U. JovičićBiti il' ne biti, nekog ću prebiti
Vreme čitanja: 4min | sre. 21.05.25. | 16:32
Oklahoma vodi u finalnoj seriji Zapadne konferencije protiv Minesote, a prva utakmica bila je pokazna vežba šta se desi kada se poklope vrline jedne, a mane druge ekipe
Sve je počelo još početkom sezone, kada je postalo jasno da je u pitanju trend. Šej Gidlžes Aleksander je počeo da šutira veliki broj slobodnih bacanja i po mišljenju mnogih starih NBA asova, "prelako dobija faulove". Odokativnu metodu na stranu - Šej je završio sezonu sa vrlo sličnim prosekom izvedenih slobodnih bacanja kao prethodne sezone, nešto manje od devet po utakmici. Ono što je ljude nerviralo jeste - način.
Samo u 21. veku, bilo je primera igrača koji su izvodili i više slobodnih bacanja od SGA. Recimo, Džejms Harden u sezoni 2019/20 - izvodio 11,8 po utakmici; Embid pre tri sezone - 11,7 po utakmici; Dvajt Hauard u sezoni 2010/11 - 11,7; Vejd, Lebron i Kobi su takođe šutirali u nekim sezonama deset i više po meču. Ali se tačno znalo kako su oni to uspevali: Hauard i Embid velikom fizičkom dominacijom, Lebron, Vejd i Kobi ultra dinamičnim prodorima u kojima je faul bilo bezbolnije rešenje, a Harden svojim "rip-through" foricama.
Izabrane vesti
Šej je od početka sezone prečesto išao na to da dobije faul i to je pokrenulo narativ koji se do kraja sezone zarolao od male grudve do lavine - narativ po kome je Oklahoma privilegovana i sudije sankcionišu protivnike prelako, a igrače koje je okupio Sem Presti puštaju da tuku kao milicija. Zašto baš ovim segmentom počinjemo priču o finalnoj seriji Zapada?
Zbog toga što smo svi - naročito uključujući potpisnika ovih redova - tvrdili kako Oklahomi to sve može da prođe protiv svih ekipa, osim protiv Minesote. Jer tim Krisa Finča prečesto izgleda kao SWAT jedinica, spremna da uleti u ozloglašeno naselje Džordan u Mineapolisu i isklacka kosti svakom ko im se nađe na putu.
Što bi rekli tviteraši: nije se desilo.
Narativ sa počeka ove priče, može još detaljnije da se razloži, ali jedan od njegovih dopunskih argumenata - kako će Oklahoma da se raspadne u paramparčad kad dođe da igra protiv "prave muške ekipe" - makar u prvoj utakmici nije dokazan.
Oklahoma nije samo fizički sjajno parirala Minesoti, nego je anulirala tu vrstu prednosti Timbervulvsa, a nametnula sve ono što su njene prednosti. Utakmica je postala jednosmerna ulica od poluvremena.
U prvom poluvremenu, onaj narativ je pothranjivan. SGA je izvlačio slobodna bacanja i mučio se kada ih ne dobije, uzimao je preteške šuteve, nije pokazivao bilo kakvu invenciju u pronalaženju boljih ili drugačijih pozicija za šut. A onda je u drugom poluvremenu trener odlučio da ga rastereti i da mu prostor da prodiše. Lopta je bila u njegovim rukama taman koliko treba, a ne koliko on oseća da je potrebno. Nije dobijao tako lako priliku da poentira sa linije slobodnih bacanja, ali je sa ekipom pronašao pozicije za sebe.
Drugi važan faktor koji se promenio tokom poluvremena je Džulijus Rendl. Zluradi bi rekli da ko od Rendla živi, taj od Rendla i umire. Bilo je uvreženo mišljenje da su Redik i njegov stručni štab u seriji protiv Minesote odlučili da "puste" Rendla da ih on pobedi, sumnjajući u njegov pobednički mentalitet i sposobnosti i šta je Rendl uradio? Pobedio ih je. Igra fantastičan plej-of i prvo poluvreme je odigrao jako dobro sa 20 ubačenih poena. U drugom poluvremenu je odlučio da - puf -nestane.
Verovatno i najvažniji faktor ovog rezultata (114:88 zvuči jako ubedljivo - i jeste jako ubedljivo) jeste ono što se nije desilo iz uvoda i ono što se zapravo dogodilo. Minesota nije prebila Oklahomu, nego je dobro istranžirana kada je bila na protivničkoj polovini. Odbrana Tandera u half-kortu je bila jako dobra, a Minesota nije umela na to da odgovori.
Prevedeno u brojke i podatke - Timbervulvsi su u donjoj polovini Lige po broju izgubljenih lopti, nisu baš savesni u driblingu i donošenju odluka, ali to nadomeste intenzitetom. Protiv Oklahome su izgubili 17 lopti i primili ČAK 31 poen iz tranzicije nakon tih izgubljenih lopti. To je ogromna brojka i verovatno nulta tačka u pripremi narednih utakmica za stručni štab Minesote.
Drugi važan faktor za naredne utakmice biće da li će Minesota uspeti da se nametne fizički i intenzitetom. Oklahoma može da igra jaku i čvrstu odbranu ako na drugoj strani terena ne dobija propisnu porciju fizičkog kontakta i ako protivnih ne forsira tranziciju. Finčov tim ima atribute za takvu igru i očekuje se da će pokušati to da promene.
Ono što se pokazalo kao mana odbrane Oklahome - a toliko je hvaljen - jeste Holmgren koji kao primarni defanzivac ne uspeva da zaustavi rivale onoliko koliko se očekuje, a vrlo često se zaglavi u blokovima ako ga protivnik natera na trk. Samo je potrebno smisliti napadačku koncepciju gde će lopta biti kod igrača koji ga direktno napadaju. "Samo".
I na kraju, ako Minesota uspe da ubaci šuteve koje prethodne noći nije, naročito trojke iz kornera, koje su bile njihova uzdanica tokom čitave sezone, posao će im biti još teži.
Oklahoma je i protiv najjače ekipe u ligi pokazala zube i snagu. Ako se nastavi u ovom pravcu, od lavine narativa, napraviće sneška belića.
