Markec za MOZZART: Navijači su mi pevali ispred stana posle derbija! Ljudi, pa to je nemoguće...

 

Taj 29. maj 2011. godine statističari srpskog, a vrlo verovatno i evropskog fudbala, zabeležiće kao izuzetno važan datum. Da, Crvena zvezda je slavila 20 godina od osvajanja titule evropskog šampiona, ali se nešto južnije, u Lučanima, gde je Sloboda dočekivala rivale čekajući završetak izgradnje stadiona u Užicu, prvi put na velikoj sceni pojavio Lazar Marković.

Svi koji su prisustvovali tom činu znali su: zvezda je rođena!

Ne samo što tako brz igrač odavno nije bio viđen na srpskim terenima, nego su i druge stvari ukazivale da je u pitanju "zlatni dečak", mnogo pre nego što će ga italijanski Tutosport uvrstiti među kandidate za osvajanje prestižne nagrade istog imena (Golden boy 2013).

Neverovatan talenat odmah je svima upao u oko, uz dečački osmeh i frizuru zbog kojih su devojčicama širom Srbije srca kucala brzinom identičnom onoj kojom je Lazar lomio svoje čuvare. A tog trenutka srca su zakucala brže i ljudima koji vode Partizan. Znali su šta imaju u rukama i, po svom ustaljenom običaju, gledali kako da što pre imaginarne desetine miliona evra, na koje je Markec procenjivan, pretoče u realan novac.

Danas, više od dve godine kasnije, njegova brzina baca u delirijum navijače Benfike, a njegova pojava dovodi do ludila portugalske devojčice. Pa ne čudi što je na intervju za MOZZART Sport, na lisabonskom trgu Markes Pombal, došao s kačketom na glavi, ogrnut dva broja većom jaknom.

Iako uživa u pažnji svih, počevši od navijača, pa sve do nekih od najuglednijih meštana Lisabona, koji bi samo da se pozdrave s njim i upitaju da li je srećan, Markec i dalje dečačkim osmehom otkriva da mu i nije baš najjasnije da se sva ta frka diže baš oko njega, a na konstatacije da je jedan od najboljih mladih igrača Evrope odgovara klasičnom čačanskom poštapalicom:
"Ma daj, jesi luuuud..?"

Naravno, Marković je impresioniran novim klubom:
"Nisam, stvarno, ovo očekivao, ali stvari su mi postale malo jasnije kad sam na pripremama video da na kontrolne mečeve Benfike dođe i po 10, 20, pa i celih 30.000 navijača! E onda sam pomislio kako li će tek biti kad krene sezona", kaže reprezentativac Srbije na početku razgovora za MOZZART Sport, inače prvog intervjua otkad je postao igrač Benfike.

Za sve što mu se događa Lazar je sam kriv. Praktično je naterao navijače Benfike da se zaljube u njega na prvi pogled. Počeo je sjajnim golom protiv Penjarola na pripremama, a onda...
"Meč prvog kola s Martitimom sam propustio, potom  sam debitovao protiv Žil Visentea. Kao iz bajke, a-ha-ha... Gubili smo sa 1:0, ali izjednačio sam čim sam ušao i to na asistenciju Filipa Đuričića.  Možete da zamislite koliko sam bio srećan! A nešto kasnije Brazilac Lima nam je doneo pobedu, loptu mu je dodao Miki Sulejmani. Takav debi, to se ne zaboravlja!"

"MENI JE KAO KOD KUĆE, A TU JE I FILIP..."

Nije mnogo vremena prošlo do sledećeg meča za nezaborav. Benfika je gostovala Sportingu u gradskom derbiju, gubila na poluvremenu, trener Žorž Žezus u igru je poslao Markovića, a ostalo je istorija. Lazar je golom koji će se dugo vrteti po TV špicama doneo remi Orlovima na stadionu Žoze Alvalade.
"Imao sam priliku da osetim kakav je to meč, kao kod nas Partizan – Zvezda. I ja sam na svom prvom derbiju postigao gol koji je mnogo značio Benfiki, pa možete da zamislite kako su ga navijači proslavili. Još da sam realizovao drugu priliku, a bila je bolja nego ova iz koje sam dao gol, uh..."

Teško je Markoviću izvući reči iz usta kada trebe sebe da hvali, ali na naše insistiranje opisao je kako su fanovi Orlova reagovali na njegov gol protiv Sportinga.
"Ma nisam bukvalno mogao da izađem na ulicu. Dolazili su ispred mog stana, pevali, tražili fotografiju, autogram... Ljudi, to je nemoguće!", kao da još ne veruje Markec da se sve to dogodilo baš njemu.
"Ovde navijači imaju mnogo veću slobodu nego u Srbiji. Kad hoće nešto od tebe, nemaju problem da ti priđu gde god da te ugledaju. U restoranu, kad si s društvom, u šetnji... Navijača Benfike ima mnogo i to je za poštovanje. I pre utakmice su nam govorili da taj derbi stvara junake. Publika odmah zavoli one koji imaju tu sreću da postignu gol. Ispostavilo se da sam ja bio taj, međutim, morao sam odmah u Srbiju zbog obaveza prema reprezentaciji, pa nisam mogao da dugo uživam u svemu."

Ali zato jesu portugalski novinari. "Markec kao Mesi", "Čudo iz Srbije"... samo su neki od naslova koji su u tom periodu bili dominantni u portugalskoj štampi, a mnogi tvrde da su pravo te dobre partije uticale da Benfika plati Olimpijakosu 4.500.0000 evra za Ljubomiru Fejsu i na taj način poveća srpsku koloniju u svojim redovima na – osam igrača!
"Da, sad nas je stvarno mnogo, ali sve to je meni olakšalo period adaptacije i verovatno uticalo da od početka počnem da pružam dobre partije. Mnogo mi znači i to što je sa mnom stigao i rođeni brat Filip koji preko B tima pokušava da se izbori za svoje mesto. Uglavnom, već se osećam kao da sam dugo ovde, a za to su zaslužni i ostali fudbaleri koji su me prihvatili kao svog."

"KARDOZO JE LEGENDA"

Ne bi Markec da izdvaja, ali jedno ime se samo nameće.
"Prvi dan kad dođete u Benfiku vidite da je Oskar Kardozo bukvalno legenda! I time sam sve rekao. Luizao je takođe veoma poštovan, naravno i Nemanja Matić."

Posle derbija sa Sportingom, Lazara je povreda zadnje lože ponovo odvojila od terena, ali je odmah po povratku, na gostovanju Akademiki u Koimbri, opet postigao lep gol. Sve govori da mu Portugalija baš prija.
"Osećam da sam mnogo napredovao otkad sam u Benfiki. Za svega nekoliko meseci pozitivne promene su vidne. Mogu da se porede, naravno, treninzi i mnogi drugi elementi s Partizanom koji je takođe na ozbiljnom nivou, ali Benfika je ipak jedan od najboljih klubova u Evropi. Samim tim su i standardi viši."

Činjenica da je u Lisabon stigao kao jedan od najtalentovanijih igrača na kontinentu, kao i transfer saga u koju je bio uključen i Čelsi, prosto su nametnuli velika očekivanja od Markovića. Mnogo je onih koji bi se u tim godinama, u svemu tome, izgubili, ali ne i on.
"Nisam osećao nikakav pritisak. Verovatno je na to uticala i sjajna organizacija u Benfiki, činjenica da je svaka stvar na svom mestu. Omogućeno mi je da igram opušteno i uživam u fudbalu."

Najpopularniji svetski sport jeste veliki biznis, ali je u osnovi igra i oni koji ga tako shvataju obično daleko doguraju. Zato Lazar danas i ne pomišlja da komentariše najave da bi iz Lisabona mogao da ode posle samo šest meseci ili jedne sezone, jer se engleski klubovi interesuju za njega.
"Igrač sam Benfike, potpisao sam ovde na pet godina, a meni je tek 19. Ne postavljam nikakve ciljeve, želim samo da igram dobro, da doprinesem svom klubu u pohodu na trofeje i uspeh u Ligi šampiona. Jedina konkretna želja u ovom trenutku jeste da me zaobiđu povrede koje su me baš namučile u poslednje vreme."

"KAPA GLAVU ČUVA"

Greh bi bio i da Marković provede tako kratko vreme u tako lepom gradu kao što je Lisabon. Priznaje i on sam da je fasciniran lepotama prestonice Portugalije.
"Da li zbog ovoliko Srba, da li zbog mog Filipa ili zbog toga što mi je često tu cela porodica, ja uopšte ne osećam nostalgiju. Nikada. A i grad je fenomenalan, ima svašta da se vidi, pa pokušavam svaki trenutak da iskoristim za šetnju i razgledanje."

S kapom na glavi.
"Bez kape ne idem nigde, a-ha-ha... Prija mi popularnost, ali mi je važna i privatnost, a svojom prepoznatljivom frizurom olakšavam ljudima da me prepoznaju. Ne kažu džabe kod nas u Srbiji da kapa glavu čuva", našalio se Lazar Marković za MOZZART Sport.

"BITNO MI JE DA SAM DOBIJAO ZVEZDU"

Marković je već u prvom lisabonskom derbiju zatresao mrežu Sportinga, dok u dresu Partizana nije bio strelac protiv Zvezde...
"Čekajte, a jesu li mi pripisali onaj gol kad je Mrva Jovanović ubacio loptu u mrežu? Nisu? Ma dobro, meni je bitno da sam pobeđivao Zvezdu, a-ha-ha... Šalu na stranu, bilo je i poraza, ali beogradski derbi je zaista nešto posebno, za ceo život."

Da Sporting ima crno-bele dresove, ko zna da li bi Markec bio onako ubojit na stadionu Žoze Alvalade krajem avgusta...
"Aludirate na Benfikinu crveno-belu boju, a-ha-ha... Ma ne smeta mi, ali jeste mi malo čudno što je sve oko mene crveno. Srećom, postoji i druga garnitura, u mojoj crno-beloj boji."

Koliko je Lazar Marković ozbiljno shvatio novu sredinu pokazuje i činjenica da redovno ide na časove portugalskog jezika.
"Hoću da naučim portugalski i da usavršim engleski što je više moguće. U tome mi pomaže Jelena Čkonjević koja živi i radi u Lisabonu već dugo, a inače je moja Čačanka, a-ha-ha... Stvarno mi je mnogo pomogla i dosta sam dosad naučio. U Portugalu se engleski ne koristi mnogo, tako da mi učenje domaćeg jezika mnogo znači zbog sporazumevanja. Uostalom, vidi se pozitivna reakcija kod mnogih, jer pokazujem želju da se na što bolji način prilagodim sredini u koju sam došao."

"DŽIGI, SREDI GLAVU!"

Markovićev "klasić" Nikola Ninković takođe je projektovan kao buduća zvezda evropskog fudbala, ali su mnogi ispadi na terenu i van terena uticali da još ne dosegne te visine. Popularni Džigi nedavno je za MOZZART Sport priznao da ga često kritikuju i doskorašnji saigrači Lazar Marković i Aleksandar Mitrović.
"Ne mogu ja da mu držim lekcije i da mu objašnjavam ne znam šta, jer smo isto godište i nemam više iskustva od njega, ali prijatelji smo i hoću za njega samo najbolje. Mora malo da smiri glavu i polako će doći sve na svoje mesto. Nikola je pametan momak i pre svega misli na fudbal", zaključio je Marković razgovor za MOZZART Sport.

(Foto: Žoao Paolo Trindade, specijalno za MOZZART Sport)