INTERVJU - Bogdan Bogdanović: Možda ću nekad odigrati basket s Kobijem

Nekima je košarka poput posla koji svakodnevno moraju da obavljaju, nekima je omiljeni sport i omiljena zanimacija u slobodnim trenucima, a za Bogdana Bogdanovića ta divna igra pod obručima je stil života. 

Kao rođeni pobednik britkog uma uvek je želeo više, jače i bolje od drugih. Zato je sada vedeta košarkaške reprezentacije Srbije i Fenerbahčea, sa ambicijom da uspe i na najvećoj sceni - u NBA ligi. Nikada ne odustaje, nikada se ne predaje. A kada je najteže, iz rukava izvuče trojke kojima u trans baci svakog pravog košarkaškog zaljubljenika. 

Svojim umećem 24-godišnji sprski as pokupio je njihove simpatije, a trojkama za pobede protiv Turk Telekoma, Jesilgiresuna, Darušafake, te „odbojkom“ protiv Himkija zapečatio je svoje mesto u srcima svih Fenerovih navijača, zauvek.

Iako smo ga zatekli neposredno posle ručka, u danu kada se spremao za veliki derbi sa Efesom, na kojem je Fener kasnije pobedio, Bogdan Bogdanović je za MOZZART Sport izdvojio malo vremena i pričao klubu, reprezentaciji, Partizanu, smirenosti koju ima kada pogađa šut za pobedu, odnosu sa Nikolom Kalinićem, Perom Antićem, Janom Veselim i Željkom Obradovićem, te basketu sa Kobijem Brajantom, Novaku Đokoviću i odlasku u NBA.

ŠUTEVI ZA POBEDU? TAKVE STVARI SE NE TRENIRAJU...

Na početku, interesovalo nas je kako Bogdan gleda na popularnost koju uživa u Srbiji i Turskoj među navijačima, pošto čak ima i verne fanove koji su mu nedavno na društvenim mrežama prosledili jedan interesantan video-klip?
"Ne znam, iskreno. Nekako je drugačije kada si stranac. Ne gledam ja celu tu situaciju tako, kao: 'E, ja sam popularan'. Meni to lično jako znači i motiviše me da uvek pružim najviše što mogu na terenu", rekao je Bogdan, a zatim nastavio:
"Ima jedna devojka u Istanbulu koja je pokrenula celu tu priču. Ona je povezala sve te ljude. Prvo se dogodio meč protiv Jesilgiresuna (trojka sa pola terena prim. aut.), tada su ljudi počeli baš da se javljaju. Sećam se da mi je ta devojka posle poraza u Madridu u grupnoj fazi donela poklon. Ona je, da kažem, neka vrsta lidera ostalim mojim fanovima. Tako bar ja zaključujem, a-ha-ha".

Možeš li da nam otkriješ kakav je poklon bio u pitanju?
"Slika. Moj portret".

Ako se ne varamo, dobio si čak i sertifikat o imenovanju zvezde po tebi?
"Jeste, to je zaista divan poklon koji mi je dala. Dobio sam i nekoliko slika. Stalno kada idemo na gostovanje dobijem neku sliku ili nešto tako. Ne znam više ni gde da ih okačim, a-ha-ha. Ali trudim se da ih sve držim na zidu. Želim da budu blizu mene, da me podsete na neka lepa sećanja. Zahvalan sam i srećan zbog toga što imam i mnogo navijača iz Srbije koji me prate i bodre i dan-danas, a ta povezanost datira još iz vremena kada sam igrao svoje prve utakmice u Partizanu".

Pomenuo si trojku koju si ubacio protiv Jesilgiresuna, a interesantno je da ti to nije bila jedina pobednička ove sezone. Darušafaka, Turk Telekom, pa ona „odbojka“ protiv Himkija. Čini se da su ti pobednički šutevi postali rutina? Koliko zapravo izdvojiš vremena da bi vežbao takve situacije?
"Bilo je nekoliko situacija, da. Ali nekoliko puta sam i promašio. Ali to je sve deo 'odrastanja' u karijeri jednog košarkaša. Iskreno, mislim da takve stvari ne mogu da se treniraju. Sve je stvar situacije".

Sezona se polako približava kraju, a Fenerbahče zasad dobro ide. Nedavno ste, čini se, lakše nego što se očekivalo savladali Real u četvrtfinalu Evrolige. Kakva su tvoja zapažanja?
"Od Fenera i budžeta kakav klub ima očekuje se da osvoji sve moguće trofeje u sezoni, što je i normalno. Ali ne igraju pare, već igrači. Za nas tek sada počinje sezona i ono najbitnije. Sve što se dosad desilo treba da se zaboravi, pa čak i pobede protiv Reala. Sada svi veličaju to što smo savladali Real sa 3-0 u seriji. Tako se desilo i to je to. Sve i da smo dobili sa 3-2 isto bi bilo - Fenerbahče bi išao dalje. Zato kažem, sve ovo treba da se zaboravi, treba da se spremimo dobro i krenemo od nule, jer nas najvažniji trenuci sezone tek čekaju".

Ako smemo da konstatujemo, onako iz naše perspektive, čini se da je atmosfera u vašoj svlačionici odlična? Željko Obradović vas je lepo „sastavio“...
"Željko je čovek koji je najzaslužniji za sve ovo što se dešava. On je drugi nivo, iznad nas. Vidi unapred sve, zna tačno kako da se postavi, da nam udari žicu. Ulaže ogroman trud kako bi nas motivisao u svakom trenutku i to radi savršeno".

KAKO JE KRENULO, SA VESELIM ĆU MOŽDA I U NBA...

Luiđi Datome je nedavno izneo jednu zanimljivu anegdotu sa treninga, gde je pričao o Željku u superlativu...
"A da, slučaj 'Mister' (gospodin). Izuzetno jak autoritet ima i sve je sa zaslugom. Ono što je još bolje što uvek ima pravi tajming, što tačno zna kada i šta treba da kaže. To se možda ne vidi sa strane kada ljudi gledaju, ali mi znamo i osetimo to. Možda ne odmah, doduše. Imao sam situaciju da mi je trener nešto rekao i pokušavao da objasnim, a ja sam tek posle mesec dana zapravo shvatio šta je želeo da mi pokaže".

Ali, kada podvikne na tajm-autu, ne izgleda nimalo naivno?
"Jeste, da. Ali podiže ekipu tako. On se nikada ne opušta, takav je jednostavno. Nebitno je da li se gubi sa pet ili deset poena, ili vodi istom razlikom, to je sve kod njega isto. Njemu je najbitnije kako igra tim, a mi se trudimo da sve njegove zamisli prenesemo na teren".

Na čemu si najviše napredovao otkako si počeo da sarađuješ sa Željkom?
"Da igram na obe strane terena, na jakoj odbrani. Najviše se možda obraćala pažnja na 'čitanje' igre iz pik'n'rola. Tu sam možda najviše i napredovao".

Poznato je da si u Partizanu ostajao satima u hali kako bi 'nameštao' ruku, da li imaš takvu rutinu i sada?
"Pa ne toliko u ovom periodu sada. Generalno, da. Imao sam nekoliko treninga u sezoni gde sam ostajao i šutirao. Imamo mi i dosta slobodnih dana u kojima dolazimo u halu i vežbamo. Ja često dođem u halu i šutiram, ne u meri kao u Partizanu, ali gledam da pogodim po jedno 200-300 puta. Sada ne radim više samo na tom delu ubacivanja lopte u koš, već gledam i da napredujem u ostalim segmentima igre. Dribling, tehnici, promenama driblinga, šutu iz driblinga, iz dva-tri koraka..."

Kako vidiš svoj odnos sa Nikolom Kalinićem? Tu su Pero Antić, Jan Veseli i srpski treneri u stručnom štabu...
"Kalinu znam od prvih dana u seniorskoj reprezentaciji. To je bilo pred Evropsko prvenstvo u Sloveniji 2013. godine. Volim da se družim s njim, veliki je prijatelj i uvek je spreman da pomogne, Peru sam upoznao ove ove sezone, ali izgleda kao da se družimo već deset. O Janu da ne pričam. Kakva nam je sudbina izgleda da ćemo i u NBA jednog dana, ako odemo, da igramo zajedno. Tu su i Vlada Androjić i Bata Zimonjić sa kojima se takođe družimo, mada sa njima više radimo".

A kako vidiš Kalinićev napredak u Fenerbahčeu?
"Moram da kažem da i dalje ostajem istog stava da se bolje uklopio od mene u prvoj godini ovde. I mislim da ima dosta mesta za napredak i da će tek da se razvija kao igrač. Jeste da mu je ovo prva godina, ali niko ne treba da gleda to tako. Ja lično ne gledam nikad tako, uvek treba raditi na sebi, bez obzira kakve su okolnosti".

BOLJI DANI DOLAZE ZA PARTIZAN

Pratiš li Partizan i dešavanja u bivšem klubu?
"Pratim pomalo, kako mi obaveze dozvoljavaju. Znam, eto, da su igrali sa Metalcem prijateljsku utakmicu i da se spremaju za početak Superlige. Ali, iza Partizana je stvarno teška sezona... Mnogo problema, povređenih igrača koji su se vraćali tokom sezone, pa onda Mihajlo Andrić koji dosta dugo nije mogao da se izvuče s povredom. Evo, tek sada na kraju se vraća. Osim toga, bilo je dosta problema sa pronalaženjem stranaca, menjanjem trenera... Na kraju krajeva, Partizan je dosad imao dobru sezonu, s obzirom na to kako je moglo da bude", poručio je Bogdanović i kratko dodao:
"Vidim sad i sve ovo sa Evrokupom, videćemo šta ću tek biti... Mislim da će stvari krenuti nabolje za Partizan".

Da li se čuješ sa nekim od nekadašnjih saigrača iz Partizana?
"Čujem se sa Perom Aranitovićem, Vanjom (Marinkovićem) i Tepom (Milenko Tepić) ponekad. Trudimo se da držimo kontakt koliko možemo".

A da li si u kontaktu sa Nemanjom Bjelicom?
"Čujemo se, da, baš često. Znam da je zadovoljan svojom prvom sezonom u NBA, verovatno možda i najviše samom činjenicom da je u NBA. A mislim da on može da pruži mnogo više tom timu. Čak sam pokušao da gledam neke njegove utakmice".

Kakvi su ti utisci?
"Stvarno je jako teško igrati u Minesoti. Oni kao da su sezonu posvetili preminulom treneru Flipu Saundersu. Nekako mi je tako izgledalo iz mog ugla. Kao što su Lejkersi celu sezonu posvetili Kobiju Brajantu. Sve je padalo u drugi plan u Minesoti. A možda i kada su videli da ne mogu do plej-ofa onda su okrenuli na tu priču. Ne znam, tako je meni delovalo. A onda su još izmakli kontroli ovi ruki igrači, mlađi igrači. Jako je teško igrati u takvoj sredini, a Bjelica nije takav tip, da uzima ili otima loptu drugima. On je za saradnju i uvek je tu za tim i tek se u ovakvim situacijama vidi kakav je zapravo on igrač".

Kada si tek otišao u Istanbul i potpisao za Fenerbahče, našem portalu dao si intervju u kom si naglasio da bi voleo da jednog dana igraš protiv Kobija Brajanta. Da li ti je malo žao što sada nećeš imati tu priliku?
"Možda nekada odigramo basket, a-ha-ha. Jeste, žao mi je. Krivo mi je samo što, ako bismo prošli na Olimpijske igre, a nađemo se u grupi s SAD, neće biti i njega tu. Ostvario bi mi se taj jedan san, da igram protiv njega. Ali on je sam rekao da neće igrati ni za reprezentaciju u Riju, pa će onda ta priča ostati neostvarena".

SANJAM PUNU ARENU I VIZU ZA RIO

Polako se približava i kraj klupske sezone, a to za vas igrače znači i momentalno prebacivanje u reprezentativne akcije. Da li se polako spremaš za ono što čeka Orlove?
"Da, naravno. Sad je težak period ispred svih nas. Mi iz sezona moramo odmah da budemo spremni za reprezentaciju, bez ikakvog opuštanja. Čekaju nas pripremni mečevi, pa kvalifikacije... Nema tu mnogo spremanja, već će se ići po sistemu: 'Šta znaš - znaš'. Na nama će biti da se uklopimo što pre, da pobedimo u svim utakmicama u kvalifikacijama i odemo u Rio".

Da li sanjaš prepunu Arenu i trenutak kada overavate vašu vizu za Olimpijske igre?
"Naravno. Nadam se da će biti tako, pa da doguramo što dalje u Riju".

A nakon toga? Da li razmišljaš o odlasku u NBA?
"Moj san o odlasku u NBA i dalje stoji i kada sam dolazio u Fenerbahče to sam učinio sa željom da napredujem, kako bih jednog dana mogao u NBA. Ali ja ne koristim Fenerbahče kao odskočnu dasku. Ja sam igrač Fenerbahčea i samo razmišljam kako da pomognem klubu da dođe do svih trofeja. A ako se otvori opcija jednog dana, ako budem bio siguran, onda ću razgovarati sa klubom, menadžerom, porodicom, prijateljima. Izaći ću i reći javno da sam spreman".

VOLEO BIH DA SE NAĐEM NA NOLETOVOM MESTU...

Pored svih obaveza koje imaš sa košarkom, da li stižeš da ispratiš neki drugi sport?
"Ranije sam, pored košarke, dosta pratio fudbal. Ali, u poslednje vreme sam ispratio dešavanja u tenisu. Potrudim se da pogledam neke dobre utakmice, pogotovo Ligu šampiona, tursko prvenstvo ili neki dobar derbi. Ali tenis sam sada dosta ispratio".

Kako vidiš uspehe koje pravi Novak Đoković?
"Volim da gledam njegove mečeve, stvarno. Uvek ga podržavam, pratim svaki njegov meč i uživam u njegovim pobedama. Ne znam tačno koji su turniri bili u pitanju, ali znam da su tokom i pre turnira pokušavali na sve načine da ga ometaju, ali on opet izađe i pobedi - i protivnika, kao i sve te priče i igre van terena. Tu su onda sve one situacije na US openu i mečevi sa Federerom, kada publika navija protiv njega. To su njegove najjače pobede, po meni. Baš bih voleo da sam u tom trenutku bio na njegovom mestu. Pamtim njegove velike pobede, ali eto desio i taj poraz protiv Veselog, koji nije Janov rođak, ali mi se ovde šalimo da jeste, a-ha-ha".

A zašto bi voleo da si na Novakovom mestu u tim situacijama?
"Konkretno to su situacije gde ti znaš da je 99 odsto stadiona protiv tebe i ti izađes i sam ih pobediš. To je sigurno mnogo dobar osećaj", zaključio je Bogdan Bogdanović.

(FOTO: Star Sport, MN Press)