Zaključan butik kao simbol otpora: Benfika postaje ono što je Ajaks propustio da bude

Kada pogledate parove četvrtfinala Lige šampiona u poslednjih desetak pa i više godina, uglavnom su to moćni klubovi iz 'liga petice'. Umeli su da među njih 'zalutaju' Ajaks, Benfika, Porto, Galatasaraj ili kiparski APOEL, kao jedini ’incident’.

Grupna faza Lige šampiona je odavno teška barijera za velike klubove iz „malih“ fudbalskih zemalja poput Holandije, Portugalije, Belgije, Turske ili za jedinstvene projekte poput Salcburga... Samo retki uspeju da je prođu, eventualno prođu još osminu finala i tu se sve završava. O trećoj klasi evropskog fudbala poput Dinama, Zvezde, Olimpijakosa, Škota, Čeha da i ne govorimo. Nisu ni prišli poslednjih godina nokaut fazi, niti deluje da će to moći narednih godina. Liga Evrope je njihovo prirodno okruženje.

Ajaksova bajka iz sezone 2018/19, kada su došli na prag finala Lige šampiona, bila je baš prijatno osveženje i tračak nade klubovima iz tog drugog ešalona da možda i oni mogu da se nekad uguraju u društvo velikana. Ali od tog Ajaksa niko nije imao sličnu priču.

Do ove sezone i pojave fantastičnog tima Benfike.

Bili su lisabonski Orlovi i prethodnih godina u nokat fazi Lige šampiona, ali nikada nisu ulivali preveliko poverenje da mogu da naprave ultimativno iznenađenje.

Ključa na relaciji London - Lisabon: Benfika odbila rate i traži tačno 120 milona evra, Čelsi ne želi da plati

Ove sezone su to nagovestili. Blistaju na svim frontovima, tek nedavno su od Brage doživeli prvi poraz u sezoni, u grupnoj fazi Lige šampiona su eliminisali i nadigrali Juventus, igrali strašan fudbal i na kraju čak osvojili prvo mesto ispred zvezdanog sastava Pari Sen Žermena.

Nagrada je stigla na žrebu koji ih je pomilovao za osminu finala i dodelio im Briž, pa na tacni imaju četvrtfinale u kojem će ih verovatno sačekati neko od aždaja evropskog fudbala i biće im potreban taj toliko sanjani iskorak. Ali deluje da Benfika to može.

Od dolaska nemačkog stručnjaka Rodžera Šmita letos sve funkcioniše perfektno. Navijači ne pamte kada je njihov tim igrao bolji fudbal. A kada dobar fudbal prate još bolji rezultati, onda to miriše na nešto baš veliko. Iako je Benfika ranije možda imala bolje igrače i veće zvezde, nije ovoliko obećavala kao aktuelni tim.

Iskusni štoper Nikolas Otamendi proživlja drugu mladost zahvaljujući Benfiki, što se videlo i na nedavnom Mundijalu. Uz njega stasava novo štopersko čudo Antonio Silva koji bi mogao da krene stopama Rubena Dijaša. Iskusni Portugalci Žoao Mario ili Rafa Silva igraju fudbal života, a čini se da je portugalski fudbal u Gonsalu Ramosu konačno dobio klasičnu devetku kakvu je čekao godinama. Vezivno tkivo za sve to je argentinski vezista Enco Fernandez koji je letos stigao iz Rivera za 14.000.000 evra i danas vredi skoro deset puta više, posle čudesnih partija u Kataru, gde je bio srce argentinskog tima. Neverovatno brzo je Enco postao igrač oko kojeg se vrti igra Benfike i imao je velike zasluge za bajkovitu polusezonu.

Ali kako je raslo oduševljenje Benfikinih navijača, tako je rasla i strepnja jer su svi vrlo dobro znali šta to znači.

Dejli Blind skrenuo levo kod Antverpena i završio u Bajernu!

Kada god bi neki mladi igrač stastao u Benfiki, došao bi neko od evropskih bogataša i kupio ga. Na papiru su to bile velike sume i neko sa strane bi rekao da se takve pare ne odbijaju. Žoao Feliks je zvanično prodat za 127.000.000 evra, Darvin Nunjez za 80.000.000, Ruben Dijaš za 71.600.000, Ederson i Vitsel za 40.000.000, Himenez za 37.000.000, Semedo za 35.500.000... Višestruko više nego što su koštali. Problem je samo bio što nikada pomenute sume u potpunosti nisu ušle u klub.

Benfikom je od 2003. godine čvrsto vladala gvozdena pesnica Luisa Filipea Vijere, predsednika koji zapravo nikada nije ni imao konkurenciju ili ozbiljnu opoziciju. A njegov princip funkcionisanja se najčešće oslanjao na dogovore sa fondovima, agencijama, menadžerima... Procenti koji su njima išli su bili veliki. Ali navijači su od strane kluba ubeđeni da drugačije ne može i da desetine miliona evra moraju da idu u posredničke džepove, jer bez njih ti mladi igrači ne bi bili Benfikini. Vijera je za to vreme održavao popularnost među navijačima vodeći medijske i verbalne ratove sa predsednicima Porta i Sportinga koji funkcionišu na sličan način. Optužbe o pomoći sudija, puštanju i nameštanju su bile opijum za široke navijačke mase koje su uživale u prepucavanjima i svađama. Dok su im razni ljudi iz kluba izvlačili ogroman novac.

TRANSFERI UŽIVO (četvrtak, 5. januar)

Prošlog leta je Vijera uhapšen, optužen za pranje novca, prevare, falsikovanja, izbegavanje poreza, a ispostavilo se i da je njemu legao deo od makar 50 izlaznih transfera.

Ironija ili ne, od tada Benfika kao da je prodisala, što se vidi po igrama i rezultatima. Klubom je počeo da rukovodi dotadašnji potpredsednik Manuel Rui Košta, jedno od najvećih imena u istoriji portugalskog fudbala. Legendarna „desetka“ je donela klubu neku novu auru i autonomiju. Rešio je pokaže zube i da zatvori lisabonski butik u kojem su se godinama oblačili najbogatiji evropski klubovi.

Otkako je Čelsi krenuo u napad na Enca Fernandeza, Rui Košta je pokazao da će se maksimalno truditi da zadrži Fernandeza, umesto da ga proda po što boljoj ceni. Svi pokušaji Plavaca su za sada odbijeni i čekao ih je isti odgovor: ’Enco može da ide ako platite otkupnu klauzulu od 120.000.000 evra. Odjednom i bez rata’!

To je odgovor kakav evropski velikani nisu često slušali na Lužu. Da je Vijeira predsednik, mladi Argentinac bi danas već trenirao u opremi Čelsija. Šta god da se desi do kraja prelaznog roka sa Fernandezom, Rui Košta je pokazao da se Benfika uspravila i da će se prvo voditi sportskim, pa tek onda ekonomskim interesima. Finansijski su stabilan klub, ne gori im pod nogama, a imaju tim i šansu da krenu Ajaksovim stopama i možda naprave čudo kakvo je napravio Porto pre skoro 20 godina.

Kreće novi rasipnički talas Čelsija: Badijašil do 2030. godine za 38.000.000 evra

„Enco je dobar momak i izvanredan igrač. Želimo da ostane, ali situacija nije laka. Igrao je Mundijal, osvojio ga, ima ponude i mnogo je novca u igri. On je mlad dečko kojeg je ovo sve zbunilo i razumemo ga. Nije mu bilo dozvoljeno da ide u Argentinu, to nije prihvatljivo i snosiće posledice. Ali on je sjajna osoba. Ne želimo da ga prodamo. Ni ja, ni predsednik. Svi znaju da on ima otkupnu kluzulu i ako je neko plati, izgubićemo ga. Postoji klub koji ga najviše želi i koji pokušava da ga pridobije. Ali taj klub zna da će ga dobiti samo ako plati otkupnu klauzulu. Pokušavaju da mladom momku zavrte mozak, folirali su da žele da plate klauzulu, a onda su hteli da pregovaraju o ceni. To je nepoštovanje svih nas i Benfike kao kluba. Tako ubuduće neće moći“, rekao je trener Rodžer Šmit i poslao poruku kako Benfika danas razmišlja i kakvog je stava.

Nije reč o blefiranju ili dizanju cene. Čelsi je nudio ogroman novac, blizu 100.000.000 evra, retko ko bi odbio taj novac. I retko ko bi mogao da zameri Benfiki što je odbila. Ali suština je da novac nije prioritet, već sportska šansa koja se ukazala i koja bi mogla biti istorijska. A to nema cenu.

Benfika je na neki način postala i simbol otpora u podeljenom evropskom fudbalu u kojem su se bogati previše odlepili. Oni su i dalje daleko iznad, ali sada ne mogu da dobiju baš sve što žele. Makar u Benfiki. Poruka je to i za neke manje klubove sa tradicijom da nekad treba imati mozga i hrabrosti, pa ne padati uvek na prvu ponudu i stalno kretati ispočetka. Nekada treba juriti i rezultat, a ne samo novac. Ajaks je pokušavao, nije bio dovoljno jak i čvrstog stava kao Benfika, pa je za nekoliko godina očerupan.