Seča paša po sultanovom fermanu: Gnevni predsednik smenio trenera i ceo sportski sektor Fenera

Istanbul odzavanja od sinoć. Jedan deo slavi, a drugom su pomodrele usne od muke. Fenerbahče je potrošio tovare i tovare blaga u prethodnim godinama i sve to da bi kao epilog imao sledeći podatak - nije igrao u Ligi šampiona 18 godina i nije osvojio titulu prvaka Turske 12 godine. Bilans ovog dvanaestogodišnjeg lutanja kroz mrak najbolje oslikavaju brojke. Dok su se smenjivali vladari i veziri, na oltar neuspeha prineseno je nezamislivo bogatstvo: preko 580.000.000 evra potrošeno je samo na obeštećenja za nove igrače, dok je na njihove plate i ugovore od 2014. zbirno otišlo više od 1.000.000.000 dolara. Tresli su se temelji azijskog dela grada u ponedeljak. "Sultan" sa Bosfora, predsednik Fenerbahčea Sadetin Saran, nije čekao ni da se slegne prašina nakon sramotne igra i poraza u derbiju od Galatasaraja (0:3), već je jednim potezom pera i oštrim fermanom posekao sve glave u sportskom sektoru.

Nakon što je Galatasaraj proprotutnjao kroz nedeljni derbi (3:0), ostavivši navijače u suzama i produbivši post koji traje već dugačkih 12 godina, u upravnoj zgradi kluba gorela su svetla cele noći. Rezultat? Fudbalska seča paša. Prvi je "glavu" izgubio glavni vezir na klupi, Domeniko Tedesko. Čovek koji je u septembru doveden umesto Žozea Murinja da osvoji titulu, jutros je postao žrtva sopstvenog neuspeha da ukroti najvećeg rivala. Ali sultanov gnev tu nije stao. Put pod noge dobili su i sportski direktor Devin Ozek, fudbalski koordinator Berke Čelebi i kompletan sportski sektor.

U dvoru Fenerbahčea više nema mesta za kompromise. Celi jedan sistem, građen stotinama miliona evra, srušen je za jedno popodne. Dok se čeka ime novog trenera koji će pokušati da vrati pehar u vitrine nakon više od decenije lutanja, komandu nad igračima privremeno je preuzeo anonimni Zeki Murat Gole.

Navijači na društvenim mrežama slave ovaj hirurški rez, ali jedno pitanje lebdi iznad Bosfora, da li će ovaj ferman konačno doneti mir i titulu, ili je ovo samo još jedna epizoda u beskrajnoj turskoj sapunici u kojoj glave padaju, ali se pehari ne podižu?

Ova čistka nije samo hir jednog trenutka, već kulminacija višegodišnjeg očaja koji je progutao čak i one najvernije. Sećaju se navijači septembra 2025. godine kao sudbonosnog trenutka; tada je, nakon nezapamćenih potresa i ogromnog nezadovoljstva, sa prestola konačno sišao Ali Koč. Čovek koji je u klub ušao kao mesija, praćen milijardama i obećanjima o evropskom Feneru, ostavio je iza sebe pustoš, osam godina bez titule i kabinet pun neispunjenih obećanja. Njegov odlazak slavio se uz baklje, a dolazak Sadetina Sarana dočekan je kao nova zora.

Saran je u klub ušao odlučno, obećavši da će provetriti hodnike i vratiti ponos azijskoj strani grada. Prvi veliki potez bio je ekstremno skup: Žoze Murinjo, Gospodin Posebni, dobio je otkaz jer ni on nije uspeo da razbije kletvu. Na njegovo mesto doveden je Domeniko Tedesko, mladi strateg modernih shvatanja, koji je trebalo da bude arhitekta novog, pobedničkog Fenerbahčea.

Uloženi su novi tovari blaga, dovedena su zvučna imena, a navijačima je ponovo prodata nada. Ipak, ispostavilo se da je to bila samo kula od karata. Tedesko je, umesto titule, doneo samo nove taktičke eksperimente koji su se srušili pred naletom Galatasaraja.

©AFP (Pao je mrak na oči predsedniku Fenerbahčea Sadetinu Saranu)

Tribine Šukru Saračoglu stadiona postale su poprište opšte pobune. Gnev naroda postao je toliko glasan da se čuo i u najdubljim odajama klupskih kancelarija. Navijači, umorni od uloge žrtve u sopstvenom gradu, jasno su poručili da je vreme za dela, ne za dvorane prepune praznih priča.

Saranova odluka da saseče ceo sportski sektor je zapravo njegov pokušaj da sačuva sopstvenu glavu. On zna da u Istanbulu sultan vlada samo dok pobeđuje. Ovom sečom je poslao poruku da niko nije nedodirljiv, ali je istovremeno ostao potpuno ogoljen. Bez sportskog direktora, bez trenera i sa ekipom koja liči na razbijenu vojsku, predsednik je sada sam na brisanom prostoru.

Dok Zeki Murat Gole pokušava da poveže pokidane konce u svlačionici, Istanbulom kruže glasine o novim imenima koja bi mogla da preuzmu užareno kormilo. Ali, dok god pehar šampiona putuje na drugu stranu mosta, svaka nova uprava i svaki novi trener biće samo novi statisti u istoriji neuspeha koja preti da postane tradicija.

I kao što smo pomenuli, bilans ovog dvanaestogodišnjeg lutanja kroz mrak najbolje oslikavaju brojke. Dok su se smenjivali vladari i veziri, na oltar neuspeha prineseno je nezamislivo bogatstvo: preko 580.000.000 evra potrošeno je samo na obeštećenja za nove igrače, dok je na njihove plate i ugovore u istom periodu otišlo više od 1.000.000.000 dolara. Samo u ovoj sezoni, pod novim predsednikom Saranom, budžet za plate dostigao je istorijski vrhunac od 128.000.000 evra, a na pojačanja je utrošeno rekordnih 124.000.000 obeštećenja. Ipak, ni tovari blaga, ni zvezde poput Asensija ili Kantea nisu uspele da prekinu post koji traje 12 godina, niti da otvore vrata Lige šampiona koja su za Kanarince zaključana već skoro dve decenije. Ovaj ferman je kazna za poraz u derbiju i to je krik pred bankrotom nade u sistemu koji troši kao najbogatija imperija, a na terenu ostaje u rangu skromne begovine.