Pad katalonskog zida – Karles Pujol ide iz Barselone!

Nije imao savršenu tehniku poput Ronaldinja, prefinjen pregled igre kakav krasi Ćavija i Inijestu, niti brzinu Lionela Mesija... Ali uspeo je da se izbori za status nedodirljivog na stadionu Kamp Nou i postane jedan od simbola zlatne generacije Barselone koju mnogi smatraju jednim od najboljih u istoriji fudbala. Ipak, došao je kraj – Karles Pujol napušta Blaugranu!

Vest koja je šokirala fudbalski svet, iako nije sasvim neočekivana s obzirom na to da će Pujolu u aprilu proslaviti 36. rođendan, a da ga povrede muče već godinama. Uostalom, ove sezone je u Primeri odigrao svega pet utakmica. Ukupno 12.

Borba sa vetrenjačama mu se konačno smučila.
"Oporavak od povrede kolena je bio teži nego što su mi rekli da će biti, pa sam u dogovoru sa klubom odlučio da raskinemo ugovor", rekao je Pujol na kratkoj konferenciji za novinare na kojoj je javnosti saopštio da odlazi.

Iako je mogao da sedi i još dve sezone prima čekove Blaugrane.
"Daću sve od sebe do kraja sezone. Ne znam šta ću posle raditi. Prvo ću se odmoriti, pa ćemo videti".

Kratko, bez mnogo pompe. Barem do kraja sezone kada će ponovo izaći pred novinare. U stilu koji se i podrazumeva za igrača koji novinske stupce nije punio skandalima, bombastičnim izjavama ili raskalašnim noćnim životom.

Naprotiv – rad, rad i samo rad.
"Nemam tehniku Romarija, brzinu Marka Overmarsa ili snagu Patrika Klajverta. Ali trenirao sam više od svih ostalih. Ja sam kao student koji nije previše pametan, ali se dobro spremi za ispite i na kraju dobro prođe", svojevremeno je govorio Pujol, koji je navijače oduševljavao time što je ostajao sam da radi i kada svi odu kući, kada je ostalima slobodan dan…

I time što je grb Barse uvek nosio s ponosom. Kao i kapitensku traku kojom je nagrađen još avgusta 2004. kada je Luis Enrike otišao.

Sa Barselonom, u čiju je omladinsku školu stigao 1995, a za prvi tim debitovao 1999, osvojio je 21 značajan trofej, šest titula u Primeri i tri naslova prvaka Evrope. Dres reprezentacije Španije nosio je na 100 utakmica, bio je integralni član tima koji je osvajao Evropsko prvenstvo 2008. i Mundijal 2010. na kojem je postigao jedini gol u polufinalnom susretu sa Nemačkom.

U moru genijalaca sa loptom i u klubu i u nacionalnom timu Pujol je bio "ružno pače", ali i igrač čija se reč poštovala. Igrač koji je imao pravo da podvikne asovima na koje su se dečaci ugledali.

Pitanje je koliko je onih koji su u mladalačkom dobu sanjali da postanu novi Pujol. Ali još teže ćete naći one koji će mu osporiti epitet istinskog fudbalskog velikana.

"Zid", zovu ga navijači Barselone.

(FOTO: Action Images)