Skoti Pipen: Da Jokić prevede loptu preko celog terena pod mojim pritiskom? Nisam siguran...

Nekim sportistima nije potrebno predstavljanje. Napišeš ime i prezime i kreće priča. Zato što su ostavili dubok trag u igri i zato što svaka njihova reč može da bude korisna, ako je prihvatimo i valjano ovradimo.

Takav je slučaj i sa Skotijem Pipenom, čuvenim asom Čikago, koji je baš ovog četvrtka napunio 60 godina i tako iskusan ima mogućnost da vidi košarku iz drugačijeg ugla nego kad je osvajao titule sa Bulsima. Na tu temu je naširoko pričao u intervjuu za Marku, pošto u Madridu boravi kao ambasador sporta za osobe sa invaliditetom.

I u tome je njegova veličina, osim one kakvu pamtimo sa parketa.

„Košarka je globalni sport. Ne morate da poznajete saigrače ili protivnike. Igra se širom sveta i govori se istim jezikom. Nebo je granica kad je u pitanju ono što možete postići“, poruka je legendarnog defanzivca za jedan od najuticajnijih evropskih medija.

Mnogi upoređuju period u kome je Pipen igrao sa sadašnjom košarkom.
„Ne mislim da je to izvodljivo. Možda je nekad bilo moguće, ali danas je igra potpuno drugačija. Od načina na koji se sudi, do karakteristika igrača: krupniji su, jači, brži...“

Da li je sada fizički aspekt dominantan?
„Ne bih rekao tako. Košarka je krajem osamdeseth i početkom devedesetih bila naporna u fizičkom smislu. Danas nije isto kao pre; teški faulovi, kakve smo gledali nekad, nisu dozvoljeni. Timovi su imali drugačiji mentalitet“.

Bio je Pipen vrhunski odbrambeni košarkaš i zato je zanimljivo pročitati kako vrednuje današnji stil košarke u kome je sve manji akcenat na defanzivi, a sve više na trčanju i šutiraju trojki.

„U prethodnih 15 ili 20 godina, napad je prešao na viši nivo. Promenom pravila povećao se broj poena i to je bilo dobro za košarku. Centri sada šutiraju trojke. Više nema klasičnih centara. Sad maltene svi igraju sve, bez konkretniih pozicija. U takvim okolnostkma, igra je otvorenija i sve više se zasniva na šutu. Otvorenije je nego u periodu kad sam ja bio na parketu, a manje zahtevno u fizičkom smislu. Igra se brže, to je poboljšalo košarku u nekim aspektima. Univerziteti i srednje škole slede primer NBA. Sad svi promovišu stil šutiranja trojki i postizanja što više poena. Podaci ukazuju na to“.

Pipen je sa Čikagom osvojio šest NBA titula, od kojih je možda najimpresivnija bila iz 1996, kad su Bulsi osnovni deo sezone okončali učinkom 72:10.

„Na papiru bismo, zbog toga, bili najbolji tim svigh vremena. Ono što smo postigli te sezone nas svrstava među najbolje timove u istoriji“.

(AFP)

Kad bi moglo da se desi, u paralenom svetu, da se sretnu ta ekipa i ona Golden Stejtova iz 2016, koja je imala odnos pobeda i poraza 73:9, ko bi pobedio?
„Zavisi od pravila. Ako bismo igrali po današnjim, to bi bila jedna stvar, ali ako bismo primenili ona iz 90-ih, Stefon Kari ne bi bio isti košarkaš. Opet, stavite nas u njegovu eru, osećali bismo se totalno slobodno: niko vas ne drži, niko vas ne zaustavlja. Ne znam ko bi pobedio. Naš tim nije bio napravljen da ubaci 25 trojki iz 50 pokušaja po utakmici. Verovatno bi u tom odnosu snaga Voriorsi pobedili jer bi se oslonili na dva vrhunska šutera, Stefa i Kleja Tompsona. Mi smo igrali na snagu, čvrsto smo se branili. Terali smo timove da postižu samo 75 do 80 poena. Danas je to gotovo nemoguće“.

E, kad smo već kod današnje košarke, savršen je tajming da u razgovor uključimo imena Nikole Jokića i Luke Dončića, dvojice Evropljana koji dominiraju NBA ligom. A da li bi to činili i u Pipenovo, Džordanovo, Rodmanovo vreme?

„Ne znam da li bi mogli da dominiraju. Osamdesetih i devedesetih godina smo vršili pritisak po celom terenu. Da li bi Jokić mogao da prenese loptu pod tim pritiskom? Ne znam. Naravno, Jokić može da vidi teren i veoma dobro dodaje loptu, ali nisam siguran da bi se osećao komotno u situacijama kad bi pod pritiskom trebalo da prevede loptu preko celog igrališta“.

Da li Pipen vidi Dončića kao lidera Lejkersa na putu ka tituli?
„Ne znam. Njegov stil igre ga je doveo do finala u dresu Dalasa, ali nisam siguran da li će ga taj stil ponovo dovesti tamo. Bio je to jedinstven podvig, ali kada su stigli do finala, nisu imali mnogo koristi“.