Srbija sa šestoricom, Švajcarska s osmoricom iz 2018.

Čuvena je izreka da se osveta servira hladna, a valjda se dovoljno ohladila za ove četiri i po godine koliko je prošlo otkako je Švajcarska pobedila Srbiju na Mundijalu u Rusiji (2:1) i tim rezultatom je suštinski izbacila iz takmičenja, iako su Krstajićevi Orlovi potom imali i meč sa Brazilom (0:2).

Mnogo je vode proteklo Savom i Dunavom od tada, ali je u timu Švajcarske mnogo toga ostalo istog. Kada se pomene termin “kontinuitet“ u fudbalu, onda bi slika reprezentacije iz zemlje satova i čokolade definitivno mogla da stoji kao ilustracija.

Kada se uporede timovi Srbije i Švajcarske u odnosu na meč iz Kalinjingrada, vidi se da su Sajdžije zadržale kurs kojim su tada plovile i okosnicu sastava. Čak šestorica startera iz ekipe koju je s klupe tada predvodio Vladimir Petković i sada su u sastavu kod Murata Jakina, dok su tu još dvojica igrača kojima se samo status u timu promenio.

Na golu je i dalje Jan Zomer, fenomenalan, možda i malo u svetskoj javnosti potcenjen golman. Protiv Srbije u Rusiji su počeli kao defanzivci Stefan Lihtštajner, koji sada nije tu, Fabijen Šer, koji je rezerva na ovom Mundijalu, kao i Manuel Akanđi i Rikardo Rodrigez, koji su u prvih 11 i u Kataru.

Granit Džaka je bio i tada i sada je ključni vezista švajcarskog tima, tu je i Đerdan Šaćiri, a nedostaju Valon Behrami, Blerim Džemaili i Stefan Cuber. Špic koji je napadao Srbiju u Rusiji bio je Haris Seferović, koji sada ulazi u igru kao rezerva, a ispred njega u postavi je Bril Embolo, koji je u Kalinjingradu uskočio u igru sa klupe.

Ako se gleda po tom kontinuitetu, uigranosti linija, međusobnom poznavanju na terenu, onda Sajdžije imaju prednost, jer imaju ozbiljan zajednički pređeni put za sobom.

Kada je tim Srbije u pitanju, starteri protiv Švajcarske u Rusiji su bili Nikola Milenković i Sergej Milinković-Savić, tada na početku reprezentativne karijere. Prvom je to bio četvrti, a drugom peti meč za Orlove. Zaigrali su i Filip Kostić, Dušan Tadić i Aleksandar Mitrović, koji je postigao gol za vođstvo Srbije. Takođe, sa klupe je u igru pred kraj ušao Nemanja Radonjić.

Utisak, barem do Katara, bio je da je Piksijeva Srbija bolja, kvalitetnija od one koju je Krstajić vodio u Rusiji. Mada posle dva odigrana kola ima manje bodova nego Orlovi onomad, ali i bolju situaciju da je pobeda u poslednjem krugu vodi dalje, dok je pre četiri godine Brazil bio finalna, nepremostiva prepreka.

I tada je Srbija imala u rukama dobar meč protiv Švajcarske, vođstvo od 1:0 ranim golom Mitrovića, pa nedosuđeni penal za naš tim, koji bi možda prelomio utakmicu u korist Orlova. Bilo je šta je bilo, ali kada je Krstajićev tim bio blizu, onda svakako da Stojkovićev ima šanse, ima osnova da veruje da može da pobedi Sajdžije.