Superkul Mario

Dva leta Mario Baloteli sazreva na Azurnoj obali, tačnije u suncem okupanoj Nici. Prošle 2016. kada je iznenadio svet i iz Liverpula prešao u mali klub (za evropske uslove) na obali Mediterana. Delovalo je to kao samovoljna šok-terapija, ali i traženje utočišta u begu od večite halabuke koja ga je okruživala.

“Kada sam stigao ovde svideo mi se grad. Inače, pošto sam prošao težak period nisam baš zavoleo Liverpul. Ali, mogao sam i ovde da uprskam, pa srećom nisam. Nica je ipak bila dobar izbor za mene”. 

Mario je i dalje, barem delom stari Mario. Blesav, nekonkretan, odsutan… Super Mario. Tako je, na primer na pitanje da Ii je ranije čuo za trenera Nice, Lusijana Favra, nekadašnjeg stratega Borusije Menhengladbaha i Herte lakonski odgovorio: “Nisam pošto ne pratim nemački fudbal”

Svi se nadaju da će, kao i vino biti sve bolji što je stariji. I čini se da stvari idu kako treba. Druga sezona u francuskom klubu počela je ne baš najbolje, pošto Nica, koja se prošle takmičarske godine u Ligi 1 borila za titulu, sada ima samo 10 bodova posle 10 odigranih kola. Ipak, Mario se oseća odlično, sazreo je, smiren je i to je svima vidno. Veruje se da ga je smirio porodični život, kao i to što je nakon ćerke pre mesec dana dobio i sina.

“Uvek sam verovao da te roditeljstvo potpuno promeni, a mene je definitivno učinilo odgovornijim. Dete zavisi samo od tebe, ili od onoga što mu usadiš u glavu. Nema lepšeg osećaja na svetu. Imam ćerku i sina, kao što sam i oduvek želeo. Uglavnom sam kod kuće sa porodicom, ponekad izađemo na večeru ili odemo do Breše do mojih roditelja. Kažem vam, miran život vodim, ne ludujem više”

Baloteli je upravo zbog “divljeg života” najviše propatio i privatno i u karijeri. Neverovatni talenat sprinterske brzine, snage bika i topovskog šuta nikada nije dostigao vrhunac, a sada  mu je već 27 godina. Poslednji momemenat, čini se da zablista kako valja.

“Naravno da razmišljam o tome gde ću nastaviti karijeru, a to će definitivno biti neka od vrhunskih evropskih ekipa. Sada je sve drugačije nego kada sam imao 18-19 godina. Svaki put kada bih izašao u grad, a to sam radio možda jednom mesečno, pratili su me paparaci. U Italiji je to naporno, a u Engleskoj bolesno! Dobro je da toga u Francuskoj nema u toj meri kao u Engleskoj. Ovde je mirno, kada odlučim da se pošetam uveče uz more često me zaustave i nikada ne odbijam da se slikam sa fanovima. Osim kada nosim svoje dete u ruci, onda me ne pitajte za selfi! Nažalost, malo ljudi to prihvata i zato lako dobijem nadimak Mario idot ili kreten ili šta god…”

Na kraju ovog intervjua, prvog ozbiljnijeg nakln skoro dve godine, a koji je dao za lokalni list Mario je na brzinu ispitan, uglavnom o fudbalu, a odgovori kriju koliko je zapravo promenio žiivotni stav i koliko je sazreo..

Nicu očekuje gostovanje PSŽ-u. Da li vam je drago što je Nejmar suspendovan?
”Ne, želeo sam da igram protiv njega! Više bih voleo da igra”

Milan ili Inter?
“Teško je odabrati. Navijao sam za Milan odmalena, ali sam postao profesionalac u Interu. Ljudi smatraju da imam nešto protiv Intera, ali to nije istina.”

Mančester Siti ili Liverpul?
“Pfff… Siti! Kakvo glupo pitanje a–ha-ha”

Ronaldo ili Mesi?
“Težak izbor. Mesi je najveći talenat na svetu, ali veoma poštujem Ronalda, napor koji je uložio i izgradio od sebe mašinu”

Murinjo ili Mančini?
“Obojica”.

Del Pjero ili Toti?
“Del Pjero je bio čaroban, ali sam uveo bio slab na Totija koji je igra na mojoj poziciji.”

Ibrahimović ili Kavani?
“Zlatan!”

San Siro ili Alijanc Arena?
“Navijačka atmosfera na Alijanc Areni je neverovatna. Nadam se da me neće zamrzeti, ali San Siro je jedinstven. Najlepši stadion na svetu. Kada na San Siru daš gol osećaj je kao da je pukla bomba”

Stvarno Superkul Mario.

(foto: Action Images)