Kojadinović: Treba nam kontinuitet i nova energija, voleo bih da se vratim u Partizan

Prošle sezone ste bili četvrti u šampionatu. Tuluz i dalje ima 12. budžet u eliti, ali rezultati su znatno iznad. Čini se da je to maksimum u prvenstvu Frnacuske, jer su PSŽ, Monpelje i Nant druga dimenzija. Može li bolje od prošlosezonskog rezultata?
“Finansije prave veliku razliku, ne samo u Francuskoj, već i u svakoj drugoj ligi. Jesmo izvukli maksimum prošle sezone. Dolaze igrači koji su, da kažem, nekog slabijeg renomea i posle toga dobijaju punu afirmaciju i odlaze u veće klubove. Ove godine već imamo golmana Simona Melera koji naredne sezone ide u Flensburg. Tuluz je na dobrom glasu, ima reputaciju ne samo u Francuskoj, neko i šire, pa je interesantan i za velike klubove. Taj budžet jeste problem, ali mislim da u klubu sjajno raspolažemo s tim sredstvimo jer pravimo dobre rezultate. Tuluz je poslednjih godina bio u Top 5. Postavljen je standard, podignute su ambicije, pa se uvek želi više. Duga je liga, nismo dobro počeli, ali možemo da to nadoknadimo u nastavku. Da li ove sezone mnogo očekujemo, pa nas je to malo, da kažem, kočilo, ne znam, ali siguran sam da ćemo da izgledamo bolje”.

Danijel Anđeković je najzaslužniji za vaš dolazak u Tuluz u leto 2024. Kakva je saradnja s Denijem?
“Uživam da radim s njim. Ne samo ja, nego i svi igrači. Dugo je u Tuluzu, 12 godina, što dovoljno govori o klubu i njemu. Meni je olakšavajuća okolnost što priča srpski i što možemo da komuniciramo i da mi objasni neke stvari prostije i lakše nego na francuskom. On je dosta i ambiciozan i uvek izvlači najbolje iz nas. Ljudi u klubu imaju mnogo poverenja u njega čim je on tu toliko godina ovde. Mislim da ima ugovor još dve sezone i verujem da želi da donese trofej. Siguran sam da mu je to velika ambicija. Prezadovoljan sam saradnjom sa Denijem. Kao ekipa dišemo kao jedan i pratimo ga. On je taj koji nam daje zadatke, a mi se trudimo da to ispunimo”.

Posle prve sezone odmah ste produžili saradnju sa još godinu, do leta 2027. Zašto?
“Da, produžio sam još jednu godinu u Tuluzu. Osećam se sjajno ovde. Verujem da mogu u sadašnjem klubu da napredujem još više i kasnije odem u neki još veći klub. Smatrao sam da bi možda bilo najpametnije da se osiguram i da mogu potpuno da se ovde usredsredim na teren. Imam poverenje od ekipe i od svakog člana stručnog štaba. Mislim da mi je produženje ugovora bio najpametniji potez. Vreme će da pokaže da li je bila dobra odluka ili ne. Osećao sam da je to najbolji put za mene”.

19.30: (1,85) Dortmund (8,00) Turinger (2,30)

Da li je bilo ponuda tokom leta?
“Ništa zvanično”.

U reprezentaciji ste manje od dve godine, a Raul Gonzales vam je već četvrti selektor. Nimalo pohvalno. Da li je to problem, stalno smo na novom početku, novi sistem, novi zahtevi?
“Prvo je bio Toni Đerona, pa Boris Rojević i Dalibor Čutura. Ne možemo da se pohvalimo u tom pogledu, nemamo kontinuitet, ali to je tako, takva je situacija. Nemamo mi šta kao igrači da se žalimo ili da mi nešto protestujemo, bilo šta. Mislim, to je normalna stvar, Savez povlači konce i to je tako. Sa Raulom je potpisan dugoročni ugovor, što je jako dobro i verujem da će to uliti i nama igračima, mlađima pogotovo, neku sigurnost i da ćemo dobrim i predanim radom moći tek da uberemo neke plodove kroz dve do tri godine. Raulov rukometni rejting u Francuskoj je stvarno visok, kao i generalno u Evropi, pogotovo posle Vardara i osvojene Lige šampiona. Siguran sam da će nam doneti neku novu energiju. Ono što je najbitnije je da uživamo. Svaki puta uživam u reprezentaciji, prelepo mi je da sam tu. Verujem u dobar rad, dobar sistem i boljim rezultatima u budućnosti”.

Na prošlom Evropskom prvenstvu ste bili debitant. Na desnom beku ste imali iskusnije Miloša Orbovića i Predraga Vejina. Sad, da li ste bili treći izbor ili ne, nije bitno, ali je sada situacija drugačija, od vas se očekuje mnogo više, da nosite reprezentaciju u narednom periodu.
“Da, u Minhenu samo bio, da kažem, kao ispomoć, prvo veliko takmičenje. Kod Rojevića sam dobio veću ulogu, stvarno mi je dao mnogo prostora i verovao mi je, bacio me u vatru. Pogotovo u meču sa Italijom, kada sam bio prvi desni bek. To je bila prva neka ozbiljnija utakmica sa ozbiljnijom ulogom. Nikada nisam bežao od odgovornosti. Sada je novi selektor. Svi imamo šansu da se pokažemo i dokažemo Raulu Gonzalesu. Takav je moj stav, da se dokažemo da bi sutra Srbija profitirala. Ako dobijem šansu, učiniću sve da opravdam poverenje. Tu je i Jovica Nikolić koji je sjajan igrač, Uroš Mitrović je isto budućnost, veliki potencijal, Nikola Crnoglavac je tu najiskusniji od nas, da ne zaboravim i Vejina iz Ohrida i Orbovića iz Kriens Lucernu. Na selektoru je da nas proba, pa videćemo ko će najbolje da se pokaže”.

Kod španskih trenera uvek detalji, finese igraju važnu ulogu. Kako je kod Anđelkovića?
“Tuluz je mlada ekipa, pa nam Deni daje dosta slobode, ali radimo i na detaljima, koliko god možemo. Znam za taj španski sistem, verujem da će novi selektor dobro da nas namesti i da nam da neke smernice. Ti detalji na kraju mogu i da odluče. Primer, na Evropskom prvenstvu kako nesrećno nismo pobedili Island i posle se sve okrenule protiv nas. Jedna lopta je mogla da potpuno promeni sve. Da smo tada pobedili, kao što je trebalo, ko zna dokle bismo dogurali”.

Da li već pratite Špance, Nemce i Austrijance, rivale u grupi u danskom Herningu? Ima li već sada misli o Evropskom prvenstvu, nestrpljenje pred veliko takmičenje?
“Grupa je stvarno teška, ali mislim da ne treba previše da respektujemo rivale, zato što nemamo šta da izgubimo. Treba da gradimo neki sistem, neki zalog za budućnost. To su vodeće reprezentacije na svetu, ali ako budemo inferiorno ulazili u mečeve, u smislu kao da se plašimo, ne verujem da bi nam to išta dobro donelo. Trebalo bi da dobro radimo, da se spremimo i da izađemo tamo da se borimo do poslednje kapi znoja, pa… Ako su bolji - bolji su, čestitaćemo im. Dobra stvar je što rukometna javnost da kažem, jer nismo baš mi nešto popularni sport kod nas, nije optimistična, ne misli da možemo nešto veliko da uradimo. Verujem da baš iz toga mi možemo da iskoristimo te neke momente, da olakšamo sami sebi i taj pristup. Idemo da se borimo, nemamo nikakav imperativ i pritisak. Da će biti teško – biće, ali ima još vremena do tada. Zato nam je bitan svaki trening s novim selektorom”.

Kojadinović u dresu Partizana (©Starsport)

Partizan. Šampion je posle 13 godina. Dubok trag ste ostavili u Humskoj za tri godine, sa Kupom Srbije ste se oprostili od crno-belog dresa. Pratite li bivši klub?
“Kako da ne, pratim! Kad god mogu gledam, čujem se sa bivšim saigračima. Meni je lična karta Partizan, ja sam u Humskoj dobio sve. I afirmisao se i to će biti moj klub zauvek. Voleo bih jednog dana da se vratim u Partizan. Naravno, ako bude bilo prilike za to. Srećan sam zbog svega što rade. Imam jako puno drugara i prijatelja tu. Klub raste iz sezonu u sezonu. Verujem da će i u Ligi Evrope da prođe ovu prvu fazu. Žao mi je što igra bez publike na Banjici, ali držim palčeve mom bivšem klubu da daleko dogura”, zaključio je Kojadinović.