Čovek koji priznaje greške

Jedna od glavnih zamerki na račun Dragana Stojkovića tokom njegovog četiri i po godine dugog mandata bila je totalno odsustvo samokritike. Šta god da se desilo, kada bi Srbija loše prošla, bivši selektor je imao u džepu da ponudi, neke druge razloge, samo tu nije bilo nigde njegove greške.

U Kataru su bili krivi povrede i loše postavljena odbrana protiv Kameruna, na Evropskom prvenstvu nedostatak sreće, jer nam je falio jedan gol za prolaz, iako se niko ne seća ni da smo stvorili neku veliku šansu, dok je vrhunac bio posle katastrofe od Engleske u Beogradu, kada je Stojković ispalio da bi se isto završilo i da je neko drugi bio selektor, a na teren izašao bilo koji sastav Orlova. Kao što smo videli pre nekoliko dana u Londonu, ni to nije bila istina.

Novi selektor – nadamo se na duže staze od ove dve utakmice – Veljko Paunović je pored taktičkih zamisli i drugačijih metoda rada, drugačijeg gledanja fudbala, doneo i novi element u reprezentaciju: priznanje greške. U srpskom fudbalu je tako nešto potpuno strano, uspeh ima hiljadu otaca, ali neuspeh nijednog. Svi su uvek zaslužni, niko ni za šta nije kriv. Taj osećaj odgovornosti, izgleda, poneo je Paunović sa sobom iz Španije u Leskovac.

Nikakvu neku veliku grešku nije selektor napravio, niti bi se iko osvrnuo na to posle teško izvojevane pobede nad Letonijom (2:1). Ipak, kao ozbiljan čovek i trener Veljko Paunović je posle utakmice imao želju da kaže:

„Napravio sam grešku jer sam forsirao igrače koji su bili umorni i trpeli posledice od Engleske“.

Tu grešku selektor je ispravio izmenama u poluvremenu i usporena Srbija je dobila dovoljno ubrzanja da preokrene i dobije utakmicu.

Zaista na prvi pogled sitnica. Uhu nekog poluzainteresovanog gledaoca bi ta jedna rečenica lako promakla, jer nije bombastična, ne tresu se gore od nje, a i utakmica je bila takva da nije vukla sa sobom veliku pažnju javnosti. Ipak, jedna rečenica, ali nešto potpuno novo, detaljčić, pored mnogih drugih, koji nagoveštava neko novo vreme i neke nove vrednosti u taboru reprezentacije Srbije. To su osnove na kojima vredi graditi bolje sutra.