Aleksandar Pavlović za MOZZART Sport: Moj prijatelj Lebron

 

Njegove izjave retko ćete čuti ili pročitati u domaćim medijima. Iako je jedan od samo dvojice srpskih košarkaša koji trenutno igraju u NBA ligi, medijska pompa oko njegovog imena tragom je nestala. Tačnije, neposredno posle trenutka u kojem je došlo do razdruživanja Srbije i Crne Gore kao zajedničke države.

Aleksandar Pavlović, rođeni Baranin, po nacionalnom opredeljenju Srbin, od tada se povukao u „ilegalu“. Njegovi intervjui od tog momenta mogu se nabrojati na prste jedne ruke, a Pavlović već 10 godina igra u NBA i nije da nije imao šta da kaže ili ispriča.

Naprotiv...
"Kada se lomilo da li ću igrati za Srbiju ili Crnu Goru, mediji su me bukvalno opsedali. U nekom trenutku je postalo previše naporno i psihički me je previše opterećivalo. Nisam više želeo da odgovaram na ista pitanja, a sve to je dobilo i političku konotaciju, što mi je najviše smetalo. U potpunosti je izašlo iz domena sporta, politika je bila primarna stvar u celoj priči i to sam želeo da prekinem", objašnjava Pavlović za Mozzart Sport.

Sa ove tačke gledišta, te 2006. godine prašina se podigla praktično ni oko čega. Pavlović se opredelio da igra za našu reprezentaciju, ali dres Srbije nikada nije obukao.
"To je sada zatvorena knjiga", rekao je Pavlović i na taj način odagnao i najmanju sumnju da bi u nekom trenutku do kraja svoje karijere mogao da debituje u državnom timu.

Naš poziv ga je zatekao u Baru. Nimalo slučajno, jer mu je rodno mesto omiljena baza gde puni baterije za napornu sezonu u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu i gde provodi najveći deo slobodnog vremena. A između Bara i NBA lige postoji neobična veza.

Naime, crnogorska luka na obali Jadranskog mora, sa svega 18.000 stanovnika, imala je čak trojicu igrača na NBA draftu. Osim Aleksandra Pavlovića koji je 2003. godine od strane Jute Džez izabran kao 19. pik prve runde, na najvećoj svetskoj košarkaškoj pijaci pojavio se i Mladen Šekularac koji je 2002. biran kao 55. pik druge runde, od strane Dalas Maveriksa. Poslednji u nizu je sjajni Nikola Vučević koji je 2011. bio 16. pik, a izabrala ga je Filadelfija (prošle sezone igrao fenomenalno za Orlando Medžik).
"To je zaista neverovatan statistički podatak kojim Bar može da se podiči", nastavlja priču Pavlović i objašnjava taj svojevrstan fenomen:
"Košarka je svojevremeno u ovom gradu bila način odrastanja. Basket se na otvorenim terenima stalno igrao, košarka se mnogo gledala, a to je sve bilo uslovljeno velikim uspesima reprezentacije. Danas se sve to promenilo, tenis je preuzeo primat, postao sport broj jedan i u Baru. Teniski tereni niču kao pečurke posle kiše, a košarka je u značajnoj meri zapostavljena. Kao da se polako zaboravlja, što je tužno",  kaže Pavlović i nastavlja priču o tome kako je on zavoleo magičnu igru:
"Moj otac je takođe bio košarkaš. Praktično, čim sam prohodao, počeo sam da se sa loptom igram na terenu. Njegov uticaj je bio presudan. Moram da priznam da me je otac kroz detinjstvo stalno usmeravao na košarku, malo i forsirao, a na kraju je sve odlično ispalo. Moram da priznam da mi sva odricanja i napori koje sam proživljavao kroz trening nikad nisu teško padala, jer sam košarku previše voleo".

A ta neizmerna ljubav, uz veliki talenat, donela je Pavloviću punu deceniju NBA staža, igranje u sedam klubova (Juta, Klivlend, Minesota, Dalas, Nju Orleans, Boston, Portland), 567 utakmica, od čega 142 kao starter, 8.888 minuta na parketu, ukupno 2.787 poena, 1.000 skokova...

I podatak za prestiž – Pavlović je prvi Srbin koji je kao starter igrao veliko finale NBA plej-ofa!

Upitan da vrati film 10 godina unazad i svoje početke u NBA, Pavlović odgovara:
"Deluje mi nestvarno. Posle desetak sezona u NBA skoro da sam zaboravio na početke. Mnogo brzo je sve prošlo, ali zadovoljan sam karijerom".

Ipak, jednog događaja sa početka NBA karijere Pavlović se dobro seća. Naime, svoj prvi NBA dres poklonio je treneru Vladi Đuroviću.

"On mi je omiljeni trener, a imao sam ih i previše dok sam igrao u Budućnosti i dok nisam otišao u Ameriku. Sećam se da smo u timu iz Podgorice promenili sedam trenera za tri sezone, ali Đurović je bio pravi, najbolji. Zahvalan sam mu za mnogo stvari. On je voleo mlade i talentovane igrače, umeo je da ih oceni i davao im je pravu šansu. Dok on nije došao u Budućnost, dosta talentovanih igrača nije imalo zadovoljavajući tretman, ali kad im je on dao šansu, mislim da su svi videli potencijal tih momaka, pa tako i mene. Kod njega nije bilo važno ko je stariji, iskusniji, već ko je bolji igrač. Realno je procenjivao mnoge stvari", naglašava Pavlović.

Bez svake sumnje, dosadašnju Pavlovićevu karijeru u NBA obeležio je boravak u Klivlendu. U petogodišnjem mandatu u dresu Konjanika iz Ohaja imao je najbolje statističke parametre, 2007. domogao se i velikog finala, ali je zaustavljen na poslednjem stepeniku do šampionskog prstena.

Pored svega toga, svakako nije zanemarljiva i činjenica da je bio saigrač, ali i vrlo prisan prijatelj s verovatno najboljim košarkašem današnjice i jedinim pravim naslednikom legendarnog Majkl Džordana – Lebronom Džejmsom.
"U Klivlendu sam proveo pet stvarno lepih godina. Tamo sam kupio i kuću, sin mi se rodio u Ohaju, tamo ima dosta naših ljudi, stekao sam brojne prijatelje, pa zbog svega toga Klivlend zaslužuje posebno mesto u mom srcu", rekao je Pavlović i potom počeo priču o popularnom „kralju Džejmsu“:
"Fenomenalna osoba, na terenu i van njega", kratko je zastao Pavlović, verovatno u pokušaju da pronađe prave reči kojima bi opisao MVP igrača ovosezonske finalne serije NBA plej-ofa:
"Ako bih morao da izdvojim njegovu najupečatljiviju osobinu, to bi svakako bila njegova enormna energija i to što ima u sebi ni sa čim ne mogu da uporedim, jer to u svom životu nisam video. Malo je reći da je on hiperaktivan, gde god da se nađe, u autobusu, avionu, hotelu, a takav je i na treningu. Za utakmice ste i sami mogli da se uverite, tu nemam šta da vam pričam. Imao sam utisak da nikada ne staje. Uvek je u centru pažnje, ali se sa time fantastično nosi, jer je savršeno normalna osoba, a podiže atmosferu gde god da se nađe i u bilo kom društvu".

Na konstataciju da su pojedini američki mediji dosta kritikovali Lebrona Džejmsa, sa pretpostavkom da se slabije snalazi kada je pod pritiskom, Pavlović kaže:
"To su sve bili zlonamerni komentari. Govorim iz ličnog iskustva, jer sam ga jednom prilikom pitao da li on oseća neku vrstu pritiska. Odgovorio mi je bukvalno rečima: „Pritisak? Ja ne znam šta je to“. Mislim da je to potpuno očekivan i normalan odgovor, jer je on previše talentovan i igrački dominantan, pa iz tog razloga ne oseća bilo kakav pritisak".

Pavlović može da se pohvali i činjenicom da vozi BMW koji je svojevremeno bio u vlasništvu Lebrona Džejmsa!
"U domaćim medijima je bila plasirana priča da sam taj automobil dobio od njega na poklon. Odnosno, da je u pitanju bila opklada, da sam ga pobedio u basketu i da sam tako zaradio BMV. Međutim, to nije tačno. Istina je da sam taj automobil kupio od njega još 2004. godine, doduše za vrlo malo novca. A o kakvom se automobilu radi najbolje govori podatak da ga i danas vozim"!

Naravno, u minuloj finalnoj seriji NBA plej-ofa između Sparsa i Hita, Pavlović nije imao ni trunku dileme za koga će navijati.
"Baš sam navijao za Majami, svim srcem. Najviše upravo zbog Lebrona i to iz više razloga. Stvarno smo dobri prijatelji, a i mnogo ljudi je posle njegovog prelaska iz Klivlenda u Majami neopravdano bilo protiv njega. Takođe, ne volim San Antonio, jer su nam uzeli titulu i odrali nas u finalu 2007. sa 4-0".

Priču o Lebronu Džejmsu Pavlović je završio konstatacijom da je to igrač protiv kojeg mu je u karijeri bilo najteže da igra.
"Najteže je čuvati Lebrona i Kobija, ali moram da naglasim da su to dva poptuno različita tipa igrača. Mislim da neću biti subjektivan ako kažem da je Džejms kompletniji i da mnogo više igra za ekipu. Kobi više igra za sebe i mnogo više gleda koš od Lebrona. Brajantu je nebitno da li udvajamo u odbrani, on ako hoće, šutiraće svaku loptu. Međutim, ako Lebrona udvojite, on će uvek gledati da doda loptu", rekao je Pavlović koji ima epitet odličnog defanzivca i ulogu specijalca u svim timovima gde je igrao.

Zanimljivo je da je Pavlović i 2011. godine bio vrlo blizu osvajanja šampionskog prstena. Potpisao je dva desetodnevna ugovora s Dalasom, ali nije želelo da potpiše negarantovan ugovor a Maveriksima koji su predvođeni Dirkom Novickim te godine osvojili titulu, kako kažu Amerikanci, svetskog šampiona.
"Ne žalim nimalo zbog toga. Jer, stojim iza svoje odluke, pogotovo što sam tako dobio priliku da igram za Boston Seltikse. To je zaista neverovatan klub, s fantastičnom organizacijom. Publika je izuzetna, košarkaški veoma obrazovana i privržena timu koji je gradio istoriju NBA lige. Prosto je neverovatno, ali u tom klubu sve je usmereno osvajanju titule i svi u klubu, počevši od gazde do onog poslednjeg čoveka u hijerarhiji, razmišljaju samo u tom pravcu. Zaista izvanredno iskustvo".

U Bostonu je Pavlović bio u prilici da da sarađuje sa još dva superstara NBA lige, Kevinom Garnetom i Polom Pirsom.
"S Garnetom sam imao dosta duela, koškali smo se često, pomalo i svađali kada smo bili u protivničkim timovima, ali smo u Bostonu imali sjajan odnos. I on i Pirs su me sjajno primili, lepo smo se družili i sarađivali. U tom trenutku sam shvatio da su te velike zvezde sasvim normalni momci. Mislio da je Lebron izuzetak, ali pravilo je da što je neki igrač veća zvezda, to je nekako normalniji i bolji čovek. U NBA ligi je mnogo dešavanja i mogu da kažem da se igrači zaista dobro zabavljaju. Za razliku od Evrope, gde su utakmice za mene bile na sedam dana, pa kad se izgubi to je odmah velika tenzija i loše raspoloženje tokom cele sledeće nedelje. U Americi je to potpuno drugačije. Utakmice idu kao na traci, smenjuju se pobede i porazi, putuje se dosta, pa je humor veoma zastupljen".

ZALJUBLJEN U BRODOVE

Ostatak leta Pavlović će takođe provesti u Crnoj Gori, a novu sezonu igraće u dresu Portland Trejlblejzersa.

"Na vreme ću početi sa individualnim treninzima, a do tada ću se odmarati. Za mene nema boljeg odmora od vremena provedenog na brodu sa familijom. Obožavam da jedrim, bukvalno sam zaljubljen u brodove i u tome ću uživati narednih nekoliko sedmica", zaključio je Pavlović.

ŠTA SE DOGODILO 2005?

Po raspadu Srbije i Crne Gore, Pavlović je leta 2006, po propisima FIBA, morao da se izjasni za koju reprezentaciju će igrati u budućnosti. Odabrao je Orlove, ali nikada više nije došao „pod zastavu“.

Nezvanično, nikada nije preboleo što je precrtan sa spiska reprezentacije pred Evropsko prvenstvo 2005. u našoj zemlji. Tada je bio prekobrojan kod selektora Željka Obradovića, a, opet nezvanično, Baranin je smatrao da je otpao sa spiska iz nekošarkaških razloga.

Potom je retko pričao o onome što se desilo, a u intervjuu za „Večernje novosti“ pre nekoliko godina je istakao:
"Željko Obradović je nesporno najtrofejniji evropski trener i prihvatio je te 2005. krivicu na sebe. Verujem da je konačno stavljena tačka na taj nesrećni šampionat. Što se mene tiče, nikada nisam osetio da sam bolji igrač od nekoga samo zato što igram u NBA. Uvek mogu da sednem sa svakim i pogledam ga u oči. Razumem da ljude još zanima uzrok najvećeg neuspeha naše košarke. I mene još boli ta 2005, ali ne možemo da vratimo vreme unazad. Treba da se okrenemo budućnosti".

(FOTO: Action images)