Neke stvari se ne rade

Na terenu čas ovako, čas onako. Van njega nikako. Bez obzira hoće li čelnici otkupiti ugovor od Torina vredan 2.000.000 evra i produžiti boravak u Beogradu, Demba Sek je pao u očima Partizanovih navijača. Prešao je crvenu liniju i za njih je maltene precrtan.

Senegalac je po okončanju 179. večitog derbija razmenio dres sa – Markom Arnautovićem. Samo po sebi već deluje bizarno, a još ako se ima u vidu da se krilni napadač srdačno pozdravio sa centarforom Crvene zvezde i da se osmehivao pred kamerama koje su to ovekovečile, rana Grobara se dodatno proširila.

Neke stvari se u životu, jednostavno, ne rade. I za njih nema opravdanja. Zar je potrebno pojašnjenje? Uvek može da se potegne kao argument kako je Demba Sek stranac, da ne razume do kraja odnose između večitih (ovo mu je bio već treći derbi), da smo svi zajedno pogrešno protumačili, da dres nije za njega, već za nekog prijatelja... I tako u nedogled.

Suština je da uzimanje dresa protivnika, posle poraza u njegovoj kući, još na proslavi šampionske titule, predstavlja čin beznađa u Partizanu kome se ne nazire kraj. Epizoda koja sugeriše kakva anarhija vlada i u timu i u klubu. Da ima makar malo reda, Demba Sek ne bi bez vaspitne mere ušao u autobus koji je ekipu vratio u „Zemunelo“, a da se Predrag Mijatović i Danko Lazović makar malo bave Partizanom, objasnili da to nije smeo da uradi.

Da li iko normalan smatra da Demba Sek posle ovog gafa može da nastavi istim žarom da igra za crno-bele i da im se zaklinje na večnu ljubav, kako to stranci obično čine, zadovoljni privilegijama u Beogradu? Naravno, ne svi. Na primer, Bibars Natho privodi kraju sedmogodišnji mandat bez pehara u našoj državi i još mu se nije desilo da traži, dobije, uzme ili pokaže dres večitog rivala, zato što poštuje i tuđi i svoj klub.

Ruku na srce, možda je Demba Sek video loše primere u neposrednom okruženju. Loše, zato što se neke stvari, takođe, ne rade, bez obzira na to kako se zovete.

Probajte da pretpostavite kako se osećaju Grobari dok su gledali za njih šokantne snimke, samo pola sata pošto je na terenu stadiona „Rajko Mitić“ Srđan Blagojević išao od jednog do drugog igrača Crvene zvezde i članova stručnog štaba i čestitao im titulu. I te kako o tome može da se diskutuje, jer ovo nije bio prijateljski meč, niti će ikad biti, niti će iznenadni izliv emocija Blagojevića i Dejana Stankovića pomoći da tenzije među večitima budu manje (kako bi se ponašali da je na talonu stvarno bila titula?). Čestitka na konferenciji za medije može, ali „jurenje“ igrača po terenu da im se stisne ruka nikako se ne dopada navijačima.

(Star sport)

Baš kao što je veliko pitanje kako tumače to što su u loži na Marakani jedan do drugog sedeli Predrag Mijatović i Toplica Spasojević. NIje sporno što je Spasojević nekadašnji predsednik Crvene zvezde, koliko što Mijatović nije sedeo u redu iznad sa Rasimom Ljajićem i Dankom Lazovićem, s kojima bi trebalo da planira budućnost kluba, kakvi god da su im sad odnosi.

Možda bi svi pomalo mogli nešto da nauče od velikog Slavena Bilića, koji je pred gostovanje Vest Hema gigantu poput Mančester junajteda saopštio saradnicima: „Idemo tamo da se ponašamo kako bi trebalo da se ponašamo“.