Ko je sve menjao selektore pred velika takmičenja? U Evropi presedan, u svetu - Bora Mundijal! Epidemija ludila - 1998.

Fudbalski savez Srbije je bacio kocku i zaigrao na sve ili ništa. Slavoljub Muslin je smenjen, bez zvaničnog objašnjenja o razlozima takve odluke, pa Orlove u Rusiji neće predvoditi selektor koji ih je tamo i odveo. Na Svetsko prvenstvo svakako i ne bismo putovali sa nekim posebnim rezultatskim ambicijama, ali Muslinova smena jeste presedan kakav nismo videli ne samo u Srbiji, već u celoj Evropi. Barem ne od 1990. godine.

Malo smo istražili naime i saznali koje su to selekcije smenjivale selektore posle uspešnih kvalifikacijama. S tim da smo se ograničili samo na evropska i svetska prvenstva, jer ne bi ni trebalo da se poredimo sa baš svakakvim fudbalskim liliputancima. Dakle, na poslednjih sedam planetarnih smotri (1990, 1994, 1998, 2002, 2006, 2010. i 2014), te još šest evropskih turnira koje smo preleteli (1996, 2000, 2004, 2008, 2012. i 2016) pronašli smo tačno 17 slučajeva u kojima su uspešni selektori smenjivani posle kvalifikacijama u kojima su doneli no što se od njih tražilo - rezultat.

Međutim, nismo pronašli nijednu evropsku selekciju koja je po završetku kvalifikacija oterala čoveka koji ih je kroz iste i proveo!

Ali krenimo redom, od 1990. pa na ovamo...

ZAČETNIK BORA MUNDIJAL

KOSTARIKA, 1990: Ceo koncept donekle jeste “srpski izum“, jer je upravo Bora Milutinović “smenio“ Karvina Rodrigeza na klupi Kostarike uočio Mundijala u Italiji 1990. godine. I tek da primetimo: mimo svih očekivanja je Kostarikance poveo ispred Švedske i Škotske u grupnoj fazi da bi u osmini finala poklekao pred Čehoslovačkom (1:4).

KAMERUN, 1994: Četiri godine kasnije u SAD dva su nacionalna saveza istim putem krenula po rezultat. I jednima i drugima se isplatilo. Kamerunce je kroz kvalifikacije vodio Leonard Nseke, a na samom turniru Anri Mišel. Osvojili su bod i bili poslednji u grupi iza Brazila, Švedske i Rusije. Pamti se da ih je Rusija otresla sa 6:1 uz pet golova Olega Salenka.

SAUDIJSKA ARABIJA, 1994: Saudijska Arabija je imala više uspeh, uprkos tome što ih je Leo Benhaker napustio posle kvalifikacija, a dirigentsku palicu preuzeo Horhe Solaro. Bili su iznenađujuće dobri sa igračima poput Saida Al-Ovajrana i Kalida Al-Muvalida, koje stariji ljubitelji fudbala dobro pamte. U grupi bolji od Maroka i Belgije. U osmini finala jača od njih bila je Švedska (2:1).

EPIDEMIJA LUDILA IZ 1998. GODINE
(Južna Koreja, Saudijska Arabija, Tunis, Meksiko, Nigerija, Južna Afrika, Iran)

U Francuskoj, 1998. godine trend smenjivanja selektora je dostigao svoj vrhunac, pa smo tako imali i tri sasvim neverovatna slučaja. Ča Bum Kum je smenjen sa mesta selektora Južne Koreje na samom Mundijalu! I nije bio jedini, jer su i Saudijci, takođe posle drugog meča u grupi, oterali Karlosa Alberta Pereiru, dok se Fudbalski savez Tunisa zahvalio na saradnji Henriku Kasperčaku. Korejci su izgubili strpljenje posle debakla od Holandije (0:5), pa je u poslednjoj utakmici grupne faze tim vodio Kim Pjung Seok. Uzeo je taj utešni bod. U skoro pa preslikanoj situaciji Mohamed Al Karaši je, šest dana posle teškog poraza od Francuske (0:4), odigrao 2:2 sa Južnom Afrikom i sprečio mogućnost da se Saudijska Arabija kući vrati sa nulom. I za kraj Tunis i jedan osvojeni bod u grupi sa Rumunijom, Engleskom i Kolumbijom.

Na istom turniru, Bori Milutinoviću se umalo vratilo za Kostariku. Gospodin sa nadimkom “Bora Mundijal“ je u kvalifikacijama za SP 1998. vodio Meksiko, ali je posle neubedljivih igara smenjen, pa je selektor Sombrerosa na samom turniru bio Lapuente. Bili su drugi u već pomenutoj grupi sa Južnom Korejom, Belgijom i Holandijom, a u osmini finala su ispali od Nemačke. Kuriozitet je da je i Milutinović svejedno bio učesnih Mundijala 1998. godine, pošto Nigerija, uprkos uspešnim kvalifikacijama, nije bila sigurna u kvalitete Filipa Trusijea. Nigerija sa Džej Džej Okočom, Sandejom Olisehom, Džordžom Finidijem, Taribom Vestom, Selestinom Babajarom i Milutinovićem na klupi takođe je prošla grupa i to kao prva u konkurenciji Španije, Paragvaja i Bugarske. U osmini finala su se zakucali u Dansku - 1:4.

Sam Trusije, doduše, bi smeo previše da kuka, jer je i on na kraju bio na Svetskom prvenstvu 1998. godine, ali kao selektor Južne Afrike, koju je do Francuske doveo Jomo Sono. Ispao je u prvoj fazi kao treći u teškoj grupi sa domaćom selekcijom i Danskom.

Mundijala 1998. godine ćemo se sećati i po tome što nam je Iran bio protivnik u Grupi. Trebalo je to da bude ponovni sastanak reprezentacije Jugoslavije i Tomislava Ivića, ali je Irance na kraju sa klupe predvodio Džalala Talebi. Nisu prošli grupu, ali verovatno da im je pobeda nad SAD od 2:1 bila draža i od samog Zlatnog globusa.

VAHA, MALDINI I JEDINSTVENI ŠAIBU AMODU

NIGERIJA, 2002: Šaibu Amodu, verovatno jedinstven lik u svetu fudbala, doveo je Nigeriju do turnira u Južnoj Koreji i Japanu, ali je smenjen zbog nezadovoljavajućeg trećeg mesta na Kup afričkih nacija i potonje svađe sa čelnicima Saveza. Nasledio ga je Festus Ongibinde, te godine Nigerijci se nisu dobro proveli - poslednje mesto u grupi sa Engleskom, Švedskom i Argentinom. O Šaibu Amodu ćemo inače opet nešto kasnije.

JUŽNA AFRIKA, 2002: Ponovo Džomo Sono, ali ovaj put naplatio svoj “rad“ u kvalifikacijama za Mundijal 1998. Na Svetsko prvenstvo 2002. Južnu Afriku je doveo Karlos Keiroš, ali mu se smučilo posle svađe sa čelnicima Fudbalskog saveza, pa je palica uručena Sonu. Bili su treći u grupi, daleko od Španije, Paragvaj je prošao dalje zahvaljujući tome što je postigao gol više.

TUNIS, 2002: Eto nas opet i kod Anrija Mišela. Za razliku od Kameruna, ovaj put se neko drugi ovajdio o njegov raniji rad, a ne obrnuto. Mišel je smenjen pošto je Tunis na Kupu afričkih nacija takmičenje završio bez postignutog hola, ekipu je na Mundijalu vodio Amar Suja. Jedan gol, jedan bod i poslednje mesto u slabašnoj grupi sa Japanom, Belgijom i Rusijom.

PARAGVAJ, 2002: Serđo Markarjan je vodio tim kroz kvalifikacije, izgubio poslednja dva meča i dobio otkaz. Na klupu je seo Čezare Maldini, prošao kao drugi u grupi sa Španijom, Južnom Afrikom i Slovenijom, u osmini finala nije mogao protiv Nemačke.

TOGO, 2006: Samo jedna nesvakidašnja rokada. Tim je u kvalifikacijama vodio Stiven Keši, ali je i njemu glave došao Afrički kup nacija, pa je na Mundijalu u Nemačkoj Togo vodio Oto Fister. Nije uzeo ni bod u grupi sa Francuskom, Švajcarskom i Južnom Korejom, mada nije mu ni bilo lako - igrači su pretili štrajkom zbog neisplaćenih zarada.

NIGERIJA, 2010: I evo nas opet do Šaibua Amodua. Doveo je Nigeriju do još jednog Svetskog prvenstva, ponovo uzeo bronzu na Afričkom kupu nacija i ponovo smenjen pred Mundijal. Rekli smo ranije da je jedinstven tip u svetu fudbala, evo i zašto: čak šest puta je bio selektor Nigerije. Umro je 2016. ne dočekavši da povede ekipu na Svetskom prvenstvu, iako je dva puta zaslužio tu čast. Nigerija je na Svetskom prvenstvo 2010. bila poslednja u grupi sa Argentinom, Južnom Korejom i Grčkom. Lars Lagerbek je sedeo na klupi.

OBALA SLONOVAČE, 2010: Dve godine Vahid Halilhodžić nije znao za poraz, nacija koja se tek oporavljala od građanskog rata gledaja je u njega kao u Boga. I onda četvrtfinale Kupa afričkih nacija, vodila je Obala Slonovače sa 2:1, a onda je Alžir dao gol u sudijskoj nadoknadi, pa potom u produžetku i još jedan. Manje od četiri meseca pre Mundijala Halilhodžić je smenjen, a na njegovo mesto je doveden Sven Joran Eriksen. Četiri boda bila su dovoljna samo za treće mesto u istina paklenoj grupi sa Brazilom i Portugalijom.

Pripremili: Aleksandar Gligorić i Dejan Stanković;
Foto: Action Images.