Niš obeležio 75 godina rukometa, reprezentacija se vraća u Čair (VIDEO)

Nišlije teško i same sebi, a kamoli drugima, mogu da objasne fenomen rukometa u svom gradu.

To je sport najuspešnije tradicije. Železničar je, u muškoj konkurenciji, sedam puta osvajao nacionalni kup, što u velikoj, što u „maloj“ Jugoslaviji, što u Srbiji, po čemu su od njega, na domaćoj sceni, uspešniji samo Partizan i Vojvodina. Igrao je u finalu Kupa pobednika kupova Evrope 1978. godine, izgubio od slavnog Gumersbaha sa 15:13, iako je od 12. minuta utakmice imao igrača manje, zbog isključenja bez prava zamene. Dva puta je bio vicešampion države, 2018. godine titula je bukvalno ostala na gol-liniji u Šapcu, gde se lopta zaustavila u poslednjem napadu utakmice poslednjeg kola plej-ofa.

Naisa osvojila Čelendž kup 2007. godine

Naisa je Nišu donela jedinu titulu državnog prvaka u rukometu (2008), jedini evropski trofej u kolektivnim sportovima – Čelendž kup 2007. godine, pride i četiri pehara nacionalnog kupa, uz dva uzastopna učešća u Ligi šampiona početkom ovog veka, što je danas misaona imenica za srpski ženski rukomet. Svi ti uspesi postignuti su pod komandom istog trenera - Svetislava Belog Jovanovića, koji je, iako živi u Nišu, već godinama van rukometa – samo jedan od niških rukometnih paradoksa.

Podario je grad na Nišavi našoj zemlji njenog najuspešnijeg selektora svih vremena – Zoran Tuta Živković član je generacije koja je osvojila olimpijsko zlato na prvim Igrama na kojima se rukomet našao u takmičarskom programu – 1972. godine u Minhenu, a poslednji je trener koji je našem muškom seniorskom rukometu doneo zlatnu medalju sa velikih takmičenja, ujedno i jedinu sa svetskih prvenstava – 1986. godine u Švajcarskoj.

Atmosfera u hali Čair s kraja prošlog veka

Potekli su odavde brojni naši proslavljeni reprezentativci, u Nišu je rođen možda i najbolji rukometaš sveta svih vremena Nikola Karabatić. On je, doduše, tu samo rođen, a Bojana Popović (devojačko Petrović), je tu i počela karijeru jedne od najboljih ikada na planeti. Samo u poslednjih nekoliko godina, u Nišu su trenerski posao radili neki od naših najrenomiranijih stručnjaka, bivših selektora, poput Jovice Cvetkovića, Ljube Obradovića, Veselina Vujovića...

Najzad, Niš je, po osamostaljenju Srbije, postao omiljeno „orlovsko gnezdo“. Naša muška reprezentacija sve najvažnije utakmice godinama je igrala u dvorani Čair, a ženska je put ka osvajanju svetskog srebra 2013. godine počela upravo iz te hale, u kojoj je igrala takmičenje u grupi...

Kako se rukomet u ovom gradu srozao na današnje niske grane, tema je za duboku analizu, tek, Železničar se u poslednjoj deceniji kretao „od šampanjca i kavijara do hleba i igara“. Iz krajnosti u krajnost. Gašen je i ponovo osnivan, ispadao je iz lige i u nju administrativno vraćan, neke sezone provodio je van sistema takmičenja, neke na samom vrhu srpskog rukometa ili čak u regionalnoj SEHA ligi. Najteže je podneo politiku uskraćivanja finansiranja od strane prethodnog gradskog rukovodstva i trenutno postoji samo u papirima, uglavnom sudskim.

Naisa je ispadanje iz Superlige u nekoliko navrata izbegla grčevitom borbom, u tekućoj sezoni tek furioznom serijom u poslednja dva meseca, nakon promena na čelu stručnog štaba. Ali, već godinama je daleko od vrha tabele. Na zgradi, koju je u amanet mlađim generacijama ostavio Petar Seratlić, najpriznatiji sportski radnik u istoriji Niša, kakvom se ne može podičiti niti jedan klub u Srbiji, od pre par meseci više ni pro forme ne stoje slova „Dom rukometa“...

Detalj sa svečanosti povodom jubileja (@Miroslav Lavrenčić)

Grupa entuzijasta, bivših igrača, predvođenih nekadašnjim reprezentivcem i trofejnim srednjim bekom Nemanjom Pribakom, prošlog leta rešila je da priču započne od nule. Formirali su novi klub slavnog imena – Železničar jug, koji je takmičenje u osnovnom delu debitanstske sezone u Prvoj ligi Istok (treći rang takmičenja) okončao sa 18 pobeda na 18 utakmica. Sledi baraž za ulazak u Super B ligu.

U organizaciji ovog kluba i Gradskog rukometnog saveza Niša, u VIP salonu hale Čair sinoć je održana spektakularna svečanost povodom 75 godina rukometa u Nišu. U prisustvu dve stotine zvanica, nebrojenih rukometnih legendi, na razne načine povezanih sa Nišom, rukovodstva grada i Rukometnog saveza Srbije, evocirane su uspomene na slavne dane, ali izgovorene i neke reči koje nagoveštavaju svetliju budućnost.

Na početku je prikazan kratak film, praktično kolaž video poruka koje su ovim povodom snimile sve same rukometne legende: Zoran Tuta Živković, Časlav Grubić, Svetislav Jovanović, Vesna Milošević, Nikola Karabatić, Bojana Popović, Biljana Bandelije (nekada Filipović, strelac antologijskog gola u revanšu finala Čelendž kupa protiv Kluža), Ivan Lapčević, Veselin Vujović, Mladen Dugi Bojinović, Dalibor Čutura, aktuelni vršilac dužnosti selektora Orlova, koji je jednu sezonu tokom igračke karijere proveo u Želji...

„Ova godišnjica nije samo pogled u prošlost. Ona je i podsećanje na obavezu koju imamo prema budućnosti. Naš zadatak je da očuvamo nasleđe, ali i da ga prenesmo mlađima – da ih naučimo vrednostima koje rukomet nosi: timskom duhu, poštovbanju, borbenosti i časti“ – poručio je Nemanja Pribak u pozdravnom govoru u ulozi domaćina.

Najemotivniji trenutak večeri predstavljala je dodela specijalnog posthumnog priznanja Vladimiru Stanojeviću Pikiju, jednoj od najvećih igračkih legendi Železničara, kasnije treneru, koji je iznenada preminuo u Kini, pre nepune četiri godine, u svojoj 51. godini i čije ime odnedavno nosi škola rukometa Železničara. Priznanje je primila njegova ćerka Nađa.

Nađa Stanojević primila je priznanje

Zamenik gradonačelnika Niša Luka Gašević obećao je veću finansijsku pomoć grada za sport, te rekao da rukomet zaslužuje da u tom pogledu „prvi stane u red“, dok je Božidar Đurković, predsednik Rukometnog saveza Srbije i osvedočeni prijatelj niškog rukometa za kraj obećao:

„Niš je dugo godina bio baza naše reprezemntacije. Ovde nijedan protivnik nije voleo da dođe, uz pomoć pune hale i jedinstvene podrške sa tribina, padale su i najjače reprezentacije Evrope. Žao mi je što reprezentacija poslednjih godina nije igrala u Nišu, ali to će se vrlo brzo promeniti. Prvom sledećom prilikom, i muška i ženska reprezentacija Srbije, vratiće se u halu Čair.“