Srđan Babić od Segunde do Mundijala u šest meseci: Proletos nisam ni razmišljao o Svetskom prvenstvu

Predrag Rajković, Miloš Veljković, Srđan Babić, Nemanja Maksimović, Andrija Živković, Marko Grujić i braća Milinković Savić. Osmorica svetskih U20 šampiona iz 2015. godine na spisku Dragana Stojkovića za Mundijal u Rusiji. Svako sa različitom životnom pričom. Ona Srđana Babića bar trenutno je možda i najbajkovitija, jer ne tako davno njega je javnost maltene precrtala sa spiska igrača na koje bi Orlovi mogli da se oslone.

Svašta je Babić preturio preko glave, požurio možda sa odlaskom u Real Sosijedad, pokušao je zatim povratkom u srpski fudbal, ovog puta u dresu Crvene zvezde, ali ni kada je pre godinu i po dana odlazio iz Ljutice Bogana nisu mnogi plakali za njim, jer kao što rekosmo – javnost je počela da sumnja u kvalitete sada 26-godišnjeg štopera

I onda, preko Almerije i druge lige Španije, Babićevo vaskrsenje, mesto startera u timu iz Primere, u septembru u pobedi nad Švedskom (4:1) debi u dresu A tima Srbije – igrao je tada levog štopera umesto Strahinje Pavlovića – a sada i poziv za učešće na Svetskom prvenstvu. Neverovatan put je u šest meseci prevalio.

“Iskreno, do pre šest meseci nisam ni razmiškjao o Mundijalu. Toliko mi je sve to bilo daleko“, kaže Babić u intervjuu za Mozzart Sport.

Međutim, otkako se Almerija ugurala u elitu...

“Nadao sam se naravno da ću biti na spisku, jer ako nema nade – čemu svrha? Dobro sam igrao u poslednje vreme pa sam se potajno nadao. I kad sam na toj nekoj grupi koju imamo video da idem, oduševio sam se! Puno rada stoji iza tog poziva, borio sam se da se vratim na pravi put, trajao je taj proces, ali, evo, dokaz da ništa nije nemoguće“.

Nije nemoguće kad si jak u glavi i kad si spreman da radiš. Mada, i samom Babiću je trebalo vremena da shvati.

“Neću da lažem, nije lako u tim trenucima kada ne ide. Počneš da sumnjaš u sebe, da se preispituješ, ali nisam dozvolio da to utiče na mene, nisam hteo da se predam, da dignem ruke od svega“.

Baš u ovim rečima možda se krije i ta promena koja je Babića odvela u Kataru, jer njegovo umeće nikada nije bilo sporno. Sumnjalo se uvek može li on da izdrži pritisak kada je teško, pa je tako u Crvenoj zvezdi, iako je na svakim pripremama bio među najboljima, uglavnom bio rezerva Nemanji Milunoviću, Milošu Degeneku, Radovanu Pankovu, kasnije Aleksandru Dragoviću...

“Nisu to ugodni trenuci, kad se ti boriš da pokažeš da ti je tu mesto, a vidiš da svi drugi imaju prednost. Mogam sam sigurno i ja bolje da se prikažem u Zvezdi, nije to sporno. Tamo se, kao i u svakom velikom klubu, ne prašta ni loša postavka, kamoli kad napraviš nekakav kiks. I sad, trudiš se ti, nekad je dobro, ali nekad nije. No, da se ne vraćamo sad na to“.

Sada Babić gleda u budućnost. I to sa mnogo više iskustva i životne mudrosti nego ranije.

“Kad si mlad, kad imaš 18 ili 19 godina, uvek misliš: Ma, biće drugi put, doći će opet neka prilika. Sada više nema toga. Sada sam u pravim godinama, nisam veteran, ali nisam ni dete. Sada shvatam da svaku priliku koja mi se ukaže moram da iskoristim. Nema nazad“, sa samopouzdanjem govori Babić.

Srđan Babić (©MN Press)

Nije više isti igrač.

“Promenio sam se dosta kao igrač, napredovao sam u Španiji. Mnogo je dobra liga, drugačiji fudbal, da ne pričam sada šta svi znaju. Kod trenera Rubija dobio sam apsolutnu slobodu da pokažem šta mogu i sa loptom, ne samo bez nje. Postavio me je da budem vođa cele te zadnje linije i kad sam ja u glavi svario da mogu to da budem mnogo mi je pomoglo da napredujem u svim segmentima“.

Ono što sledi je ipak izazov sasvim drugačije dimenzije.

“Naša je možda i najteža grupa. Brazil prvi favorit za titulu, da ne trošim reči. Švajcarska u Ligi nacija pobedila i Portugalce i Špance, a sećamo se svi prethodnog Svetskog prvenstva, znamo sa kojim oni entuzijazmom i nabojem igraju, koji ih sve igrači predstavljaju. Kamerun ne smemo da potcenimo. Neće biti lako, ali i kad smo igrali taj Mundijalito, nismo postavljali neke visoke ciljeve unapred, nego smo razmišljali samo o prvoj narednoj utakmici, pa dokle stigneš. Ako se dođe do nokaut faze, tu su već eliminacione utakmice, tu je sve moguće“.

Znači, nema straha od Nejmara? Trik pitanje koje je Babić oprezno izbegao.

“A-ha-ha. Nemoj to, sad je bilo isto za Roberta Levandovskog, naslovi: ’Ne plašim se Levandovskog’. I on nam nije ni dao gol, ali nas Barselona dobila 2:0 i šta nam to vredelo“, smeje se dobro raspoloženi Babić.

Posle svega, kako i da ne bude?