Buongiorno Italia: Deki Stanković sve više liči na fudbalskog Hiro Onodu

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Hiro Onoda je bio poslednji japanski vojnik koji se predao posle Drugog svetskog rata. Štaviše, morali su da ga uhapse jer ni u 1974. godini, kada su ga pronašli u filipinskoj džungli, nije želeo da veruje da je Japan izgubio rat. Da se našalimo, verovatno bi samo “hapšenje” sprečilo Dekija Stankovića da odustane od pokušaja da spasi Sampdoriju ispadanja u ovoj sezoni.

Sve je protiv Stankovića u njegovoj prvoj avanturi, u ulozi šefa stručnog štaba, jednog tima Serije A: klub je u rasulu, povrede, u timu mu je najbolji napadač Gabijadini, na to su se nakalemile epizode koja po pravilu penalizuju Samp poštujući Marfijevo pravilo: ako nešto treba da krene loše, krenuće.

Sve se prethodno rečeno videlo i juče, počev od bivšeg predsednka Masima Feraera koji se pojavio na Olimpiku (Ferero je Rimljanin) preko propuštenih šansi i na kraju gola Luisa Alberta s kojim je Lacio pobedio.

Kao delimična uteha Stankoviću mogu da posluže otvoreni izrazi poštovanja pa čak i divljenja za rad u Boljasku. I pored toga što je Samp izgubila od Lacija, srpski trener je dobio od svih medija prelaznu ocenu, čak 6,5. Rak rana Sampdorije je napad. Čak na 15 utakmica u Seriji od 24 Dorijani nisu uspeli da zatresu protivničku mrežu. 40-ogodišnji Kvaljarela, roviti Gabijadini, neostvarena nada Hese, Lamers koji je postigao šest golova u poslednje četiri godine, i debitant u Seriji A Manuel de Luka su materijal s kojim radi Deki radi.

Ali, i pored svega, Stanković se ne predaje i dalje drži luču nade u Sampdoriji zbog čega je postao, za veoma kratko vreme, idol navijača kluba iz Đenove, praktično jedina figura u klubu prema kojoj gaje poštovanje.

STOMAČNI PROBLEMI OSTAVILI POSLEDICE NA SERGEJA

Sergej Milinković Savić je imao akutnu formu gastroenteritisa. Pre meča je priznao da nije još uvek sto posto fit i to se videlo na terenu. Ne pamti se kada je Sergej izgubio 26 lopti tokom jednog meča. Jednostavno, na svoj 28. rođendan Milinković nije imao svoje veče i završio je u rubrikama izveštača kao najslabiji aketer u redovima Lacija.

Ipak, i tako bledi Milinković je spakovao dve najbolje šanse na utakmici za Lacio. Prvu za kapitana Imobilea u prvom poluvremenu a sledeću u drugom poluvremenu za Marušića.

Luis Alberto i Mauricio Sari idu sve više ruku podruku i posle meča su obojica imali gotovo istovetan zaključak da je važno naučiti kako pobeđivati i kada se ne igra baš najbolje protiv timova koji se nalaze na drugoj strani tabele.

VERONI NIJE DOVOLJAN LAZOVIĆ

Pokušavao je Darko Lazović sve što je mogao da održi Veronu u meču sa Fjorentinom, ali nije imao veliku pomoć od svojih saigrača. Čak, Gaić i Lazanja nisu iskoristili njegove filigranske cenataršuteve. Nije se predavao Čačanin gotovo do kraja, odnosno do trećeg evrogola Biragija sa pola terena.

U ovom delu prvenstva se vidi koliko Veroni nedostaje Čolito Simeone koji je u prošloj sezoni sa 17 golova obezbedio lagani opstanak timu iz Veneta. Zafaroni u timu nema nijednog napadača koji ima familijarnost sa dvocifrenimg golgeterskim učinkom u sezoni što se videlo i juče kada su Gaić i Lazanja promašili šanse koje ime je spakovao Lazović.

U timu Fjorentine smo videli od prvog minuta Aleksu Terzića. Srpski bek je trebalo da bude prodat u januaru, ali je ostao u Firenci i čini se da polako osvaja sve veće poverenje trener Vinčenca Italijana. Juče je bio aspolutno na nivou i zaradio je od svih izveštača prelaznu šesticu ili solidnih 6,5.

Luka Jović je ponovo ušao u meč sa klupe. Srpski centarfor bi morao da promeni svoj pristup utakmicama i da pokaže više žara, više srčanosti. Jasno je da pati zbog toga što nije starter u Fjorentini, ali sa nonšalantnim i mlakim nastupima, teško će povratiti status koji je imao na početku sezone. Nikola Milenković je proveo ceo meč na klupi.

NEMA SLAVE U DRUGOM MESTU NA -18

Inter i Milan dele drugo mesto na tabeli Serije A. Kada bi se na tome zaustavili moglo bi da zvuči čak i pohvalno za timove Simoena Inzagija i Stefana Piolija, ali kad se pogleda razlika između njih i Napolija, drugo mesto gubi drastično značaj. Umesto dostojnog cilja u sezoni se transformiše u minimum.

Četiri velika asa Intera i Milana iz prošlosti, Alesandro Altobelli, Bepe Bergomi, Demetrio Albertini i Masimo Ambrozini se slažu da je drugo mesto sa ovolikim zaostatkom najmanje što mogu da urade Inzagi i Pioli da bi dobili prelazne ocene.

Altobeli je konstatovao da Inter ima igrački park na nivou Napolijevog, indirektno optužujući Inzagija kao glavnog krivca za akumulirani zaostatak. Popularni Spilo (Špenadla) smatra da je Inter bacio u vetar previše bodova i to uglavnom zbog svojih grešaka, a ne zbog bravure protivnika.

Bepe Bergomi smatra da su Inzagi i fudbaleri Intera potrošili sve bonuse i ukazuje da svađe igrača na terenu tokom utakmica ukazuju na tenzije u Apijano Đentileu koje ne mogu da donesu ništa dobro. Najveći kapiten Intera u poslednjih 40 godina takođe kritikuje indirektno Inzagija zapažajući da niko u timu Intera ne “preskače” protivničkog igrača i stvara višak jer se forsiraju previše horizontalni ili pasovi koji su svrha sami sebi.

Albertini je zapazio da je Milan doživeo “blekaut” posle dve fantastične godine. S jedne strane je prirodno da tim doživi pad posle toliko vremena, ali da su Rosoneri imali nesreću da koincidira nekoliko elemenata: osim pada forme, tu su bile povrede ključnih igrača i neadekvatna kondicija igrača koji su nastupali na Mundijalu. To se odnosi pre svih na Ernandeza. Nije slučajno da je izlazak iz tunela Milana koincidirao sa dizanjem forme francuskog beka.

Ambrozini je označio meč sa Romom kao prelomni. Milan je od gotove pobede nad Romom napravio remi veresiju i tada je krenuo “crni januar” za Rosonere. Kao da je neko ugasio svetlo u Milanelu a Pioli, zapaža Ambrozini, nije imao sveže snage da baci u vatru, odnosno rezerve Milana, osim Tšaua, nisu dale očekivani doprinos.

POSLEDNJE UPOZORENJE INZAGIJU

Ima jedan podatak koji posebno nervira upravu Intera. Klub plaća gotovo duplo više igrače koje ima Inzagi na raspolaganju u odnosu koštanje plata igračkog parka Napolija. Nerazuri izdvajaju za plate 129.000.000 evra, Napoli 69.000.000.

Druga činjenica koja je nedopustiva je broj poraza u Seriji A i Ligi šampiona: devet! Previše za tim sa ambicijama i renomea Intera. Međutim, nije samo kriv Inzagi. Odgovornost je i na onima koji su kreirali tim u kojem su polovina startera i onih koji redovno ulaze u igru stariji od 30 godina. Takođe, nije samo Inzagi kriv što je Inter u vremenima besparice bukvalno bacio 70 miliona evra za kupovinu Koree, Gosensa i Aslanija.

Nije krivica samo Inzagija što je klub produžio ugovor Brozoviću dajući mu platu od 6.500.000 evra. Ko može da kupi Marcela u 31. godini života sa tom platom? U Interu veruju da mogu čak da zarade 40-50 miliona evra od prodaje hrvatskog internacionalca!?

A nije samo krivica Inzagija što se Lukaku pokazao kao veliki flop u ovoj seozni, mada Belgijanac ima još uvek šansu da ispravi završni sud. Izjava Bepea Marote da će Lukaku morati da se vrati u London na kraju sezone a da će se onda videti šta dalje, to jest da li će se vratiti na novu pozajmicu iz Čelsija, nije ohrabrujuća za Big Roma.

PIOLI SPREMA ROTACIJU PRED MEČ SA TOTENHEMOM

U Milanelu su već koncentrisani na meč sa Totenhemom. U Seriji A meč sa Fjorentinom nije odlučujući i bez obzira kako se završi Rosoneri će moći da nadoknade zaostatak čak i u slučaju poraza dok u Londonu protiv tima Antonija Kontea nema popravnog.

Upravo zbog toga je Pioli već skicirao tim koji bi trebalo da nastupi protiv Ljubičastih u Firenci sa nekoliko rezervnih igrača koji će omogućiti starterima da predahnu i dočekaju naoštreni Totenhem. U odbrani ćemo videti ponovo Kjera dok će Tomori ili Tšau biti pošteđeni svih 90 minuta na terenu. U veznoj liniji će biti pošteđeni Mesijas i Krunić, na njihovim mestima su planirani Salemekers i Pobega, dok će u napadu i za Žirua koji će podeliti minutažu sa Ibrahimovićem, igrati Rebić i De Ketelare. Leao je suspendovan zbog kartona a Brahim Diaz, strelac podednosnog gola na San Siru protiv Spursa, će puniti baterije na klupi.

Inače, četvrti dres u ovoj sezoni koji smo prvi put videli na leđima igrača Milana je pun pogodak. U prvoj nedelji prodaje zabeležen je skok od 53 odsto. Posebno se sviđa tifozima Milana mlađim od 30 godina od kojih tri od pet preferiraju dizajn četvrtog dresa u odnosu na druge.