeli krah, u Sjedinjenim Američkim Državama krenuli su da kuju planove kako da ni manje ni više nego - osvoje svet. Već su jednom Amerikanci pokušavali sličnu stvar. Ne baš da se popnu na krov planete, ali da makar pobegnu iz društva prosečnih. Na mesto selektora doveden je Jirgen Klinsman da posle iskustva stečenog na klupi nemački reprezentacije i minhenskog Bajerna napravi reformu tamošnjeg fudbala i sistem približi nemačkom, u tom trenutku jednom od najboljih na svetu.

Početak je bio obećavajuć. SAD su na Mundijalu u Brazilu "grupu smrti" - činile je još Nemačka, Portugalija i Gana – prođu kao drugoplasirane i ispadnu u osmini finala od Belgije tek posle produžetaka. Međutim, napredak nije bio uočljiv. Okosnicu tima i dalje su činili fudbaleri iz domaćeg prvenstva predvođeni Klintom Dempsijem, dok "evropski" igrači nisu pravili razliku kakvu se očekuje da donose. Umesto da ide uzlaznom putanjom, fudbal u Americi krenuo je stranputicom i doživeo bolno otrežnjenje kada su Jenkiji vezali poraze od Meksika i Kostarike u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Rusiji.

Dempsi, Altidor i Donovan (Foto: Reuters)

Klinsmanu su se ubrzo zahvalili, godinu dana kasnije matematički oprostili od Mundijala sramotnim porazom od Trinidada i Tobaga. Prvi put posle preko tri decenije...

"Totalni krah Amerikanci su doživeli 2017. kada se nisu kvalifikovali na Svetsko prvenstvo. Koliko god im fudbal bio šesti, sedmi sport, to je u njihovim medijima bila glavna tema mesec dana – kako su poniženi, kako im je sistem zastareo. Bila je to opšta tragedija", govorio je sredinom marta ove godine u intervjuu za Mozzart Sport Stefan Drašković, sportski direktor akademije Slammers, jedne od najvećih i najuspešnijih u Americi, pokušavajući da nam približi projektat "Amerika 2026":"Otprilike 100 ili 150 najvećih akademija ima zadatak da prepozna talente uz pomoć softvera koji je fudbalskom savezu na korišćenje ponudila NBA liga. Od svih članova pomenutih akademija uzima se ogroman spektar najrazličitijih podataka, od najosnovnijih i čisto fudbalskih, do onih šta dete voli da jede, preko ekonomskog i socijalnog miljea porodice, najsitnijih detalja… Šta je cilj? Poslati klince u Evropu što ranije, od 14. do 18. godine, ali oni u bazu ulaze već sa 12", objasnio je Drašković.

Deluje da šestogodišnji sistemski rad daje rezultate. Uostalom, Amerika je najmla]a selekcija koja se kvalifikovala na Svetsko prvenstvo sa prosečnom starošću startne postave u 14 kvalifikacionih utakmica od svega 23,82 godine, skoro dve manje od prve sledeće reprezentacije (Gana – 25,67). SAD su se pomakle sa mrtve tačke i mada su daleko od željenog cilja, deluje da su na dobrom putu. Promene su očigledne i što je još bitnije, pozitivne su. Gro reprezentacije više ne čine MLS igrači, kao za vreme Jirgena Klinsmana, već mladi, talentovani fudbaleri velikih evropskih klubova poput Lidsovih Brendena Eronsona i Tajlera Adamsa, Juventusovog Vestona Mekenija, Valensijinog Junusa Muse, Barseloninog Seržinja Desta (pozajmljen Milanu), Dortmundovog Đovanija Rejne i predvodnika grupe Kristijana Pulišića – svi pomenuti imaju 24 ili manje godina. Doduše, nacija je bila skeptična kada je nakon višemesečne potrage za dugoročnim naslednikom Jirgena Klinsmana – Brus Arena i Dejv Saračan potrajali po godinu dana – Savez projekat predao u ruke Gregu Berhalteru. Navijači su se nadali nekome sa ozbiljnim pedigreom, ali su dobili trenera mršave radne knjižice u kojoj su stajala jedino imena Hamarbija i Kolumbus Krua.

Ipak, Berhalter je odmah po dolasku pokazao autoritet i krenuo sa rezovima. Lišio se nekadašnji štoper Kristal Palasa usluga vremešnih igrača, prvenstveno onih koji su podbacili u prethodnim mundijalskim kvalifikacijama, promovisao mnoštvo mladih talenata i uspostavio sistem zasnovan na visokom presingu kojim se nada da će uspeti da nadomesti manjak kvaliteta u odnosu na najveće reprezentacije na svetu.

"Znam da nećemo biti najtalentovaniji tim na Svetskom prvenstvu i to ćemo morati da kompenzujemo time što ćemo biti ujedinjeni, raditi i boriti jedni za druge, i imati timski duh", govorio je Berhalter pre oko dva meseca, nakon što je u jednoj od poslednje dve kontrolne utakmice njegova selekcija pokazala nemoć protiv Japana. Tada su Amerikanci ostali bez šuta u okvir gola, četiri dana kasnije protiv Saudijske Arabije uputili su tek dva. Jenkiji generalno imaju ozbiljnih problemima sa efikasnošću kada napuste svoje tlo. Postigli su jedan jedini gol na šest poslednjih mečeva izvan Amerike, na šest od 12 utakmica u 2022. godini nisu uspeli da zatresu mrežu rivala, dok pobedu na gostovanju nemaju više od 12 meseci… Delom i zbog toga što Berhalter nema napadača u kojeg može da se uzda. Džoš Sardžent, Žordan Sibačo, Rikardo Pepi... Svi oni imaju dobre sezone iza sebe, ali partije iz kluba ne uspevaju da ponove u reprezentaciji. Preostala dvojica nisu ni prošli poslednji filter, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod navijača, a iznenađujuće se umesto njih na spisku našao Hadži Rajt, napadač Antalije koji je tek letos debitovao za seniorsku reprezentaciju.

"Verujemo da je Rajt u boljoj formi od Džordana trenutno", kratko je Berhalter obrazločio po mišljenju mnogih kontroverznu odluku.

Nisu doduše ni Pepi ni Sibačo bili projektovani za startete, napadač Dalasa Hesus Fereira počeo je šest od 12 utakmica Amerike u 2022. te bi ulogu startera trebalo da ima i prvom kolu protiv Velsa. Pozicija špica jedna je od tri u timu koje su rezervisane za fudbalere iz domaćeg prvenstva. Preostale dve su štoperske i prema najavama pripašće Vokeru Cimermanu i Eronu Longu. Ima Berhalter i Fulamovog Tima Rima, ali na njega nije uopšte računao u prethodnih godinu dana i vrlo verovatno mu ne bi ni uputio poziv da se Kristal Palasov Kris Ričards nije povredio u poslednjem trenutku. Štoperi Nešvila i Njujork Red Bula možda nemaju premijerligaški kvalitet, ali su kao dvojica od petorice najstarijih igrača svakako među iskusnijima. Na kraju krajeva, neko mora i da predvodi svu tu mlađariju. Deandre Jedlin će pak teško do značajnije minutaže pored Desta, no njegovo prisustvo u svlačionici samo po sebi biće dovoljno ako znamo da je jedini od 26 Berhalterovih izabranika učestvovao na Svetskom prvenstvu 2014. godine i za državni tim upisao 75 nastupa.

U napadu je već izbor znatno bogatiji i ne bi ga se postidele ni mnoge evropske selekcije. Zvezda tima je bez ikakve sumnje Kristijan Pulišić. Kapetan Amerika, kako mu u domovini tepaju – zvanični Tviter nalog FIFA nedavno ga je prozvao fudbalskim Lebronom Džejmsom – još kao 17-godišnjak je stavio naciju na pleća i nosio je kroz praktično sva takmičenja. Tada je međutim njegovo samopouzdanje bilo na vrhuncu, budući da je rapidno napredovao u Dortmundovoj hijerarhiji. Od prelaska u Čelsi njegova karijera stagnira, već mesecima unazad priliku dobija na kašičicu i na Mundijal stiže sa samo jednim postignutim golom u aktuelnoj sezoni.

"Kristijan je veliki takmičar. Imate osećaj kao da je čitavu deceniju u fudbalu. Svašta je video, svašta uradio i mislim da će Svetsko prvenstvo biti sjajan trenutak za njega", uzda se Berhalter u svog zamenika kapitena.

Kristijan Pulišić (Foto: AFP)

Opet, ako je Pulišić prethodnih godina bio jedina uzdanica nacije, više to nije slučaj. Kao što rekosmo, uspostavljeni sistem daje rezultate i Berhalter uz Čelsijevog fudbalera ima još nekoliko njih koji i te kako utiču na kvalitet igre tima. Junus Musa, Veston Mekeni, Luka de la Tore i Brenden Aronson nude mnoštvo raznovrsnih opcija u veznom redu, Pulišić, Rejna, Timoti Vea, Džoš Sardžent u samom napadu. Na Berhalteru je "samo" da posloži sve kockice i odvede Ameriku u nokaut fazu, što u konkurenciji Velsa i Irana ne izgleda kao nemoguća misija. Štaviše, 49-godišnji stručnjak uveren je da će njegov tim napraviti nešto veliko u Kataru.

"Bićemo najmlađi tim na Svetskom prvenstvu 2022. momci, najmlađi tim! I znate šta? Je**no ćemo da napravimo štetu!", moglo se čuti iz Berhalterov grla u svlačionici nakon poslednje kvalifikacione utakmice sa Kostarikom.

Izvan svlačionice Nacionalnog stadiona u Kostariki Pulišić nije bio ništa manje ambiciozan.

"Ne mislim da su u pitanju samo godine. Imamo gladan tim, gladnu grupu momaka koji igraju u vrhunskim klubovima širom sveta. I mislim da možemo da odemo na turnir sa samopouzdanjem bez obzira na sve i bez obzira na naše godine."

Dest je pak otišao najdalje u prognozama, i to još pre ravno dve godine.

"Lopta je okrugla, imamo i mi šanse. Biće još veće 2026. Dosta mladih fudbalera je u reprezentaciji. Naredni Mundijal u Kataru bi trebalo da nam posluži za skupljanje dragocenog iskustva, nadam se da ćemo i na njemu otići daleko", govorio je Dest u novembru 2020.

Da ih onda vidimo, gde su bili i šta su radili svih ovih godina. Projekat "Amerika 2026" na velikoj maturi.