""
""

INTERVJU - Stefan Janković: Ganjam NBA, Srbija je moja želja

Vreme čitanja: 9min | ned. 30.04.17. | 09:00

Stefan Janković je srpski košarkaš koji je odrastao u Kanadi i trenutno nastupa u NBA D-ligi. U intervjuu za MOZZART Sport Stefan je govorio o svom životnom putu, kako je upoznao našu košarku preko filma, o pobedi nad Peđom Stojakovićem u šutiranju trojki, zašto su ga zvali Leri Bird, ćevapima i šopskoj, ali i bombi koja je, dok je bio beba, eksplodirala na 200 metara od njegove kuće

Bez naočara se teško funkcioniše, sunce baš ugrejalo, prava prolećna atmosfera, sve vrvi od ljudi. Novi Beograd, kafić u obliku vagona voza. Eto simbolike. Upravo je putovanje ono što je Stefanu Jankoviću promenilo život kada je bio dete i kada su se njegovi zbog  tadašnjeg ratnog stanja u zemlji odlučili da odu za Toronto.

Stefan je rođen u Beogradu 1993. godine, a ovog leta po drugi put je došao u glavni grad Srbije u životu. Pre toga bio je u Srbiji kada je imao 19. Iskoristili smo takvu šansu da se nađemo sa momkom koji kako će kasnije istaći “ganja NBA” i porazgovaramo o njegovom košarkaškom i životnom putu.

Izabrane vesti

On je igrao na koledžima Misuri i Havaji, da bi sada nastupao u razvojnoj ligi za Eri Bejhokse. Ovog leta trudiće se da se nametne uz pomoć letnje lige. Ima kanadski pasoš, ali ne krije koliko je vezan za naše podneblje i da bi voleo da igra za reprezentaciju Srbije. Podsetio se i manje lepih situacija koje su se dogodile tokom rata. Naš jezik nije zaboravio i veoma ga dobro koristi.

Ipak, pre svega, zanimalo nas je kako seStefan oseća u Beogradu, svom rodnom gradu.
"Rodni grad, da.Majka mi je rekla da posetim bolnicu gde sam rođen, nisam još stigao.Znam i ime moje babice, voleo bih da je posetim. Ovo mi je drugi put u životu da dolazim u Beograd. Prvi put sam dolazio kada sam imao 19 godina. A sa 12 sam bio u Foči, otac mi je odatle i ceo rod sa očeve strane", kaže Stefan, ali se vraća na temu Beograda.

A prvi utisak Beograda mu je hrana.Odnosno, dopale su  mu se šopske salate.
"Ja sam odrastao na našoj klopi u Torontu. Ovde otkako sam došao jedem tri šopske dnevno.I ćevape i palačinke i sve. U Americi sam, ono... Nemam gde da jedem našu hranu u Majamiju.U Los Anđelesu ima, u Čikagu ima.U Torontu ima pet-šest naših restorana, tamo je već drugačije.Ima jedan baš naš poznat.Samo klopam otkako sam u Beogradu, a-ha-ha", kroz osmeh kaže Janković.

Inače, ovde je i da bi trenirao.Radni odmor što se kaže.
"Ujutru imam kondicione treninge gore na Torlaku, onda sam uveče radim isto individualno. Spremam se za Letnju ligu. Ne znam sa kim ću još igrati, još je rano. Pošto sam ja slobodan agent. Bio sam trejdovan u Orlando Medžik, ali samo za razvojnu ligu. Tako da je tu Orlando, Majami i još neke ekipe su se tu pojavile.Mnogo je rano. Čak ni sa menadžerom ne ulazim u tu priču. Gleda se i draft. Početkom juna će početi ozbiljnije priče. Mnogo je rano sada".

KADA JE BOMBA PALA BIO SAM MESEC DANA U ŠOKU, NISAM PRIČAO…

Malo o Stefanovim počecima. Kada je došao u Kanadu sa pet godina nije mu bilo teško da nauči strani jezik.
"Moji su mi rekli da sam za mesec dana sve naučio. Otišli smo odmah posle rata. U Foči je bomba pala pored moje kuće kada sam imao godinu i po dana. Otac mi je bio u ratu kada smo se vratili u Foču posle mog rođenja. Bomba je pala na oko 150-250 metara od kuće. Ja sam tada gledao kroz prozor, pričali su mi kasnije. Bio sam mesec dana u šoku. Nisam pričao, nisam jeo, samo neku supu.Kuća nije bila oštećena.Bilo je to teško vreme".

Zašto su njegovi roditelji izabrali Kanadu?
"Posle rata je bilo kako je bilo.Kada se završilo 1998.odlučili su zbog mene i zbog mog brata koji se rodio kada smo stigli u Toronto, da odu tamo zbog života. Mogli smo da biramo između Toronta, Čikaga i Australije.Bio mi je stric u Torontu.Znali smo neke ljude i tako smo otišli tamo".

Stefan je postao košarkaš, ali i otkriva da mnogo voli fudbal, da se njegov deda bavio fudbalom, da je kao klinac bio napadač, pa štoper. I da i da mnogo voli taj sport. Uostalom, na intervju je došao u trenerci Real Madrida. O tome malo kasnije.
"Deda sa majčine strane igrao je fudbal. Pričali su meni moji, ali nisam baš sve zapamtio. Igrao sam fudbal baš dosta, evo i da - danas. Blizu kuće u Torontu je stadion.To mi je bio prvi sport kojim sam se bavio.Igrao sam u srednjoj školi u napadu, a kasnije kada sam porastao igrao sam odbranu".

PREKO ŽUTIH STRANA DO KOŠARKE

Kako je došlo do košarke?
"U Torontu nije imalo gde da se igra fudbal tada.Bio je koš blizu, a svi su pratili hokej.Majka mi je tražila neki sport.Ja počeo basket malo, išao u kamp Toronto Reptorsa sa 10 godina i bio je jedan naš trener, Srbin, Jovan Pajović. Kroz žute strane preko novina sam otišao na probu. Nisam nikada igrao košarku.Video sam trenera skoro.On me je čisto uzeo zbog visine i zbog toga što sam bio naš".

Kao i obično, košarka ga je obuzela, a njegovo telo počelo da se prilagođava.Naglo je porastao.I bio u društvu imena kakvi su AndreDramond i BredliBil.
"Porastao sam 10 centimetara za godinu i po dana između devetog i desetog razreda. Jesam porastao, ali sam ostao brz, bila mi je dobra koordinacija. Bio sam dobar, ne najbolji.Bile su tu sve velike škole, bio sam u TOP 50.Andre Dramond je tu bio najbolji. Bredli Bil je bio tu. Tu sam shvatio da bih mogao na koledž".

ZVALI SU ME LERI BIRD, IMAO SAM DRES STOJAKOVIĆA I ŽIVEO NA HAVAJIMA

Jesi li pratio naše košarkaše u to vreme, reprezentaciju?
"Imao sam dres Stojakovića. Ali nisam gledao ni Partizan i Zvezdu sve dok nisam došao ovde sa 19 godina. Kupila mi je majka film ´Srbija - zemlja košarke´.Dobar film.Tako sam počeo da pratim. Sve su moji radili super, pričali smo naš jezik kod kuće, ali su oni dolazili ovde osam-devet puta, a ja nisam mogao zbog košarke. Ali, sad ću svako leto", komentariše Janković kome se baš sviđa u Beogradu.

Pošto je igrao i na Havajima, pitali smo ga da nam kaže kako se tamo živi.Izgleda, potpuno drugačije nego u našem glavnom gradu.
"Ah, kako je tamo... To je mesto gde dolaze svi iz celog sveta. Plaže, voda... Život je toliko opušten,  oni kažu spor. Tamo se vodi 20 na sat. Totalno obrnuto od Beograda a-ha-ha. Bio sam tamo tri godine, nije moglo bolje što se tiče košarke".

Posle Havaja,2016. godine usledio je NBA draft.
"Dobijao sam pohvale, dobar fidbek i mislim da sam napravio pravu odluku što sam izašao na draft. Blizu sam onoga gde želim da budem, a to je NBA.Tu sam. Povredio sam se dok sam bio u Majamiju, povredio sam ligamente skočnog zgloba i nisam baš mogao da pokažem šta znam"

Stefan igra na poziciji četvorke, takozvane "streč", i ima neverovatan osećaj za šut.
"Uvek sam mogao da dam trojku, od samog početka igranja košarke, a nisam bio ne znam koliko talentovan. Uvek sam bio dobar u šutu.U školi sam bio malo pustio kosu pa su me zvali Leri Bird. Naravno, zna se ko je bio Bird. Uvek sam gledao Peđu i nosio njegov dres".

DRUŽENJE SA PEĐOM, DIVCEM, DROBNJAKOM, DRAGIĆEM

Ali, Stefan je jedan od retkih ko je uspeo da pobedi Stojakovića u šutiranju trojki.Priznaćete, nije mala stvar.
"Bio sam u kampu pred draft.Bio je Peđa tu, Vlade Divac, Drobnjak isto. Bio sam na probama. Ideš protiv pet igrača i igraš jedan na jedan, dva na dva. Tu se pokazuješ. Kada sam bio u Sakramentu pričao sam sa njima, malo su se šalili i rekli mi da ako budem dobio Peđu u trojkama da ću biti draftovan”.

Jesi ga dobio?
A dobio sam ga, ali ko zna zašto nisam draftovan, ima tu mnogo stvari…Bilo je zabavno.Pričali smo.Peđa je Peđa, on mi je bio omiljeni igrač. On,  Kukoč i Novicki", kroz osmeh se prisetio Stefans usreta sa legendama naše košarke.

IMAO BIH PRAVO DA IGRAM ZA BILO KOJU ZEMLJU IZ BIVŠE JUGE. ALI SRBIJA JE MOJA ŽELJA

On ima državljanstvo Kanade, a treba da izvadi i srpsko.Da li je odlučio za koju reprezentaciju želi da igra?
"Svi koji me znaju, znaju da ja želim da igram za Srbiju. Naravno da čekam poziv i sve, ali ja treba da napredujem. Srbija je (pokazuje visoko rukom), igra skroz drugačiju košarku. Imam želju da igram za njih. Nisam imao kontakte, nijedna od reprezentacija me nije zvala. Realno, mogao bih(imao pravo prim.aut) da igram za bilo koju od bivših zemalja Jugoslavije, ali Srbija je moja želja".

Da li je bilo kontakata saselektorom AleksandromĐorđevićem ili Košarkaškim savezom Srbije?
"Bilo je nešto da izvadim rodni list, ali ništa konkretno. Bilo je pitanja da li sam ja zainteresovan, prošle godine, da vide pasoš i kako to ide. Ali ništa konkretno za pripreme i spisak", rekao je Stefan.

Da li je viđao i upoznao naše igrače koji nastupaju u NBA ligi?
"Bio sam sa Bobijem Marjanovićem u Njujorku. Malo smo pričali. Bobi je kul skroz, seli smo na jedan ručak tamo. Sa Bjelicom sam bio i sa Goranom Dragićem. Malo se upoznali.Super su momci. Goran je paziona mene u Majamiju, bio sam tamo tri meseca. On sve zna i van terena je pravi sportista".

Sa kim jeJanković imao priliku da se upozna od igrača Majamija. Kako izgleda veliki NBA klub iznutra?
"Vajtsajdom, Džonsonom, Vejtersom...Sve ono što bi mogao da izmisliš ´top´ - to je to. Tu je u svlačionici đakuzi, bazeni.Sobe za masiranje.Šest, sedam fizio-terapeuta.Uđeš u garažu svi voze ferari.To ti je sve vrh".

REAL MADRID U SRCU, KRISTIJANO I ZLATAN OMILJENI FUDBALERI

Pomenuli smo da je Janković na intervju došao u trenerci fudbalskog kluba Reala iz Madrida.
"Otac mi je navijao za Inter iz Milana.Kada je Stanković igrao.Zlatan je bio tamo malo.Tad smo gledali Seriju A.A meni je Kristijano Ronaldo omiljeni igrač.Pamtim i onda kada je igrao Zidan, Raul, Ronaldo, Bekam.Tada sam počeo da navijam za Real. Teško sada pratim, alipogledam statistiku. Video sam da je Mesi dao gol u derbiju, ali nisam neki Mesi-fan. On i Kristijano su tu negde. A, moram da ti kažem da sam uvek voleo Zlatana, njegovu pojavu i ponašanje na terenu. Dleuje arogantno, ali nije takav".

Jesi imao priliku da upoznašZlatana?
"Kada sam bio u Las Vegasu na Letnjoj ligi neki saigrači su mi rekli da je bio u istom hotelu sa nama i da su bili sa njim u liftu. Ja nisam imao tu sreću. Biće prilike nadam se".

VEČITI I EVROLIGA?

Pratiš li Evroligu?
"Pratim, gledam kada stignem zbog mog rasporeda.Ne gledam TV. Odrastao sam sa Entoni Benetom, on je sada u Feneru.Pričam sa njim. Gledam hajlajtse. Malo Baskoniju. Uvek je mogućnost da zaigram u Evroligi. Ganjam NBA, to mi je cilj, to mi je san. Čak i pričaju da su treneri u Evropi bolji za razvijanje. Ova razvojna liga nije za ostajanje, tako da... NBA je ipak NBA”.

Bilo je priče da ga je zvao Partizan preko AleksandraDžikića.Nismo propustili šansu da ga pitamo ima li šanse da zaigra za crno ili crveno-bele.
Zna se da sam pričao sa Džikićem u Las Vegasu. On je poznat trener, seli smo pričali. Znali smo da je Majami bio u priči. Nemam ništa protiv Evrope. Sada da kažem da bih samo došao u Zvezdu ili Partizan - ne. Opet, gledaću najbolje mogućnosti i sve to. Ne volim da kažem, tek sam sa 19 došao prvi put ovde i video sve to. Tek ću ići na neku od utakmica, voleo bih da vidim tu atmosferu. Navijače i to, to me baš zanima. Voleo bih jednom u karijeri, skorije ili pri kraju, da dođem ovde i da to doživim. Trenutno, opet kažem, NBA. Videću kakve ponudu budu bile”, zaključio je Janković.


tagovi

Peđa StojakovićStefan JankovićVlade Divac

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara