Ž. MutavdžićKuda ide ženski rukomet u Srbiji? Ostaje li Dal, da li Andrea, Dragana i Katarina igraju na SP?
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | sre. 16.04.25. | 14:27
Srpske rukometašice se plasirale na Svetsko prvenstvo krajem godine, ali u kom sastavu ćemo biti u Nemačkoj i Holandiji je i dalje neizvesno. Ko će biti na kormilu naše reprezentacije?
Pretila je rukometašicama Srbije sudbina rukometaša koji su propustili dva od tri poslednja Svetska prvenstva. Pojačana selekcija sa povratnicama, Andreom Lekić, Draganom Cvijić, Katarinom Krpež Šlezak i Katarinom Tomašević, uspela je da pruži veštačko disanje napaćenom srpskom ženskom rukometu koje je u velikoj krizi.
Klubova nemamo, uglavnom su na amaterskom nivou ili da kažemo poluprofesionalnom, i Liga Evrope je nemoguća misija, da ne govorimo o Ligi šampiona. Kao u onom makijaveilističkom principu “cilj opravdava sredstvo”, planetarni šampionat u Nemačkoj i Holandiji krajem godine je obezbeđen, ali daleko od toga da su svi problemi rešeni. Naprotiv, ostaju i ne smeju da se guraju pod tepih.
Izabrane vesti
Šta dalje? Imamo li strategiju, da li znamo sastav reprezentacije krajem godine? Roster je u magli, a čak je i pitanje da li će Bent Dal da nastavi misiju na klupi Srbije. Norvežanin je dobio kratkoročni ugovor, ispunio je cilj, ali tek treba da se reši pitanje trajnog selektora, bar za naredne tri godine, koliko je dobio mandat novi kormilar Orlova, Španac Raul Gonzales koji od 1. jula stupa na dužnost.
Logično bi bilo da Dal nastavlja misiju posle obezbeđenog plasmana na Svetsko prvenstvo, ali nije to sigurno kada je naš rukomet u pitanju. Novo rukovodstvo na čelu sa povratnikom na užarenu fotelju Božidarom Đurkovićem imaće prvi zadatak – izbor selektora rukometašica.
Sreda, 19.00: (1,90) Kil (8,00) Fihse Berlin (2,20)
Tim je nepoznat. Jasno je da Katarina Tomašević završava karijeru. “Ministarka odbrane” bila je junakinja meča u Boru, na iskustvo i klasu je spustila roletnu u finišu, kada se lomilo protiv Slovenije u revanšu baraža i podsetila na Svetsko prvenstvo 2013. godine, kada je činilo čuda i vodila našu selekciju do istorijskog srebra.
Tomaševićeva ima 41 godinu, letos se vratila u srpski rukomet, branila u prvom delu sezone za Bekament iz Aranđelovca, ali od početka godine nije stajala među stativama posle rastanka s poslednjim klubom.
Da nije bilo Andree Lekić, Dragane Cvijić i Katarine Krpež Šlezak i pominjane Katarine Tomašević, sigurno je da ne bismo izbacili Slovenke. Neuspešno podmlađivanje prethodnika na klupi, Uroša Bregara, ostavlja danak u godinama koje slede…
Andrea Lekić ima pune 37 godine (zimus je pominjala da planira uskoro da okači patike o klin) Katarina Krpež Šlezak 36, Dragana Cvijić 35… Vratile su se da pomognu, i dalje su klasa, Andrea je svetska klasa, da nastavimo s kontinuitetom, ali je pitanje da li na njih tri možemo da računamo na SP krajem godine. Za ovu akciju nismo imali mnogo mladih snaga, rezultat je bio u prvom planu. Izostali su srednji bek Una Obrenović, u izboru Mozzart Sporta najbolja rukometašica u Superligi Srbije, desno krilo Dunja Radević, golman Tatjana Činku... Raduju i odlični rezultati juniorki u poslednje vreme koje predvodi Zoran Barbulović, trener Bora. Izbor selektora na duži period je prioritet na Tošinom bunaru.
I dalje ni na vidiku nema ozbiljnog kluba koji bi igrao neku rolu u Evropi. Crvena zvezda je na pragu druge vezane titule, ali daleko od nekih evropskih dostignuća, vicešampion Srbije Železničar iz Inđije je u velikim finansijskim problemima ove sezone, Jagodina je u padu, dok se ostali “zlopate” i “životare u siromaštvu” i zavise od lokalne samouprave koja je uglavnom najveći sponzor naših rukometnih ekipa.
Sistema zasad nema, spas za ženski klupski rukomet u Srbiji nije ni na vidiku...
.jpg.webp)
.jpg.webp)
