Mozzart Sport "seljak" na dan: A kako vam je u kontejneru?

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Katara)

Blješti Doha punim sjajem tokom mundijalske groznice. Da svi vide šta Katar ima. To je i suština celog Mundijala na poluostrvu. Pokazivanje mišića. Lepo to i košta. Katarce preko dve stotine milijardi što je zvanično, a ko zna koliko još nezvanično.

Ali košta i one zbog kojih se fudbal igra. Makar tako stara fraza kaže. Iako ona sve manje ima smisla... Navijači.

Morali su da dobro istresu džepove i da se spreme na razne kompromise i žrtve.

Smeštaj je bio papreno skup. Što hoteli, što apartmani...

Ali ako i niste bogataš, a baš vam se išlo u Katar, postojala je i jeftinija opcija.

U selo, brate. U kontejner!

Katar je izgradio devet navijačkih sela van grada za navijače sa svih strana sveta. Ali od tih devet u nekima je najjeftinija noć bila 1.000 dolara, u nekim 200, a u jednom 100. Tri sela se mogu nazvati običnim i čine ih na hiljade montažnih kontejnera adaptiranih u sobe sa toaletima. Makar je tako planirano...

Ali planirano nije do kraja urađeno uprkos svoj finansijskoj sili i uvezenoj radnoj snazi. Neka od sela nisu potpuno završena. Mašine i radnici i dalje rade. Fudbalske fanatike sa svih strana sveta su sačekali razni prizori i problemi u ovim kolektivnim smeštajima. Utisci su pomešani...

Uglavnom su ta navijačka sela prilično daleko od centra grada. Tačnije, van Dohe su. Na mestima na kojima je donedavano bila gola pustinja. Mi smo se odlučili da posetimo najbliže. Selo pod nazivom "Slobodna zona" do čije neposredne blizine ide metro. Udaljeno je nekih petnaestak kilometara od centra.

Plači Argentino, svi te mrze

Poseta u podne nije izgledala baš kao najbolja ideja jer sam mislio da neće biti ljudi po toj žegi, ali ispostavilo se da im ne smeta. Ljudi i dalje pristižu, gužve su na prijavnicama...

Odmah na ulazu je neka brza hrana, pored nje prodavnica i desetak metara dalje velika fan zona sa video bimom ispred kojeg su nabacani „lejzibegovi“, ćilimi, lopte za sedenje i ko zna kakvi sve rekviziti... Hlada nema osim u senci video bima, a na suncu mora biti makar 40 stepeni. Okolo je pustinja pa je subjektivmi osećaj da prži više nego što temperatura govori. Uostalom, kasnije sam skontao da sam izgoreo kao licna.

Ali ljudima to ne smeta. Fudbal ih spaja i polako se okupljaju na platou da sede na tom čelopeku. I čekaju početak prenosa Argentina – Saudijska Arabija. Uglavnom dominira zelena boja. Što navijača Saudijske Arabije, što meksičke armade koja je nagrnula u pustinju. Ali za početak prilazim Velšanima. Deluju mi “najpitomije“...

Džoš i Džordž se zovu. Beli kao sir, ali lagano kuliraju na suncu.

Momci, otkud vi ovde?

"Već smo bili u drugom selu i danas smo došli u ovo. Morali smo da menjamo, jer se Vels kasno kvalifikovao za Mundijal i skoro svi smeštaji su bili zauzeti kada smo tražili pa smo zato parcijalno rezervisali. Bilo šta. Ovo nas je koštalo 160 evra za noć. Po čoveku 80 evra za dan", kaže Džordž, a može biti i da je Džoš jer sam ih odmah pomešao.

Vredi li? Jeste li očekivali manje ili više?

"Nismo imali neke visoke standarde i očekivanja pa smo zadovoljni. Bitno nam je da smo našli najjeftiniju varijantu. To je bio glavni kriterijum. Četiri dana smo još ovde, pa bežimo na kruzer. Tamo ima piva".

Džoš i Džordž... Ili obrnuto?

Ovde ništa od piva? Kakva je hrana?

"Ništa. Zabranjeno je. A nisam video ni nekoga da je pokušao da prošvercuje. Hrana ovde je korektna, cene razumne. Možeš da jedeš za 10 evra".

Šta očekujete od Velsa?

"Očekujemo pre svega da nas bude oko 5.000 do 6.000 na tribinama. A mislim da možemo i da prođemo grupu. Biće ludnica u poslednjem kolu protiv Engleza. Znate koliko se ’volimo’. Jedva čekam".

Je li istina da Vels menja ime?

"Nadamo se. Reč Vels su nam nametnuli oni. Englezi. Označava neku vrstu teritorije za došljake. Mi to nismo, mi smo svoji na svome. Verujemo da ćemo na sledećem svetskom prvenstvu igrati pod imenom Kamri".

Valjda se tako piše. Ponovili su mi dva puta, ali i dalje ne razumem tačan izgovor tog novog imena... Ima vremena, naučićemo.

Kažu još da su 2017. bili u Beogradu kada smo bili zajedno u kvalifikacijama za Rusiju. Bili su prijatno iznenađeni srpskom prestonicom, provodom i pogotovo cenama. Voleli bi opet da dođu. Inače, navijaju za Svonsi.

Hvala Velšanima, idem dalje da se promuvam po selu. Malo da zađem među kontejnere i uz malo sreće da slikam kako to izgleda unutra. Ali na većini su vrata zatvorena. Ili su ljudi izašli van kampa ili u fan zonu da gledaju meč ili su zatvoreni unutra. Ne mogu baš da pokucam na vrata ljudima i kažem: "Ej izvini, daj da ti slikam krevet".

Meksikanac koji puši ispred kontejnera nije bio raspoložen za priču, šetam dalje između kontejnera, malo na cik-cak i vidim dvojicu tipova golih do pasa kako su se zavalili u stolice i sunčaju se. Ubeđen sam da su Englezi. To su te face.

Prilazim i pozdravljam ih uz pitanje da li bi malo pričali za srpske medije, kažu da nema problema i pitaju me znam li Dušana Tadića. Ipak, nisu Englezi...

"Ja sam Gijs, on je Vesli. Ja navijam za Ajaks, on samo za fudbal i reprezentaciju Holandije. Iz Amsterdama smo".

Šta se vi Holanđani navalili na Tadića u poslednje vreme, što ga prozivate? Zar nije kriv klub koji je rasprodao ceo tim letos?

"Ne, ne, ne! Nisu prozivke. Svašta čitate po društvenim mrežama. Istina je da ne igra kao pre i čini mi se da se i ne trudi kao pre. Pesma ’Tadić’s on fire’ se slabo peva... Ali Tadić je majstor. Naravno, nije on jedini krivac. Mada razumem i klub. Onanu plaćaš godinu dana dok je pauzirao zbog dopinga, a on ti ’zahvali’ tako što ode kao slobodan igrač u Inter. Mazraui isto. Realno, Entonija i Lisandra nije bilo moguće zadržati na one ponude. Ali da, klub je u problemu otkako je otišao Mark Overmars. Da Mark nije slao svakakve sličice koleginicama, Ajaks ne bi ovako pao. On je u stvari kolateralna šteta, jer je u javnosti tada bila jaka kampanja protiv tih stvari među srednjoškolcima i naišla je poznata ličnost da ga obese za primer", kaže Gijs.

Odosmo daleko... Nisam ovde zbog Overmarsovih muvanja. Vraćaj se na Mundijal. Kako vam je ovde? Šta ste očekivali?

"Dobili smo ono što smo i očekivali. Ali naša očekivanja su bila mala. Čitali smo izveštaje medija i znali šta nas čeka. Mi smo stara škola. Nas dvojica smo počeli da idemo na prvenstvo od EP 1996. u Engleskoj. Posle toga Francuska 1998, pa Euro kod nas, Portugal 2004, Nemačka 2006, Švajcarska 2008, Brazil 2014, Rusija pre četiri godine... Nagledali smo se svakakvih zemalja i smeštaja", priča Vesli.

I? Kada uporedite?

"Ovo? Ma ovo je s...je, ha-ha-ha...", smeje se Gijs.

"Vidi, mi nismo zahtevni. Daj nam tuš, krevet i toalet. Ali krevet je kao iz Kremenkovih. Leđa me već bole. Toalet je stalno poplavljen. Ali dobro, makar imamo fudbal. To je najbitnije. U redu je i ovo. Uđi slobodno, fotografiši. Nije baš sređeno, ali znaš kako je. Dvojica muškaraca...".

Gijs i Vesli

A alkohol?

"E, to nam fali. Ali popili smo sinoć pivo u fan zoni. Popili i pobegli. Ono je više turizam nego fudbalski karneval. Koncerti za decu...".

Šta vam još fali?

"Volonteri pojma nemaju. Vidiš da ih je organizovala država i da im ništa nije objašnjeno. Ne smeju da razmišljaju. Znaju samo ono što im je rečeno. I to ponavljaju kao roboti".

Šta radite ovde u slobodno vreme?

"Imaju dva velika ekrana gde se gledaju utakmice. Možeš da igraš i fudbal, padel... Ali nismo ni očekivali više. Mi smo jednostavni. Sedimo na suncu, gledamo fudbal, imamo prodavnicu, možemo da kupimo hranu. Nije blistava, ali je u redu. I nije skupo".

Sa kim se družite?

"Zabava je u centru grada, ovde nije. Imaju onaj stari deo grada, valjda se zove Suk i to je jedino mesto u Kataru dostojno Svetskog prvenstva. Tamo je stvarno lepo. Ljudi sa svih strana sveta, dobra hrana...".

A šta očekujete od Holandije?

"Van Gal mrtav ozbijan govori da ćemo biti prvaci. Ali on uvek tako priča. Ne znam šta bih ti rekao za ovu generaciju..."

Pet minuta koje sam tražio se pretvorilo u dobrih 45 minuta razgovora. Pričali smo o Kežmanu, Panteliću, Sulejmaniju, Đuričiću, Lazoviću, Matiću... Sećaju se skoro svih naših koji su igrali u Holandiji. Podsećaju kako su razbili Jugoslaviju sa 6:1 pre 22 godine, znaju ko je Piksi, kažu da su Snajder i Van der Vart razmaženi i željni pažnje u javnosti pa svašta pričaju. Stariji su od mene pet godina i pitamo se jesmo li dosadni nostalgičari i romantici jer čvrsto verujemo da je fudbal 90-ih i na početku 2000-ih bio najbolji. I da, ne vole Portugalce nikako. Kao što je nas Holandija tamburala gde je stigla, tako su i njih Portugalci. Veruju da će od naših Mitrović i Milinković Savić obeležiti Mundijal i pitaju se kako je Filip Kostić izrastao u takvog igrača kada je u Groningenu bio čist prosek. Ponudili su vodu, red bul, cigaru... I složili smo se još jedno: Mundijal treba da se igra u Evropi i Južnoj Americi. Sve ostalo je... Znate.

Opraštam se od Holanđana, šunjam dalje i nailazim na dve devojke za koje ne mogu pretpostaviti odakle su.

Ćao, šta ima?

"Idemo do prodavnice. Jesi bio tamo? Je li gužva?"

Onako... Hoćete da pričate za Mozzart Sport. Srbija.

"A baš nam je slab engleski. Znaš li francuski?"

E, kad se u srednjoj učio francuski, ja sam igrao vešala od imena fudbalera...

"Ovako, iz Maroka smo. Sara i Fati. Ako ćeš sliku, mora pored naše zastave".

Sara i Fati

Važi. S kim ste ovde?

"Same. Nismo ni u kakvom muškom društvu ako to misliš, he-he-he. Došle smo da se zabavimo, upoznamo navijače i uživamo na Mundijalu. Volimo fudbal".

Pa čekaj, stani... Evo, upoznaćemo se.

"Ako nećeš u prodavnicu, nemamo vremena. A i muka nam je kad moramo da se snalazimo na engleskom".

Niti ću u prodavnicu, niti znam francuski... Fotka, pozdrav, idem dalje. Ne sumnjam da će devojke upoznati mnogo društva ovde.

U navijačkoj zoni se ozbiljno zakuvalo. Svi navijaju protiv Argentine, odnosno za Saudijce. Dvojica Japanaca mi deluju najnormalnije. Ali i oni slabo divane engleski...

"Srbija? Piksi? Navijamo i za vas. Dragan Stojković je legenda Japana!"

Dobro, to smo sve znali.

Pored se baškare Meksikanci. Njih je ovde najviše... Otkud toliki Meksikanci u selu?

"Za te pare, veoma OK. Platili smo 200 dolara po kontejneru. Može po dvoje u kontejner. Uporedi cenu sa hotelima... Ono je bolesno. Ima nas baš mnogo. Ja očekujem da će nas u Kataru biti oko 60.000".

Čekaj malo druže, 60.000? Znaš li ti koliko je to ljudi? Gde ste karte našli?

"Legalno i ilegalno. U Meksiku možeš da nađeš sve ako znaš prave ljude. Evo na primer ulaznice za Meksiko – Argentina su išle do 15.000 dolara. Kunem ti se, video sam čoveka koji je platio. Doduše, to je najskuplja. Ali najjeftinija za meč protiv Arabije je bila 200 dolara. Najjeftinija za Argentinu je bila 800 dolara. Ako baš, baš imaš sreće. Mi nismo uspeli da je nađemo".

Prilazi Argentinac koji upada u priču i skandira „Mesi, Mesi“, oni odgovaraju „Mehiko, Mehiko“.

Kako vam je ovde?

"Prilično dobro. Lep krevet, lepo kupatilo, imamo velike ekrane da gledamo utakmice, igramo fudbal, hrana je dobra. Upoznajemo ljude sa svih strana sveta. Evo upoznali smo tebe iz Srbije. Inače, idem na utakmicu Brazil – Srbija, kupio sam kartu. Meni je to jedna od najboljih utakmica u grupnoj fazi. Mislim da ćete proći dalje, imate super igrače", priča nam Migel koji je tu u društvu prijatelja Karlosa i prijateljice Jelilje.

Doha sa lica mesta: Grmi „sendvič armija“ lažnih navijača, stigli prvi Srbi, a veliki pobednik je - Dubai

Pomenuo si da vas dolazi 60.000. I dalje ne mogu da poverujem u to... Zar vam nije skupo?

"Jeste, ali organizuješ se malo. Ne idem u hotel, ne iznajmljujem auto, ne ručam po restoranima... Ja sam povratnu kartu iz Meksika sa presedanjem u Madridu platio 1.000 dolara. Ne može brate manje od toga... Ali sam je rezervisao u martu".

A šta očekujete od Meksika?

"Nismo među favoritima, ali možemo da prođemo grupu. Biće ludo protiv Argentine. Selektor nije poveo Santija Himeneza iz Fajenorda što je jako čudno. Nema više ni Čičarita, ni Vele. Za Velu mi nije žao jer je čovek sam rekao da ne želi da igra u reprezentaciji. A, ko ne želi da nosi ovaj dres, nije nam potreban. Za Čičarita mi je baš žao. Mnogo mi nedostaje, jer on mnogo voli Meksiko i nadao se pozivu... Ali Martino ga je ignorisao bez objašnjenja. Kažu da ga je progona iz reprezentacije koštala neka žurka".

Pored prolazi devojka ozbiljnih atributa. Nema muškarca koji se nije okrenuo. Seda blizu... Pa da vidim šta ona „ima da kaže za dnevnik“, što bi Manda rekao.

"Može, ali da ti prvo kažeš 'pura vida'. OK?"

A?

"Pura vida. To je Kostarika ’ermano’! Ja sam Kostarikanka. Marija, drago mi je..."

Ma ide ’pura vida’, naravno. Šta ćeš ovde?

"Igraćemo četvrtfinale kao u Brazilu. Kejlor Navas brani sve. Nemačka ili Španija ispadaju. Neko će da se oklizne, obe sigurno neće dalje".

Kako ti je ovde?

"Pa OK, tu sam sa društvom. Danas je zanimljivije jer je utakmica ranije, ali neki koktel bi sigurno poboljšao situaciju. Baš glupo što ne može da se pije".

I šta ćemo povodom toga?

"Večeras idem u grad, u fan zonu. Tamo može. Odoh odavde, vruće je".

Jeste u pravu, stvarno je vruće... Odoh da se zaklonim iza kontejnera, ne mogu da gledam kako se Argentina pati protiv Saudijaca.

A iza kontejnera – Kockasti! Dvojica navijača Hrvatske...

Pozdrav. Može li za Mozzart Sport?

"Znam Mozzart, dobri ste, ali nemoj da me slikaš za srpske novine. Zapiši šta pričam ako hoćeš, ali bez slika".

Ajde, kako hoćeš... Šta ima?

"Sinoć smo došli i tek malopre smo uspeli da se 'čekinujemo'. Strašno, života mi... I onda uđeš u sobu i ne radi klima. Sad čekamo nekog da popravi. Ovde ništa ne funkcioniše", jada nam se navijač Hrvatske.

Ubacuje se drugi:

"Da makar ima piva gde da se popije... Jesi ti našao negde?"

Nisam...

"Au, moraćemo da smislimo nešto. Mi smo ovde još nekoliko dana i onda idemo na kruzer. Ovo nam je bilo oko 100 dolara po čoveku za noć, a na kruzeru će nam za četvoricu biti 1.200 noć. Ali makar ima da se popije nešto".

Opet drugi dodaje:

"Jeste, ali ono u Rusiji je bilo preterano. Ne treba onoliko. Nismo znali gde smo na utakmicama. Ali makar da može par piva...".

Šta da vam kažem, momci.... U fan zoni se bliži kraj, svi na prstima čekaju da istekne nadoknada i da Arabija šokira Argentinu. Završava se i kreće ludo slavlje Meksikanaca, Arapa, Brazilaca...

Peče sunce, drma muzika, ljudi se upoznaju, druže, samo nekoliko Argentinaca pokunjeno beži negde dalje od mase. Nije im ni do čega. Kada se sve sabere, nije ovo loše ovde. "Seljaci" se dobro zezaju. Mnogo bolje nego što sam očekivao s obzirom na uslove. Ipak su ovde većina pravi fudbalski fanatici. Kada vide zeleni pravougaonik i loptu da se zakotrljala, ništa im ne smeta...