Crnogoraca mnogo više u Minhenu (©Reuters)
Crnogoraca mnogo više u Minhenu (©Reuters)

Kult navijanja za reprezentaciju – šta to beše? Zakazala srpska dijaspora u Bavarskoj...

Vreme čitanja: 2min | uto. 16.01.24. | 18:00

Orlovi u Minhenu na sve tri utakmice imali najslabiju podršku, a bar nekoliko desetina hiljada zemljaka živi u ovom delu Nemačke

(od izveštača Mozzart Sporta iz Minhena)

Na premijeri Evropskog prvenstva u Minhenu, Islanđani su „okrečili“ Olimpijsku dvoranu. Oko 4.000 Ostrvljana stiglo je u srce Bavarske, odnosno nešto više od jedan odsto populacije ove male države. Atmosfera je bila kao da se igralo u Rejkjaviku. Mađara je u nedelju bilo nešto manje od Islanđana, ali su bili veoma grlati. Srba opet u tragovima, nekoliko stotina, nisu bili grupisani na jednom mestu.

Izabrane vesti

Više je bilo prijatelja, rodbine igrača (primetili smo pet članova porodice Cupara koji su nosili dresove Srbije sa ispisanim prezimenom golmana reprezentacije Srbije), nego naših ljudi na trbinama. I Crnogoraca je danas bilo mnogo više u poslednjem meču Grupe C. U bojama svoje zastave, u crveno-žutim dresovima okupirali su dvoranu u Minhenu. Bili su veoma grlati. Mnogo su sitgli iz Podgorice i drugih crnogorskih gradova samo zbog ovog meča, a nemaju šansu za drugu rundu posle dva poraza od Mađarske i Islanda.

I ovaj šampionat – isto pitanje, šta je to kult navijanja za reprezentaciju? Nije bajna slika ni kada igraju fudbalska i košarkašaka reprezentacije Srbije u inostranstvu, ali naravno da su dva najpopularnija sporta u Srbiji prate, ali i tu nema organizovane podrške.

Rukomet je skoro nevidljiv u Srbiji. Medalja nije osvojena 12 godina u muškoj (evropsko srebro iz Beograda) i nešto više od 10 u ženskoj konkurenciji (svetsko srebro, prošlog meseca je bila decenija od najvećeg uspeha Srbije od samostalnosti).

Jednostavno, nemamo mi taj kult, da podržavamo rukometnu reprezentaciju. Razumem to, jer od 2012. godine nismo napravili veliki rezultat. Svako kod nas voli pobede i neće da podržava tim kad se gubi. Opet, ne razumem da je bilo toliko mađarskih navijača više nego naših. Nadam se da će doći bolji dani i da ćemo rezultatima da privučemo više ljudi da nas prati“, rekao je tužnom glasom zamenik kapitena Orlova Mijajlo Marsenić na pitanje da li je dijaspora razočarala.

Ostale reprezentacije sa prostora bivše Jugoslavije imaju neuporedivo veću podršku. Bosna i Hercegovina je bila verovatno najgora na ovom šampionatu, tri poraza, dva ubedljiva i neuspeh od autsajdera Gruzije, ali je imala podršku organizovanih navijača Fanatika u Manhajmu. Da ne pričamo o tradiocionalnoj groznici kada igra Hrvatska. Videlo smo to pre dve godine u Segedinu, kada su Kockasti bili bar pet puta brojniji od naših navijača, a grad na Tisi je mnogo bliži Srbiji nego Hrvatskoj.

Kod Srba, kult postoji samo kada igraju Zvezda i Partizan. Poznate su scene kada košarkaši igraju Evroligu u Minhenu protiv Bajerna, kada više od polovine budu Srbi, koji se brzo organizuju čim se karte puste u slobodnu prodaju.

Reči Nikole Jokića da Srbi ne vole sport, nego vole da pobeđuju, dobija na značaju...



tagovi

Rukometna reprezentacija SrbijeEHF EURO 2024ep u rukometuRukometni EURO 2024

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara