PET NA PET – Savo Đikanović: Hemofarm i Vršac ostali su mi u prelepom sećanju, tu sam dobio decu i uzeo prsten ABA lige

Nekadašnji košarkaš Savo Đikanović rođen je u Podgorici, dete je podgoričke Budućnosti, ali je najveći deo svoje karijere proveo igrajući za mnoge grčke klubove. Sa Đetićima je osvojio prvi trofej u istoriji Budućnosti, Kup Jugoslavije 1996. godine. Takođe, igrao je za Mornar iz Bara, Lovćen sa Cetinja u kojem je u sezoni 2001/02  proglašen za najboljeg skakača lige. Nastupao je za Hemofarm iz Vršca sa kojima je osvojio i ABA ligu 2004.  godine i igrao dva polufinala Uleb Kupa, i finale Kupa Radivoja Koraća. Igrao je i za evropskog prvaka Olimpijakos iz Atine, Olimpiu iz Larise, Kolosos sa Rodosa, Trikalu iz Trikale, Marusi iz Atine, ETA sa Kipra sa kojom je i osvojio prvenstvo te države. Bio je član Igokee iz Laktaša, Jazberenji iz Mađarske i Teodo iz Tivta.

Posle 25 godina igračke karijere, aktivno bavljenje košarkom završio je u svojoj 39. godini. Nakon završen okončane karijere posvetio se individualnom radu sa mladim igračima. Sa proslavljenim saigračem Vladom Šćepanovićem, sadšnjim trenerom u Partizanu, organizovao je košarkaški kamp “Kolašin”. Specifičan program kampa namenjen je za igrače sa idejom da se u jednom kratkom vremenskom intervalu maksimalno unaprede određeni elementi u igri košarkaša, a da se kroz zabavu, igru i druženje među polaznicima kampa stvaraju nova prijateljstva.

Savo je celim srcem podržao MOZZARTOVO društveno poslovanje, posebno mu se dopada akcija “100 terena za jednu igru”, a danas je gost našeg portala u rubrici “Pet na pet”.

1.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport i koji?
“Košarku sam počeo da treniram u trinaestoj godini. Pre toga igrao sam fudbal, bio sam golman u podgoričkoj Budućnosti, ali svi su me usmeravali ka košarci. Na moju sreću to im je pošlo za rukom”.

2. Da li je postojao sportski, životni uzor u danima odrastanja?
“Od prvog dana obožavao sam Vladu Divca. Vlade je bio košarkaški šmeker, intelektualac…Divac je ‘krivac’i za moj broj na dresu”.

3. Klub koji nosite u navijačkom srcu ?
“Jeste da sam dete Budućnosti, ali Hemofarm je klub koji mi je ostao u prelepom sećanju. Savršeno organizovan, uzeli smo i ABA ligu, a Vršac mi je posebno drag jer sam tu dobio sina i ćerku”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Igrao sam za Lovćen u Železniku protiv FMP – a koji je imao strašnu ekipu. Mogu reći das am bio dominantan na parketu i da smo pobedili Pantere. Bilo je puno mečeva za pamćenje, ali izdvajam tu utakmicu”.

5.Životni i sportski moto?
“Uvek sam slovio za upornog čoveka koji je i ulagao u sebe. To mi je pomoglo u karijeri, životu…Bitni su vera, karakter…”.

Bonus pitanje: Šta u Mozzartu odigrati na utakmicu iz Lige Evrope, Malme – Kopenhagen. Domaći imaju seriju od tri pobede bez primljenog gola. I gosti su odlični, bez poraza su na četiri utakmice. Međusobni skor je 1:0:2 i na ovim duelima nije bilo puno golova.

“Predlažem tri plus”.

PIŠU: Nela i Đurđe MEČANIN
ĐDjurdje.mecanin@mozzartbet.com