Luka Stojanović: Odrastanje u rudniku zvezda

Staro pravilo kaže – ako želiš da budeš najbolji moraš konstantno da se nadmećeš s najboljima. A za Luku Stojanovića (19) se i pre nego što je napunio dvocifren broj godina znalo da ima talenat da bude najbolji.

Takav mu je i put: iz lokalnog Konjarnika, gde je s drugarima igrao mali fudbal, prešao je na Teleoptik, tamo gde Partizan već skoro dve decenije stvara buduće zvezde evropskog fudbala, a 2012. posredstvom superagenta – kako Englezi često zovu Pinija Zahavija – obreo se u Alkošeteu, gradiću tridesetak kilometara južno od Lisabona, u kojem se nalazi čuvena Sportingova akademija fudbala.

Od imena fudbalskih dijamanata koji su u njoj brušeni zastaće vam dah: Kristijano Ronaldo, Luis Figo, Nani, Simao, Kvarežma, Mutinjo... i tako u nedogled. Da se čoveku zavrti u glavi!
“I verujte, kad pogledate kako sve to izgleda, kako se radi, o kojim se sve detaljima vodi računa... bude vam jasno kako su uspeli u tome. Zaista neverovatno. Druga dimenzija, rekao bih“, pokušava Stojanović da za čitaoce MOZZART Sporta dočara veličinu Akademije, ali je jasno da reči za to nisu dovoljne.

Sama činjenica da se nalazi u probranom društvu najvećih svetskih talenata jasno govori koliko je talentovan Stojanović, a na to što nije više poznat srpskoj javnosti, a zaslužio je da bude, uticalo je mnogo faktora. Pre svega to što leta 2012. godine Luka nije dobio nagoveštaj iz kluba da će se na njega ozbiljnije računati. „Previše zadnjih veznih“, kako je glasilo objašnjenje iz Humske, bilo je signal da talentovani, modernim jezikom rečeno, box-to-box vezista pođe u Evropu, pre nego što je planirao.
“Zaboravio sam na sve to. Krenuo sam dalje svojim putem, a sada pričati o tome da li je moglo da bude ovako ili onako, nema smisla.“

„SADA SAM SPREMAN ZA USPEH“

Privikavanje na novu sredinu sada je iza njega, a ispred – svetla velike pozornice. Tako bar kažu u Portugaliji, pošto je Stojanović standardan u B timu Sportinga koji se takmiči u portugalskoj Segundi, ligi koja predstavlja pravi filter za mnoge supertalentovane momke, pre svega iz Južne Amerike. Sporting je trenutno treći, a Luka od početka sezone beleži konstantno dobre partije, uz nekoliko asistencija. Zasad još nije poslao nijednu „bombu“ iza leđa protivničkog golmana, po čemu je takođe poznat, ali ne brine, kaže doći će i to.

Računajući i prošlosezonske dobre igre u mladom timu, pre svega u takmičenju NextGen (Liga šampiona za mlade timove), sasvim dovoljno da se nada šansi u timu Leonarda Žardima.
“Na početku je bilo teško, morao sam da prođem period adaptacije i dokazivanja. Stranac, mlad, 18 godina, profesionalac i to u drugoj državi. Moraš da pružiš često i duplo više od drugih da bi te primetili, naročito navijači i ljudi sa strane. Moraš da dokažeš da imaš kvalitet i opravdaš dolazak. Znao sam šta me čeka i psihološki sam bio spreman. Odrastanje u Partizanu pomoglo mi je da se nosim s velikim pritiskom koji sam imao, kako zbog veličine kluba, tako i zbog novog načina treninga, ishrane, života uopšte. Odvojio sam se od porodice, prijatelja, devojke...“

Sada je sve drugačije, lakše...
“Stekao sam prijatelje u ekipi, imam dobar odnos s mnogima, ugovor mi traje do 2017. i očekujem da ću vrlo brzo, u dresu prvog tima, pokazati zbog čega sam doveden.“

Treninzi u društvu vrhunskih igrača poput Dijega Kapela, Rinauda, Ruija Patrisija, Montera svakako su korisni za mladog igrača, a Sporting kao klub vodi računa i da ti momci postanu pravi ljudi.
“Stvarno je sve preozbiljno. Na svake dve-tri sedmice se posećuje neka škola, gde odlaze igrači prvog i drugog tima. Vodi se računa da u javnosti imidž Sportinga bude na najvišem nivou. Fudbaler ovog kluba mora da bude ličnost od ugleda i da bude svestan da je privilegovan što igra za Sporting. Ne kažem da je lako nositi se s tim, ali ako želiš da postigneš uspeh moraš da se prilagodiš na sve što je neophodno.“

Jednim detaljom Luka slikovito objašnjava ozbiljnost o kojoj govori.
“Kašnjenja se ne tolerišu ni najmanje, trening je svetinja! Pri ulasku u trening centar postoji senzor koji očita otisak prsta i ne postoji mogućnost da se ne zabeleži tačno vreme dolaska. Opravdanja se ne prihvataju. A kad tamo dođeš sve pršti, mnogo je igrača koji se bore za svoje mesto i praktično je svaki trening kao važna utakmica.“

„KRISTIJANO JE IKONA“

Priprema za ono što ih očekuje na velikoj sceni vrši se i tako što B ekipa igra svoje mečeve na stadionu Žoze Alvalade.
“I te utakmice prati oko 10.000 navijača. Ukoliko se igra protiv Benfike ili Porta, bude i više gledalaca. Često su tu onda i gostujući navijači, napravi se baš dobra atmosfera. Navijači vole da gledaju mlađe igrače, iskustvo ih uči da tu stasavaju budući asovi.“

Razgovarati o Sportingu, posetiti stadion Žoze Alvalade, a ne pomenuti Kristijana Ronalda bio bi istinski greh. Jedan od najboljih fudbalera ikada stigao je među lisabonske Lavove sa 12 godina sa ostrva Madeira, a posle šest godina prešao je u Mančester Junajted.
“On je ikona kluba i kao takvom mu je pripala čast da postane stohiljaditi zvanični član Sportinga. Sigurno da se najviše njime ponose, ali i Figo, naravno, uživa ogromno poštovanje. Ronaldo prati klub i ispoštuje ga kad god može. Svaki njegov uspeh se slavi kao da je i dalje igrač Sportinga.“

Klub iz Lisabona imao je u prethodnom periodu i nekoliko igrača s ovih prostora. Prošle sezone Luka se družio s Hrvatom Pranjićem, a Sportingov dres nosili su ranije Vladimir Stojković, Milan Purović, Simon Vukčević...
“Poštuju balkanske fudbalere, misle da smo veoma talentovani. Po mišljenju navijača, Vukčević je ostavio najbolji utisak“, zaključio je Stojanović.

„STOJKE I ROBERT ŽELE SRPSKI DRES“

Luka Stojanović ima priliku da vrlo često posmatra 17-godišnjeg golmana Vladimira Stojkovića, rođaka poznatijeg imenjaka i prezimenjaka iz Partizana. Njegov otac Vladan takođe je bio golman, karijeru je završio u Portugaliji, gde je dobio sina koji danas predstavlja veliku nadu Sportinga

MOZZART Sport je već pisao o Vladimiru Stojkoviću junioru u feljtonu „Srpski sinovi“.
“Stojke je malo mlađi, tako da je u omladincima, u ekipi U19, ali mogu da kažem da je vrlo talentovan. Miran je na lopti, visok, pouzdan. Po mišljenju mnogih, ima potencijal da napravi ozbiljnu karijeru.“

Luka poznaje i ofanzivnog vezistu Roberta Mirosavića (17), Šveđanina srpskog porekla koji igra u omladincima Benfike, takođe predstavljenog u feljtonu „Srpski sinovi“.
“Ozbiljan talenat. Da nije, ne bi ga Benfika dovodila iz Helsingborga sa samo 16 godina“, objašnjava Luka.

Vladimir je branio za mlađe kategorije Portugala, a Robert igra za Švedsku. Po informacijama do kojih je došao MOZZART Sport za vreme boravka u Lisabonu, i jedan i drugi žele da igraju za Srbiju. Zbog strogih pravila koja su na snazi u lisabonskim velikanima, a izričito je zabrenjeno članovima omladinskih timova da daju intervjue, nismo bili u  mogućnosti da vam priredimo priče i o ovoj dvojici fudbalera.

ČUDESNA SUDBINA „KLASE '94“

Malo kome je poznato da je Luka Stojanović praktično odrastao sa Lazarom Markovićem u Partizanu. Obojica su bili članovi „klase '94“, a sada žive u istom gradu...
“Drago mi je zbog toga. Dugo se poznajemo, maltene smo živeli zajedno u Partizanu, išli po karantinima, utakmicama... Život je nepredvidiv, ko bi rekao da ćemo, eto, biti u Lisabonu, on u Benfiki, ja u Sportingu. Srećan sam što je ovde toliko Srba. Njima neka bude dobro, ali ne mora i Benfiki, a-ha-ha...“

Postoji mogućnost da se Luka i Lazar uskoro sretnu na velikom lisabonskom gradskom derbiju.
“Što da ne? Očekujem tako nešto dogodine. Biće obojici zanimljivo, to je sigurno!“

Generacija srpskih fudbalera rođena 1994. godine vrlo je zanimljiva, ne samo zbog momaka iz Partizana, već i ostalih klubova... Praktično su već „preplavili“ Evropu, iako još nisu izašli iz tinejdžerskog doba.
“Stvarno smo na 100 strana. Nadam se da ćemo se okupiti ponovo u reprezentaciji i napraviti novi uspeh. Iz Partizana nas je baš dosta – Marković je u Benfiki, Mitrović u Anderlehtu, Ninković i Marko Živković su u prvom timu Partizana, Milan Savić je u Belgiji. Onda je tu Stefan Čolović, on igra, čini mi se, u Španiji... Bojim se da nekoga ne zaboravim, stvarno je dosta kvalitetnih momaka iz te generacije i verujem da ćemo uspeti da se ostvarimo. Čeka nas još mnogo dokazivanja i rada kako bismo postali pravi profesionalci“, kaže Stojanović na kraju razgovora za MOZZART Sport.

(Foto: Žoao Paolo Trindade, specijalno za MOZZART Sport)