Za četiri leta od patos lige do slamke spasa za savremeni sport

Nekako se stalno vrtimo oko istih, filozofskih, životnih pitanja, o kojoj god (sportskoj) temi da pišemo. Da li bismo danas bili u poziciji C, da juče nismo prešli iz pozicije A u B?

Za Košarkaški klub Spartak iz Subotice pozicija C je sedmo nebo. Tamo su trenutno, nakon dve jednako senzacionalne i veličanstvene pobede nad Crvenom zvezdom u polufinalu plej-ofa KLS Superlige.

Ovo „juče“, to je leto 2021. godine i to je jedna pikanterija što se o njoj malo zna, na koju želimo da ukažemo. Jer pozicija A bila je, pazite sad, Druga regionalna liga Sever - grupa „A“. Tu ligu su Subotičani završili na petom mestu, sredinom aprila, pre četiri godine. Ligu iz koje se ne ispada. Patos ligu.

Da li se razumemo? Imali smo, dakle, ABA ligu sa četiri srpska predstavnika, pa Košarkašku ligu Srbije sa 16 ekipa. Ispod nje Drugu ligu podeljenu na dve grupe sa po osam timova, pa četiri Prve regionalne lige sa ukupno 59 ekipa i, tek na kraju niza, 11, po geografskom principu, formiranih liga u najnižem rangu takmičenja sa 85 timova. I među njima, u nekakvoj zlatnoj sredini, pomenuti Spartak.

U isto vreme, na drugom kraju zemlje, u gradu u kojem će se pre primiti uzgajanje manga nego vrhunska muška košarka – iako je, gle paradoksa, njen centar svakog februara već gotovo dve decenije – počelo je kataklizmično potonuće sportskih kolektiva. Tadašnje gradsko rukovodstvo im je maltene objavilo rat, višestrukim umanjenjem budžeta u sred sezone dovelo do toga da jedan po jedan dožive što takmičarski, što egzistencijalni krah, ali u svom tom propadanju, jedan privatni košarkaški klub, osnovan svega četiri godine ranije, dospeo je na prag istorijskog uspeha.

KK Fer plej iz Niša, za svega nekoliko poena međusobne koš razlike, izgubio je trku sa Slodesom za plasman u Košarkašku ligu Srbije, ali verovatno pod uticajem kompletne klime u gradu, rukovodstvo kluba tog leta odlučuje da „prenese svoja sportska, ekonomska i marketinška prava“ Spartaku iz Subotice. Drugim rečima, uz određenu novčanu nadoknadu, Fer plej je prestao da postoji, a Spartak je zauzeo njegovo mesto u Drugoj košarkaškoj ligi Srbije, preskočivši dva ranga takmičenja jednim potezom.

I ničeg tu lošeg nema, nije ovo nikakav negativan kontekst u koji želimo da ubacimo Spartak. Jer, hvatali su i neki drugi, slavniji, raznorazne prečice, od vajld-karti, fuzija, UPPR-ova. Uostalom, nisu Subotičani baš bilo ko u srpskoj košarci – bili su finalisti nacionalnog kupa i trećeplasirani u ligi one „tranzicione, poluskraćene“ Jugoslavije početkom devedesetih.

A nije ni aktuelno rukovodstvo kluba tikva bez korena. Očito su odlično znali šta rade, slagali su ciglu po ciglu u svoju građevinu, stvarali jedan od najzdravijih sportskih kolektiva u zemlji, preskakali stepenik po stepenik – 2022. ušli u KLS, vrlo brzo se u njoj stabilizovali, prošlog leta savladali Vojvodinu u direktnom duelu i postali učesnici ABA lige, a ovog će se boriti za titulu prvaka Srbije. Dudova šuma jedna je od najpunijih dvorana u Srbiji, a upućeni kažu da su Subotičani primer uređenog sistema u mlađim kategorijama, gde deca ne plaćaju članarinu i imaju besplatnu opremu i pokrivene troškove takmičenja.

(©MN Press)

Nisu ovo redovi u kojima ćete pronaći stručnu analizu Spartakove rapsodije. Ima kolega, spisateljskih virtuoza, kojima je to uža specijalnost, za razliku od nas kampanjaca, koji pažnju obratimo tek kad namirišemo neku senzaciju ovog tipa. Oni će mnogo bolje umeti da objasne kako je to Spartak sa jednom isključivo domaćom petorkom (svi preko 30 minuta na parketu, bez pomoći Boltona u sinoćnjem revanšu), koja pomalo liči na romansiranu postavu iz serije „Žigosani u reketu“ (jedan vanserijski veteran na poziciji pleja, kome je karijera ne tako davno bila na nizbrdici, jedan centar koji u dva navrata nije prošao sito u Partizanu, dvojica nekadašnjih zlatnih juniorskih reprezentativaca što sinoć u zbiru ubaciše devet trojki, jedan lokalac sa titulom NBA G lige u biografiji, koji odrađuje takozvane „prljave“ poslove u odbrani), igrala nekakvu „tika-taka“ košarku i u dva meča protiv evroligaške plej-in ekipe nanizala 48 asistencija. Oni će bolje opevati taj košarkaški doktorat Vlade Jovanovića, čoveka kome je, obratite pažnju, Spartak nedavno produžio ugovor do 2030. godine!

Ispričajte taj podatak na Zajednici fudbalskih superligaša Srbije, smejaće se grohotom kao da su čuli vic godine. Toliko baš ni Pari Sen Žermen ne veruje Luisu Enrikeu ili RK Magdeburg Benetu Vigertu.

Na stranu to što od raspada bivše Jugoslavije nijednu titulu košarkaškog prvaka države nije osvojio niko van trija Partizan – Crvena zvezda – Budućnost, a jednu jedinu ikada neko u Srbiji van Beograda uzeo je 1956. godine Proleter iz Zrenjanina, mi još ne znamo kakav će epilog imati ovaj plej-of. Možda će Partizan Mozzart Bet ispasti od FMP-a, a možda će se uozbiljiti nanjušivši mogućnost da osvoji pehar koji nije od 2014. godine, mada u sastavu u kojem je nastupio preksinoć, u najmanju ruku, ne bi bio izraziti favorit protiv Spartaka u eventualnom finalu. Ali sam ulazak Subotičana u završnu predstavu već je istorijska stvar.