Sva Novakova polufinala u Parizu: Može li duel sa Alkarasom da zaseni čuveni maraton sa Nadalom?

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza)

Ima već 16 godina otkako je Novak Đoković prvi put zakoračio u polufinale Rolan Garosa, a ono što predstoji u petak biće mu 12. na pariskoj šljaci. Hoće li biti jedno od najtežih, da li će ući u red naspektakularnijih - a igrao je Đoković neke lude mečeve na putu ka finalima - opšteprihvaćeno mišljenje je da će sudar sa teniskim monstrumom Karlosom Alkarasom proizvesti upravo nezaboravnu tenisku predstavu.

Od Đokovića smo u poslednjih deceniju i po, u polufinalima Rolan Garosa videli maltene sve. Glatke poraze od Nadala i Federera (doduše u vreme kada Novak nije bio ni blizu igraču kakav je danas), maratonske okršaje od po pet setova sa Rafaom, Endijem Marijem, Dominikom Timom, Stefanosom Cicipasom, ali ubedljive pobede nad Federerom, Timom, te četiri seta sa Ernestom Gulbisom. Pet puta je gubio i u šest navrata prolazio u finale.

Iz prva tri pokušaja Novak nije uspeo da polufinalne mečeve pretvori u borbu za pehar. Uzastopne poraze 2007. i 2008. godine trpeo je od najvećeg teniskog rivala. Nije mu Rafa, koji je u to vreme već zagospodario Bulonjskom šumom dozvolio ni set.

Na novi plasman među najbolja četiri u Parizu čekao je do 2011. koju dan-danas pamtimo kao jednu od najupečatljivijih sezona u Đokovićevoj karijeri. Osvojio je Australiju, kasnije i Vimbldon, odnosno US open, uzeo prvo mesto na ATP listi, ali do Trofeja musketara nije mogao. U polufinalu ga je zaustavio Rodžer Federer prekinuvši mu niz od 43. uzastopne pobede, jedan od najdužih u teniskoj istoriji. Fedeks je na tom meču servirao možda i najbolje u karijeri, što je i presudilo!

Alkaras (1,55) - Đoković (2,70)

Međutim, od te 2011. Novak je postao redovan učesnik završnice Rolan Garosa. Šest puta uzastopno stizao je najmanje do polufinala, dok te 2016. konačno nije štriklirao jedinu grend slem titulu koja mu je nedostajala.

A šta je bilo između?

Sačekao je 2012. da se u polufinalu revanšira Švajcarcu istom merom - u tri seta. Naredna sezona donela je spektakularni polufinalni okršaj sa Nadalom. Bio je to njihov 35. međusobni sudar (danas je ta brojka 59). Pojedini sportski komentatori su njihov maraton od pet setova, četiri sata i 37 minuta tada krstili u jedan od najspektakularnijih mečeva ikada odigranih na šljaci. Bik sa Majorke je dva puta vodio, Đoković se dva puta vraćao pre nego što je odlučujući set izgubio sa 7:9.

Nadal je servirao za meč na 6:5 u četvrtom setu, Novak napravio brejk, pa počistio Nadala u taj-brejku sa 7:3. Delovalo je da u odlučujućem setu sve ide na Đokovićevu vodenicu. Posle ranog brejka vodio je sa 2:0, 3:1, 4:2, a onda se na 4:3, pri rezultatu 40:40 dogodio detalj koji je imao veliki uticaj na nastavak meča. Novak je smečovao lopticu na mreži, imao dobijen poen, ali je po inerciji nastavio kretanje, te se priljubio uz mrežu.

U neverici je gledao Srbin razgovarajući sa sudijom "Ali loptica je bila van terena", bespomoćno se pravdao. Umesto prednosti za Đokovića i servisa za vođstvo 5:3, Nadal je dobio brejk loptu, a Srbin mu poklonio gem slanjem loptice u mrežu. Misli su bile na prethodnom, a ne na trenutnom poenu. Vrlo brzo je poveo Rafa sa 5:4, čuvali su rivali servise do 7:7 pre nego što je Novakov bedem pao.

Jedan od mečeva gde testiraju mogućnosti onog drugog do krajnjih granica, mečeva prožetih nerealno dugim razmenama i dokazivanjem da li je kvalitetniji Rafin forhend ili Novakov bekhend.

Od tog meča do danas prošlo je okruglo 10 godina. Na Novakovom putu u polufinalima od tada su stajali Ernest Gulbis, Endi Mari, dva puta Dominik Tim i po jednom Stefanos Cicipas i Rafael Nadal. A nakon tog pomenutog spektakla protiv Bika sa Majorke jedini Novakov poraz u polufinalima bio je od Dominika Tima. Austrijanca je počistio 2016. pre nego što je protiv Marija u finalu podigao prvi pehar na Šatrijeu, ali mu se Tim revanširao tri godine kasnije u duelu od pet setova i četiri i po sata. Dominik Tim je do danas ostao jedini čovek koji se ne preziva Nadal ili Federer, a koji je rušio Novaka u polufinalima Rolan Garosa.

Pamti se i ono iz 2015. kada je dva dana trebalo da pređe preko brega zvanog Endi Mari. Kiša je prekidala meč, postarala se da počne jednog, a završi se narednog dana, pet setova je igrao sa Škotom i na kraju pobedio. Pamti se i preokret protiv Rafe iz 2021. godine (3:1), ali i dalje ono što su Novak i Rafa izmislili 2013, jedno od najluđih polufinala koje je Rolan Garos ikada video.

Srbin i Španac su, iako je oko godinu dana stariji, maltene, generacija. Nekako su se najčešće kretali u korak jedan sa drugim. Kako su već bliži četrdesetima, kako je Nadal već najavio povlačenje za narednu sezonu, teško da će uspeti da repriziraju neki od epskih grend slem okršaja... A bilo ih je poprilično. Poslednja šansa mogao bi da bude Rolan Garos naredne godine.

Ali u međuvremenu se pojavilo špansko čudo od deteta koje više nije dete. Predator koji proždire rivale na terenu, koji je u četvrtfinalu Stefanosa Cicipasa naterao da zaliči na igrača koji nije ni u top 200 na svetu.

Od prvog dana turnira, konstantno se šuškalo od polufinalu: Đoković - Alkaras. Kako su nizali pobede, šapat je sve glasniji, prerastao u svakodnevni govor, dok u četvrtfinalu kao da se nije ni postavljalo pitanje da će Đoković precrtati Karena Hačanova, a Karlitos Grka.

Zato sudar generacija miriše na spektakl. Spektakl koji odavno nismo imali. Spektakl koji s pravom otvara pitanje - može li duel Đokovića i Alkarasa da zaseni polufinalni maraton iz 2013?