K. SimetićSrebrni heroj koji je trebalo da uzme poslednji šut
_(1).jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | pon. 15.09.25. | 16:45
Bio je Džedi Osman srce i kičma Turske na evropskom šampionatu i možda bi ishod finala bio drugačiji da Alperena Šenguna nije pojeo ego
Kako je Turskoj posle poraza u finalu od Nemačke verovatno najbolje znaju košarkaši Srbije. Orlovi su od Pancera izgubili u finalu Svetskog prvenstva 2023. godine, dok su Turci u nedelju propustili priliku da prekinu dominaciju Nemačke, te moraju da se zadovolje srebrnom medaljom.
Bilu su blizu, ali toga se niko neće sećati, kao što će svi da zaborave i kakvu je utakmicu odigrao Džedi Osman. I to povređen. I odmah da kažemo, on je trebalo da šutira za izjednaćenje, a ne Alperen Šengun.
Izabrane vesti
Osman je u četvrtfinalu protiv Poljske pri padu dobio udarac od Mateuša Ponitke i povredio levu nogu. Nije se znalo da li će igrati u polufinalu i Turci su počeli da strahuju. Veoma je teško hodao, ali je stisnuo zube i odigrao meč protiv Grčke i to veoma dobro.
Odmah je bilo jasno da će igrati i u finalu i ne samo da je igrao, već je i dominirao, a na terenu je proveo svih 40 minuta! Za to vreme ubacio je 23 poena (7/13 iz igre, 6/9 za tri, 3/4 slobodna bacanja), i uhvatio pet skokova. Samo je Aleksandar Sale Đođević u finalima dao više trojki od Osmana. Srpski plejmejker je ubacio devet trojki protiv Litvanije u legendarnom finalu 1995. u Atini.
Ređali su se pogoci iz daljine, svuda je bio Osman i radio je sve na terenu. Čuvao bekove, čuvao centre, trčao u kontre, postavljao se za faul u napadu... Ma, baš sve. Pokazao se kao najvžaniji šraf mašinerije Ergina Atamana.
Iako pohvale uglavnom stižu na račun Šenguna - i to zasluženo, jer se radi o neverovatnom igraču, lider Turske bio je i ostaće Osman. Konačno je sazreo, nema trunke ega i spreman je da se podredi timu što je i pokazao u Panatinaikosu.
Proveo je sedam godina u NBA ligi, posle Efesa otišao je u Klivlend Kavalirse gde je godinu dana delio svlačionicu sa Lebronom Džejsmom. Provodili su mnogo vremena zajedno, ali je trebalo Osmanu nekoliko godina da upije to znanje. Njegov talenat se nikada nije dovodio u pitanje, no velika očekivanja su ga pojela.
Vratio se iz NBA lige i sleteo pravu u Atinu. Došao je u tim za koji nije lako igrati - Panatinaikos, za trenera za kog je isto toliko teško igrati - Ergina Atamana. Želeo je izazov, želeo je da pokaže da je i dalje klasa. Trebalo mu je vremena da se snađe, a eksplodirao je baš kada je trebalo, u plej-ofu.
Odigrao je odlično protiv "svog" Efesa, no Panati se nije dalo da odbrani evropski tron. Teško je to palo navijačima, Dimitrisu Janakopulosu, Atamanu i naravno Osmanu. Kako je grčki klub poslovao ovog leta, jasno je da je cilj ekpresno vraćanje titule u Atinu.
.jpg.webp)
Da se vratimo na Osmana, odlična forma se prenela i na Evrobasket, na kome je Džedi pržio mrežice. Na svakoj utakmci dao je minimum dve trojke, na tri je dao barem četiri, dok je u finalu ubacio pomenutih šest. Na kraju, na devet mečeva 29 puta je bio precizan iz daljine, a šutirao je neverovatnih 52,7%.
Zato smo i rekli, lopta je trebalo da ide Džediju u ruke. Šenguna je pojeo ego, zato je i promašio. Veliki igrači bi trebalo da znaju kada je bolje da neko drugi proba. Šengun nije znao, jer još uvek nije veliki, ali polako...
Na dobrom je putu, a kada postane, Osman će i dalje biti tu da oni u tandemu napadnu zlato.
.jpg.webp)
.jpg.webp)