Prelazni rok za desetku i pojačanja vredna povratka titule u Šumadiju

Kada je Radnički u pauzi između dve sezone krenuo u sklapanje tima, verovatno ni kreator budućih uspeha Aleksa Brđović nije mogao da zamisli bolji završetak. Pokazali su se kao ključni baš povučeni potezi na transfer pijaci. Na kraju je i zamišljena okosnica iznela najveći teret u svim domaćim takmičenjima, gotovo bez izmene.

Kragujevčani su na usputnim stanicama do titule osvojili Kup i lidersku poziciju u ligaškom delu elitnog ranga, na određeni način i nagovestili kakve ambicije imaju u plej-ofu nacionalnog prvenstva. Međutim, putovanje do krajnjeg odredišta uopšte nije proteklo bez problema.

Imao je mladi šef stručnog štaba sigurno zamerke i kritike, posebno u prvom delu superligaškog karavana. Povremeno je njegova koncepcija bila upitna, pogotovu posle meče trećeg kola protiv Crvene zvezde i zabrinjavajuće partija. Kada i nije išlo kako je zamislio, Brđović je ostao veran sopstvenim vizijima. Možda i očekivano zbog promena u rosteru.

(©MN Press)

Znali su svi u Radničkom da je u startnoj postavi i "previše" novih odbojkaša. Ako se izuzmu oni sa većom ulogom, poput tehničara Ivana Kostića i libera Dušana Jovića, ostalim uzdanicama je i trebalo malo vremena da se uigraju. Iako su pojedini i ranije nosili dres kluba iz Šumadije, neophodno je bilo i da se naviknu jedni na druge. Kvalitet pojačanja nije bio sporan, pa su na rastanku od 2024. počeli da se naziru obrisi berićetne sezone.

Povratnicima je i pripala uloga glavnih protagonista. Korektor Milan Krstić je posle četiri godine pauze ponovo stigao u Šumadiji. Pravo iz Egipta, uz prethodne igre u rumunskoj Krajovi, Takovu (Gornji Milanovac) i Mladom radniku (Požarevac). Efikasnost je bila njegova najveća prednost. Ne samo da je bio ubedljivo prvi poenter ekipe (596), nego i kompletnog takmičenja.

Često je Krstić u napadu računao i na podršku Milutina Nejića, koji je još jednom zadužio poznatu opremu. Primač servisa je pre odluke da bude deo dobitne kominacije imao više pokušaja da izgradi inostranu karijeru. Bio je i u Francuskoj, Rumuniji i Kataru, ali se uoči svakog novog iskustva vraćao u otadžbinu. Nezamenljivi tandem na istoj poziciji je upotpunio Ivan Ćirović, koji se oprostio od Borca (Starčevo) i u Radničkom odradio značajan posao na više frontova.

A šta tek reći kako su Kragujevčani uboli premiju sa angažmanom srednjih blokera. Dušana Lopar je bio vesnik tek kasnije čekiranih dostignuća. Kuriozitet je da je u poslednje tri sezone osvajao titule. Niz je započeo u bugarskom Neftohimiku, nastavio u Crvenoj zvezdi i nedavno u Radničkom. Koliko je bio važan šraf u mašineriji bivše ekipe, dokaz je i da je već dogovorio ostanak u istim bojama. Kada je zbog rotacije bio na klupi, nije i morao da brine. Nekadašnja nada kraljevačke Ribnice u liku Vladimira Gajovića je podizala zid na mreži. Protiv Vojvodine Mozzart u odlučujućoj utakmici čak je i neverovatnih deset puta zaustavio udarne igle Novosađana.

Milutin Nejić (©MN Press)

Možda će se ovim momcima uvek pripisivati daleko veće zasluge nego ostalima. Ipak, odbojkaška istorija u Srbiji će pamtiti da su članovi generacije koji su posle 15 godina odveli Radnički na presto bili i Danilo Gledić, Relja Sekulić, Ognjen Stević, Branislav Banković, Jovan Vukmirović, Marko Milićević, Đorđe Vidović, Filip Damnjanović...