M. MiškovićNBA je, pre svega, biznis: Ako se ne uklapaš u pravila tržišta, nema ni MVP titule
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | uto. 19.05.26. | 08:57
Nakon druge uzastopne sezone sa tripl-dablom u proseku, Nikola Jokić nije osvojio priznanje za najkorisnijeg igrača NBA - da smo u 2017, ishod bi verovatno bio drugačiji
Nikola Jokić nema šta da dokazuje. To je apsolutno jasno, srpski košarkaš je trostruki MVP najjače lige na svetu, uspeo je da donese Denver Nagetsima jedini prsten u istoriji franšize i nema sumnje da će njegovo ime ostati zapisano zlatnim slovima, kako u istoriji ekipe iz Kolorada, tako i u istoriji same NBA. Bez obzira na sva dostignuća i rekorde o kojima se može pričati unedogled, svakom ljubitelju košarke iz Srbije bar je jednom prošlo kroz glavu – možda je momak iz Sombora zaslužio više?
Jokić je, bez dileme, najkonstantniji košarkaš u NBA u poslednjih bar šest godina. U tom periodu, tri puta je osvajao nagradu za najkorisnijeg košarkaša, dok je ona dva puta završavala u rukama Šeja-Gildžisa Aleksandera, a sve prave ljubitelje košarke najviše boli 2023. godina, kada je nagrada otišla kod Džoela Embida, koji je od tada praktično više vremena provodi na terapijama nego na parketu. Kamerunac je u poslednje tri sezone odigrao svega 96 utakmica u ligaškom delu NBA i veliko je pitanje koliko mu je goriva ostalo u rezervoaru nakon svih problema sa povredama.
Izabrane vesti
Jasno je da je upravo ta 2023. izazvala najviše polemike i negodovanja kod ljubitelja lika i dela Nikole Jokića, dok su rasprave donekle utihnule u poslednje dve sezone, pogotovo u ovoj aktuelnoj, kada je SGA dominantno vodio svoju Oklahomu do prvog mesta na Zapadu, a nema sumnje da su Tanderi glavni favoriti za odbranu trona. Međutim, sve to se može sagledati i iz malo drugačije perspektive – Jokić je imao tripl-dabl u proseku u dve sezone za nama, a ono što je MVP trku pretvorilo u jednosmernu ulicu je povreda kolena srpskog košarkaša krajem prošle godine.
Ako bismo bacili pogled unazad, makar što se aktuelne sezone tiče, setićemo se da je Jokić bio glavni kandidat za laskavo priznanje u decembru. Pre povrede, Džoker je beležio 29,6 poena, 12,2 skoka i okruglo 11 asistencija uz 1,4 ukradenu loptu u proseku nakon 32 utakmice ligaškog dela. Nepotrebno je više i komentarisati koliko su sjajne ove brojke – jer nas je srpski košarkaš razmazio u toj meri da se na statistički istorijske partije ili sezone gleda kao na nešto sasvim normalno. Toliko je dobar, i toliko je promenio percepciju igre pod obručima naročito kada je domaća košarkaška javnost u pitanju. Poznati smo kao narod koji ne ceni ono što trenutno ima, već tek kada se restrospektivom vratimo na neke sportske asove ili trenutke, shvatimo koliko su zapravo veliki bili, te se konačno prebacimo u superlativ.
Kako god, Jokić je krajem decembra doživeo povredu kolena zbog koje je propustio 16 utakmica. Sjajni centar vratio se na parket 30. januara, a bez njega Nagetsi su samo prosečna ekipa, što statistika i pokazuje – ostvarili su devet pobeda i sedam poraza. Nije ni Džoker izašao iz video igrice pa da nastavi da melje sve pred sobom čim se vrati na parket, to je bilo jasno. Procenti su opali, u 33 meča nakon povrede srpski centar imao je 25,8 poena, 13,5 skokova i 10,5 asistencija u proseku. Najveća razlika bila je primetna u procentima za tri, gde se najjasnije video gubitak ritma – pre povrede bio je na neverovatnih 43,5 odsto, da bi nakon povratka šutirao svega 31,9 odsto sa distance. U međuvremenu, Šej je sa svojom Oklahomom nastavio da grabi ka vrhu, te je MVP trka u suštini praktično već tada bila rešena.
Zamor galasača jeste jedan od ključnih faktora kada je NBA u pitanju, što deluje pomalo neverovatno gledajući iz ugla evropskih košarkaških ljubitelja. Amerikanci jednostavno ne vole da gledaju stalno ista imena, rekordi su tu da bi se rušili, a to smo najbolje mogli da vidimo u sezoni 2010/11, kada je Derik Rouz postao najmlađi MVP u istoriji iako su postojali ozbiljni argumenti da je Lebron zaslužio pomenutu nagradu, jer je imao statistički verovatno i bolju sezonu. Čitav kontekst je dosta opširniji, jer je američka javnost Džejmsa predstavila kao zlikovca koji je otišao u Majami zarad pravljenja velike trojke koja će godinama gaziti sve pred sobom, dok je sa druge strane bio Rouz, dečkić iz čikaškog geta koji grabi ka istoriji, do koje je na kraju i došao.
Uzimajući to u obzir, jasno je da Jokić od početka karijere nije ulagao previše napora u predstavljanje svoje ličnosti u javnosti, što je u Americi i te kako bitno. Brend menadžment, odnosno način na koje će nečiji lik i delo biti prikazani širokim masama jednostavno kroje javno mnjenje. Ako za primer uzmemo činjenicu da srpski košarkaš od Najkija nije dobio „signature shoe“ koji imaju igrači kao što su Pol Džordž ili Dža Morant, već je prešao kod kineske konkurencije 361 Sport, jasno je da srpski košarkaš nije među najpopularnijim, ili bolje rečeno – najatraktivnijim javnim ličnostima u Americi. "Big men don't sell shoes", još jedna od diskutabilnih fraza koja je aktuelna na severnoameričkom kontinentu.
02.00: (1,45) Njujork (13,0) Klivlend (3,15)
Zdravorazumskim razmišljanjem shvatamo da nije baš normalno da takve stvari utiču na plasman koji bi trebao da bude zasnovan isključivo na prikazanim igrama na parketu, ali jednostavno je tako i nemamo izbora osim da to prihvatimo.
A da je Jokić isporučivao na parketu – i te kako jeste. Pored uzastopnih sezona sa tripl-dabl učinkom ni u jednoj od njih nije osvojio MVP nagradu, a za to delimičmno može da zahvali – Raselu Vestbruku. Zvuči pomalo paradoksalno, ali američki plejmejker je u sezoni 2016/17 postao prvi još od Oskara Robertsona 1962. koji je beležio tripl-dabl u proseku u ligaškom delu, na nivou cele sezone. Tada je to delovalo nerealno, praktično nadljudski. Zbog toga je krunisan priznanjem za najkorisnijeg igrača iako je njegova Oklahoma završila tek na šestom mestu na Zapadu, ali opet je ključan bio kontekst. Naime, Oklahomu je leto pre napustio Kevin Durant koji je otišao u supertim Golden Stejta te je na taj način ostavio Vestbruka na cedilu. Stvoren je narativ kako je KD „zmija“, dok je Rasel ispravan momak koji je veran svom timu i ostao je da se bori bez obzira na sve, uveo ih u doigravanje sa tripl-dablom u proseku, te je američkoj javnosti predstavljen praktično kao Supermen. Pa, i nije baš bilo tako, ali shvatate poentu.
E sad, glavna stvar je što je Vestbruk pomenuti uspeh ponovio u još tri navrata, čime je isti „izgubio efekat šoka“ i prestao da bude zanimljiv američkoj publici. Tripl-dabl u proseku je od natprirodnog poduhvata brzo prerastao u već viđen scenario, što je dodatno uticalo i da se uspeh Nikole Jokića, iako ne potpuno identičan, posmatra kroz tu prizmu.
Ima materijala da se polemiše i upoređuju sezone Jokića i Vestbruka, a iako nema sumnje da je srpski centar bio racionalniji, produktivniji i bolji po svoj tim – Rasel je bio prvi nakon Robertsona i nagrađen je laskavim priznanjem. Kako god bilo, Džoker nikada nije ni mario previše za to šta će javnost misliti o njemu, a NBA je pokazala da su se vremenom u dodelu priznanja upetljali mnogi aspekti koji nemaju veze sa samim parketom, što je jednostavno činjenica koja nema perviše smisla, ali i činjenica koju košarkaški ljubitelji moraju da prihvate.
NBA LIGA - FINALA KONFERENCIJA
Utorak:
Oklahoma - San Antonio 115:122 (101:101), rezultat u seriji 0:1
/Karuzo 31 – Vembanjama 41/
Sreda:
02.00: (1,45) Njujork (13,0) Klivlend (3,15)
*** Kvote su podložne promenama
tagovi
Obaveštavaj me
NBA